Golija – Doček Nove 2009. god.

Golija – lepotica na jugozapadu Srbije. Radujem se svakom ponovnom susretu sa njom. Zimi je dugo pod snegom, bela, sa visokim jelama i borovima. Kada je sunčan dan pruža vidike koji se dugo pamte. Razmišljam o novom susretu jer prvi put idem ka njoj sa strane Novog Pazara, na Odvraćenicu.

Druženje sa domaćinom
Dečiji park - Odvraćenica
Iz Beograda smo krenuli poslednjeg dana u godini u podne i bez gužve u saobraćaju brzo putovali. Napravili smo samo jednu pauzu i to na pumpi jer su restorani na putu bili zatvoreni – svi su u pripremama za doček. Nigde nema snega iako je padao nekoliko dana. Prošli smo Kraljevo, Rašku, Pazar i tek kad smo stigli malo ispred odredišta pojavio se snežni pokrivač. U vazduhu sam osetila olakšanje jer su svi želeli da budu na snegu a i deo grupe su sačinjavali skijaši kojima bez snega nema relaksacije. Brzo smo se smestili u sobe i još brže sišli na večeru. Dobrodošlica ljubaznog domaćina i atmosfera uz laganu evergrin muziku učinili su da početak večeri bude prijatan. Kako je vreme odmicalo sve je postajalo življe i glasnije – muzika, pesma, igra.
Bogata trpeza, domaći specijaliteti u bogatim količinama doprineli su dobrom raspoloženju.


Golijski astal


Greje vatra, greje vino
Oko ponoći smo izašli na ski stazu, zajedno sa Deda Mrazom i Deda Mrazicom na sankama


Deda Mraz i Deda Mrazica dolaze na sankama
da pod vedrim nebom, uz vruću rakiju i vruće vino, jagnje sa ražnja, vatru i vatromet dočekamo Novu Godinu. Usledila su čestitanja, želje i nade da će ova godina biti bolja od prethodne. Potom, povratak u toplu salu i veselje koje je za neke potrajalo do zore.
Prvi dan u novoj godini je osvanuo obasjan suncem. Planirali smo da izađemo na Crni vrh jer su sa te strane otvoreni tereni i bili bismo na suncu veći deo staze. Nas osmoro je krenulo na planiranu turu. U početku je staza bila utabana pa smo se lako kretali. Kako smo odmicali kretanje je bilo sve teže, sneg je postajao dublji, puno smo propadali, izašli smo do pod vrh i vratili se istim putem do hotela.
Grupa planinara, njih petoro, se odvojila sa željom da izade na Jankov kamen. Hodali su stazom kojom je domaćin prošao motornim sankama, imali lep pogled na Pešter i za relativno kratko vreme, pet sati, savladali rastojanje od 19km. Vratili su se istim putem nazad.


Razigranost



Na ski stazi
Drugog dana plan je bio – na snegu – sankanje, skijanje... Bilo je onih koji su hteli da pokušaju da skijaju i prvi put su stali na skije i onih koji su želeli da nauče da skijaju uz pomoć iskusnih i za pomoć raspoloženih skijaša.
Kvalitet snega nije dozvolio da napravimo Sneška Belića. Neki su uživali u toplim sunčevim zracima na vidikovcu sa pogledom na Pešter i daleko sve do Crne Gore i dalje.
Druga grupa je išla na Crni vrh. Sneg je bio mekan i dubok tako da je kretanje bilo otežano, sa propadanjem do kolena, stigla je do podnožja vrha i vratila se istim putem. Treći dan je protekao u šetnji oko ski staze i izlasku na Kulu, vrh na kome se nalazi početak staze i drugi je po visini na Goliji. Ispod nas se pružao pogled na oblake koji su zaklonili Peštersku visoravan tako da nismo imali osećaj visine na kojoj se nalazimo, sunce je grejalo, topao čaj ili topla čokolada bili su dovoljni da ceo dan provedemo na stazi i oko nje i pružimo podršku onima koji su naučili da ostanu na skijama.



Ka Crnom vrhu



Ispod oblaka je Pešter
Uveče nam je domaćin predložio noćni izlazak na Kulu, što je deo grupe koji nije bio mnogo umoran i prihvatio. Na Kuli smo saslušali interesantno izlaganje čoveka koji voli svoj kraj i svoje poreklo – o Goliji, Pešteru, okolnim selima i ljudima, njihovim nedaćama i nadanjima.



Kula - početak ski staze
Povratak smo dogovorili odmah posle doručka kako bismo posetili kulturno istorijske spomenike u okolini i Novi Pazar. To smo morali da ostavimo za neki drugi put jer smo zbog kvara autobusa čekali šest sati na povratku. Promenili smo autobus, krenuli u 15h i išli pravo za Beograd gde smo stigli u 22h.
Moja očekivanja nisu bila izneverena. Golija je podjednako lepa sa koje god strane joj se priđe. Sa nestrpljenjem očekujem ponovni susret.

Ukupno je učestvovalo 39 planinara, od toga 29 iz Pobede.

Izvedene pešačke ture (maršruta, dužina, vreme trajanja, broj učesnika)
Odvraćenica – Jankov kamen, 1833m/nv, 18km, 5h, 5
Odvraćenica – Crni vrh, 1795m/nv, 12km, 4h, 5
Pređeno pešice 53km.

Vođa Zorka Jovanović
Tekst i fotografije Zorka Jovanović