30.12.2005.

    Oko 14.15 h krenuli smo put Golije. Zbog velikog zastoja na putu ispred Stepojevca kasnili smo više od sat vremena. Gore na Goliji veliki sneg, put pročišćen, ali i pored toga jedva stigosmo do hotela „Golijska reka“ (1408 m) oko 22.15 h.

31.12.2005.

    Osvanuo je vedar i lep dan. Oko deset sati kreće velika grupa putem uz Golijsku reku ka prevoju Prekobrdo (1578 m). Gore sunčano,  ali duva hladan jugoistočni vetar. Deo grupe se vraća nazad, a veći deo nastavlja dalje uspon istočnom golom padinom Bojevog brda. Pred kraj, stazom sa dubljim snijegom,  izlazimo na zaravan sa retkom šumom.

    To je najviša kota Bojevog brda (1751 m) i najviši vrh Golije u pravcu Sjenice. Pogled puca na jug i zapad, planinski venci i Pešterska visoravan. Najbliže su Jadovnik, Zlatar, Javor, Mučanj, Mokra gora, Rogozna, Hajla,  a iza u daljini proviruju Komovi i Bjelasica. Sa vrha, po još dubljem snegu, krećemo ka severu preko Pašine česme (1752 m), markiranom stazom preko Tašovih livada i na kraju silazimo u hotel oko 14,30 sati.

    Uveče je doček Nove godine.

    Prešli smo oko 8 km, savladali preko 400 m uspona, na vrh je izašlo 35 planinara.

 

01.01.2006.

    Mnogi ostadoše da spavaju posle novogodišnje zabave, a manja grupa krenu ponovo ka prevoju Prekobrdo već proprćenom stazom. Dan oblačan, od prevoja magla i vetar, u daljini kao da zavijaju vuci... nisam siguran. Sa prevoja sada skrećemo levo i odmah nailazimo na sveže tragove vukova, divljih svinja, lisica i zečeva,  ali najviše vučjih. Kad bijasmo pred kraj staze kroz šumu čujemo urlanje vukova nedaleko od nas, a malo kasnije i u daljini preko doline.

    Grupa se malo prikupi pa ne bijaše onih što vole da zaostaju.Tako kroz maglu koja se povremeno digne na kratko vidimo Pešter, a iza planine Mokru goru i Hajlu na jugu. Vetar bije sa desna, prelazimo predeo zvani Miodragov grob i počinjemo završni uspon zapadnom padinom Jankovog kamena. Mladi borovi opkovani zaleđenim snegom se e ne vide već izgledaju kao stubovi u „Đavoljoj varoši“, ali od leda.

    Najzad oko 14 sati stigosmo na ravni Jankov kamen (1833 m). Sklonismo se na severnu padinu da se malo odmorimo i okrepimo pa krenusmo nazad. Verovatno je ovo prvi vrh osvojen u ovoj godini. Vratili smo se nazad istom stazom po još maglovitijem vremenu. U hotel smo stigli oko 16 sati.

    Prešli smo  oko 12 km i peli se oko 400 m. Na vrh  je bilo 18 planinara.
 

   

02.01.2006.

    Dan kišovit sa povremenim provejavanjem snega. Najveća briga nam je kako će doći autobus iz Ivanjice. Put zaleđen, a sneg pomalo pada. Ipak oko 14.00 h stiže autobus. Posle ručka oko 15.00 h krenuli smo nazad po zaleđenom putu. Taj deo je dug oko 7 km. Ipak dobro stigosmo do asfalta na Belim vodama, skidosmo lance i siđosmo u prvi mrak do Ivanjice. Dalje je bilo lako. U Beograd stigosmo oko 21.30 h.

    U grupi je bilo 55 planinara.

Beograd, 11.januar 2006.

tekst: Veroljub Kovačević fotografije: Veroljub Kovačević