GOLIJA
10. - 12. novembar 2006.

10.novembar

Grupa od 21 planinara je malo posle 17 časova krenula put Golije. Minibusom je išlo osamnaestoro, kolima dvoje a ja sam ih čekao u Raški. Oko 22.30 smo stigli u selo Šaronje gde se nalazi motel „Golijski biser“ u kome smo i ranije više puta odsedali kada obilazimo južne delove Golije planine.

11.novembar

Krenuli smo minibusom ka Goliji oko 7 sati dobrim putem koji vodi do predela Odvraćenica na kome se nalazio planinarski dom koji je sada renoviran i pretvoren u lep motel. U blizini se nalazi i manja skijaška staza. Put u gornjem delu  bio je poledio, ali smo uspeli da stignemo do gore. Dan je bio sunčan, bez oblaka osim magle u dolinama pa su okolne planine virele kao velika ostrva. Malo prije osam sati počinjemo turu ka istočnom delu Golije.

Tura Crni vrh

Polazak  nedaleko od motela (1640m) putem gde ubrzo skrećemo na SI pored crkve u izgradnji. Put šumski vodi pored mnogih novoizgrađenih vikendica kojih pre nekoliko godina nije bilo. Proplancima Odvraćenice blago se penjemo poreg brda Ćafa (1621m), blagi silazak pa uspon sa Busaka do pored vrha Kulina (1724m). Sneg stari skoro zaledio pa se lako krećemo po njemu. Dalje stižemo na prevoj Grmičak (1698), zaobilazimo sa lijeve strane vrh Krnjaču (1762m) i dolazimo na prevoj Bacin grob (1699m). Tu odmaramo i uživamo u prelepom pogledu na planine u bližem i daljem vidokrugu.
Crni vrh, naš cilj

Pa da krenemo sa istoka gde se lepo vidi Željin, nešto južnije ceo masiv Kopaonika sa Kukavicom, Gobeljom i Pančićevim vrhom, malo dalje ka Kosovu masiv Šatorice, Oštrog koplja i nizija kosovska, onda obližnja Rogozna sa izrazitim Crnim vrhom na kraju, iza preko Ibra izduženi masiv Mokre gore na koga se nadovezuje Žljeb, Rusolija, Štedin, Hajla, Dramadol, Smiljevica, a iza svih ovih masiva ponegde vire vrhovi Prokletija oko Đeravice. Dalje ka zapadu najizrazitiji vrhovi Komova i Bjelasice. Preko Jankovog kamena malo izranja Jadovnik, a iza njega na zapadu Durmitor, Bioč, Maglić i Ljubišnja.


Kopaonik Kopaonik i pogled ka Kosovu Komovi u daljini

Uživanju dođe kraj pa krenusmo na završni uspon južnom padinom bez šume do prvog od tri uzvišenja na Crnom vrhu. Gore  na grebenu u šumi snijeg dublji. Tako na treće, najveće uzvišenje Crni vrh (1795m) stigosmo oko 10.30 časova. Gore neke antene i mali objekat. 
Na Crnom vrhu

Sišli smo severnom padinom po najdubljem snijegu ka Čestim vrelima odakle smo šumskim putem otišli do prevoja Šeremetovica (1530m) gde se nalazi zapuštena šumska kuća. 
Šeremetovica

Odatle silazimo na jug niz selo Plešin, usput svrativši kod domaćina Lukovića na po čašicu rakije i razgovora. Selo pravo planinsko sa zaseocima po strmim stranama, a ispod doline sa bistrim rečicama. Silazimo u dolinu Plešinske reke i putem niz nju dolazimo do prodavnice u selu Vitoš (810 m). Uskoro stiže i minibus pa se vratismo u selo Šaronje. Prešli smo oko 17 km, na vrh se popeli svi.
Zaseo Plešina


12. novembar

Iz Šaronja, od motela, grupa od 16 planinara je krenula na turu ka Đurđevim stupovima.

Tura Đurđevi stupovi

Krenuli smo oko osam sati, prvo mali silazak (710 m), pa uspon uz zaseok Ljiljac do brda Volujar (1050m). Posle toga uspona sledi uglavnom ravan teren ili delovi sa spuštanjem.  Prešli smo preko Poljica (1082m), zaseoka Mrlješi (880m), Vojnića i na kraju manji  uspon na Đurćeve stupove (798m). Manastir  je još u fazi obnove. Po obilasku manastira sišli smo preko brda Jagnjilo i Dublja (604m) do crkve Sv.Petra i Pavla kraj N.Pazara. I na njoj se obnavlja krov. I ovoga dana smo prešli takođe, 17 km. Nismo se mnogo zadržavali, prepakovali se i otišli u N.Pazar gde smo se zadržali oko sat vremena. Krenuli smo malo posle 16 časova, a u Beograd stigli oko 21.30.

Beograd, 14.novembar 2006.
          Izveštaj i fotografije:
         Veroljub Kovačević, vodja planinarske akcije




| Početna strana |