18.
februar: Pošli smo sa malim zakašnjenjem sa stare okretnice autobusa 24,
jer u našu uličicu nije mogao da uđe autobus. Negde posle Ljiga desila nam
se jedna nezgoda. Kamion koji čisti snijeg udario je naš autobus raonikom
u jedna od vrata «bunkera» za prtljag, pri čemu su se vrata otvorila. Pošto
se na tome delu puta nismo smeli zadržavati duže, niti stajati, samo smo na
kratko stali i zatvorili vrata, a kasnije, posle nekoliko kilometara, stali
smo da pogledamo da li su svi ranci unutra. Samo jednog nije bilo, ali
to još nije bilo sigurno pa smo tek na Rudniku stvarno ustanovili da nedostaje
jedan ranac. Vlasnik ranca nije želeo da ide dalje već je ostao u G.Milanovcu
da noći i sutradan se vrati kući. Mi smo nastavili dalje do sela Šaronje/770m/
podno Golije, u motel «Golijski biser» gde smo stigli oko 22.30.
19.
februar: Na uspon ka južnim vrhovima Golije krenuli smo u 7.15 putem koji
vodi ka Odvraćenici. Dan je bio prohladan, u gornjim delovima terena maglovit.
Prvih tri kilometra do sela Kuzmičevo/900m/ smo išli delimično zaleđenim putem
da bi dalje skrenuli desno seoskim putevima i stazama, kroz livade i šljivake
po još ne mnogo dubokom snijegu, izašli uz Glođovsko brdo/1228m/ i ponovo
na isti put. Gore je snijeg bio još veći pa smo odatle ponovo putem uz poneku
manju prečicu preko padine zvane Platije stigli do prvog, najjužnijeg visa
Golije - Grota/1546m/.
 |
Odatle je već bio lepši dan, sa suncem i blažim putem pored Šiljboka/1643/ stigli na Odvraćenicu/1640m/, predeo sa velikim proplankom u četinarskoj šumi. Tu se nalazi stari planinarski objekat, sada renoviran i služi skijašima i ostalim posetiocima. | |
|
|
Dovde
je stiglo 38 planinara za 4,5 sata. Oni umorni su ostali ovde,
a grupa od 28 planinara je posle pauze od pola sata krenula dalje ka vrhu
Radulovac. Preko proplanka dubok snijeg, a kroz šumu, šumskim putem još dublji,
oko 1-1,5m, pa je bilo vrlo teško prtiti.
 Prćenje snega nakon Odvraćenice |
 Golija - zimska idila |
Dva
kilometra smo prešli za dva sata, stigli do blizu Cikotine vode/1740/ i pošto
je već bilo 14.15 a do vrha udaljenog oko 500m i visinskom razlikom od oko
60m trebalo nam je još najmanje sat vremena, što znači da bi se nazad veći
deo puta vraćali noću rešili smo da odustanemo. Inače vrh je u velikoj i gustoj
šumi pa nema ni vidikovca. Vratili smo se nazad u dom, malo odmorili i krenuli
ka našem motelu istim putem. Dole smo stigli oko 19 sati. Prešli smo 28km
i savladali oko 1000m visine. Neki su sve prošli putem, ne koristeći prečice,
tako da su prešli 32km.
 |
 |
 |
20. februar: U osam sati smo svi napustili motel i krenuli ka N.Pazaru. U seli Miščići, gde je po predanju rođen Sveti Sava, grupa od 18 planinara je krenula na kraću turu preko sela Boturovina/545m/ pa uz brda do sela Vrbolazi, do Đurđevih Stupova/798m/. Gore smo stigli oko 11 sati po lepom danu, zadržali se u obnovljenoj trpezariji sa monahom Gerasimom uz posluženje i razgovor skoro sat vremena. Odozgo smo sišli do Petrove crkve kraj Pazara/478m/ gde nam se pridružila i grupa koja je bila otišla do manastira Sopoćana i na kratko obišli najstariju našu crkvu. Posle smo svi otišli do N.Pazra, i imali slobodno do polaska u 15 sati. U Beograd smo stigli oko 20.30 sati.
 Manastir Sopoćani |
20.
februar: U osam sati smo svi napustili motel i krenuli ka N.Pazaru.
U seli Miščići, gde je po predanju rođen Sveti Sava, grupa od
18 planinara je krenula na kraću turu preko sela Boturovina/545m/ pa
uz brda do sela Vrbolazi, do Đurđevih Stupova/798m/. Gore smo
stigli oko 11 sati po lepom danu, zadržali se u obnovljenoj trpezariji
sa monahom Gerasimom uz posluženje i razgovor skoro sat vremena. Odozgo
smo sišli do Petrove crkve kraj Pazara/478m/ gde nam se pridružila i
grupa koja je bila otišla do manastira Sopoćana i na kratko obišli najstariju
našu crkvu. Posle smo svi otišli do N.Pazra, i imali slobodno do polaska
u 15 sati. U Beograd smo stigli oko 20.30sati.
|
Beograd, 21. februar 2005.
izveštaj
vodje puta: Veroljub Kovačević
fotografije:
Ivan Čukić, Veroljub Kovačević
PD
POBEDA, Beograd