golija 13-20.07.2008

Sredina jula – prognoza vremena za 13-ti juli – sunčano, temperatura vazduha 39stepeni. Polazimo u zakazano vreme. Beogradske ulice su prazne, putujemo udobnim minibusom sa klima uređajem, brzo stižemo do Divčibara gde pravimo pauzu u renoviranom hotelu ,,Divčibare”. Pri ovoj temperaturi mami nas kupanje u bazenu. Ali valja nam dalje ići, produžavamo preko Tometinog polja. Priroda intenzivno zelene boje, pogled na prostranstvo izaziva uzdahe, kupasti Subjel obilazimo u polukrugu. Vrlo brzo stižemo u manastir Klisura. Sunce peče, u klisuri nema ni daška vetra.

Kratko se zadržavamo jer žurimo ka planini da nađemo hladovinu, stajemo na Tičar jezeru, 1600m/nv, ali i tu sunce neumoljivo peče pa nalazimo osveženje u izvorskoj vodi, hladovini borova i ukusu borovnica.

Prvi dan boravka – uspon na najviši vrh Golije, Jankov kamen 1833m/nv. Prognoza za naredne dane je da će biti kiše, zato se odlučujemo da ga odmah ispenjemo. Vreme toplo, a nešto oblačića na nebu obećava hladovinu. Laganim hodom grupa od devetnaest planinara od 6 – 66 godina izlazi na vrh.

Na stazi smo susreli planinare iz Jagodine, novoosnovano planinarsko društvo ,,Runolist”.

Grupa mladih ambicioznih momaka grabi hitrim koracima do Duge poljane - Golijsku transverzalu. Kratak odmor i povratak. Silazimo veoma strmom stazom kojom će jednog dana ići žičara.

Poslepodne se malo razvedrilo pa smo svi otišli u kraću šetnju da vidimo vodopad. Popodnevna užina su nam bile ukusne, slatke, sočne šumske jagodice.

Posle večere smo se malo družili i otkrili da Nada i Rada imaju veoma lepe glasove i da znaju, vole i hoće da pevaju.

Trećeg dana našeg boravka kiša od juče je prestala da pada pa smo krenuli šumskom stazom opet u kraću šetnju. Put je bio suv, širok, usput puno borovnica. Posle kratkog vremena put je postao šumska staza i petoro planinara je odustalo a ostali su nastavili iako je staza bila mokra, vreme hladno. Izašli smo ispod Tašovih livada i odatle se vratili istom stazom jer je preko livada bilo mokro a svi planinari nisu imali adekvatnu obuću. Posle podne smo izašli markiranom stazom levo od žičare do vidikovca iznad Brajića odakle se vide vrhovi Kopaonika u daljini i istom stazom se vratili u dom.

U četvrtak je osvanuo sunčan dan sa malo oblačića, upravo onoliko koliko treba da prave blagu hladovinu za naš planirani izlet na Bojevo brdo. Početak staze vodi kroz šumu a onda staza izlazi na kosu odakle je pogled sa jedne strane na Jankov kamen a sa druge na Peštersku visoravan. Usput smo brali jagode i borovnice a polja su bila prepuna majčine dušice i kantariona. Sa Bojevog brda pogled od skoro 360stepeni unaokolo. A onda nizbrdo pored lovačke čeke i česme, pa putem do doma.

Posle večere smo se malo igrali kviza. Tema – iz oblasti planinarstva. Ko izgubi plaća piće. Bilo je nerešeno, svi smo pili vino i svi smo pevali.

Petak. Odvraćenica. Kad god izađemo na neki vrh ili vrhčić vidimo put koji vodi do druge strane planine. Daleko je, ima tridesetak kilometara. Odlučili smo da krenemo na celodnevnu turu. Uz pomoć ,,Dede” koji radi na montiranju buduće žičare i čiji smo prevoz iskoristili skratili smo stazu za pet kilometara. Livadama, putem, šumom, putem brzo smo stigli. Zadržali smo se tri sata u razgledanju turističkog centra, okrepili se i krenuli natrag istom stazom koja je deo Golijske transverzale. Kad smo bili isped Prekog brda počela je da pada kiša i pratila nas je sve do doma. Nije nam pokvarila raspoloženje.

Subota. Nestabilno vreme. Hoće kiša, neće kiša. Umorni od prethodnog dana prijala nam je kraća staza. Odlazak na Kozje stene sa kojih je pogled na livadice koje su isprepletane stazicama i putićima koji vode od jednog do drugog borovnjaka bila je pravi izbor. Iako kratka staza trebalo nam je puno vremena da je prođemo jer su nas zadržali borovnjaci sa puno roda.

Uveče smo napravili oproštajnu večeru uz domaće specijalitete i uz muziku sa CDa.
U nedelju pakovanje, kraće individualne šetnjice i posle ručka smo krenuli kući. Lep, sunčan dan. Kad smo sišli u Ivanjicu osetili smo kolika je vrućina ustvari.
Otišli smo u kraći obilazak grada – Hidrocentrala, Crkva, Kameni most, Spomenik revolucije, Spomenik Draži Mihajloviću. Stari deo grada gde su se neki podsetili da je u njemu snimana serija Više od igre.
Sledeće pauza je bila u Arilju gde smo posetili crkvu Sv.Ahilija po kome je mesto dobilo ime.
Povratak uz pesmu od Golijske reke do Beograda.

Izvedene pešačke ture (maršruta. dužina, vreme trajanja, broj učesnika):
Jankov kamen -9km - 5č -19
Bojevo brdo- 11km - 6č -19
Odvraćenica - 25km-10č – 10

Reč učesnika
-Ovakvu grupu planinara poželeo bi svaki objekat. Drago mi je što sam vas upoznao. Doćite ponovo

-Proveo sam nezaboravne trenutke u društvu ove planinarske grupe. Time je moj rad na uređivanju šuma Golije dobio jedan sasvim novi kvalitet.

-Staze, poljane, kiša i magla ovde su dobili svu svoju punoću u lepoti...

-Hvala na lepom odmoru, prijatnom društvu i nezaboravnoj i neponovljivoj prirodi.

-Prvi put sam bio na Goliji i mogu reći da sam se super proveo iako nikog nije bilo od mog uzrasta.

-...priroda netaknuta, šume nepregledne, šumske jagode, borovnice, izvori, potoci...sve u svemu nezaboravno letovanje.

-Prvi put u životu osećam da sam deo prirode, da sam mala i sitna slušajući netaknutu prirodu...Pesmom smo razgalili svoju dušu, otvorili srce.

-...anđeoski glasovi Nade i Rade uz Paunu, vrcavi duh Slobodana, logistička podrška Tome, pozitivna energija kod svih...

-Sjajnih sedam dana pešačenja, pesme i druženja u predivnoj prirodi i dobrom veselom društvu. Bio blažen meću ženama. Dar s neba koji u pravoj meri ceni samo čovek mojih godina...

-Prvi put sam sa planinarima na odmoru. Ako je ovako lepo i zabavno i puno prijatnih zajedničkih trenutaka sa ljudima koje prvi put srećem, onda želim da ponovim sve ovo.