Posle duže pauze iz objektivnih razloga, rešio sam da uzmem učešće na jednom od pohoda u okviru proslave 60. godišnjice planinarskog društva POBEDA, a ujedno i 60. godišnjice moga života.
I tako, kako je red, prvo telefonski izvrših rezervaciju (posle vrbovanja na Skupštini), pa onda dođoh, takođe kako je red, na sastanak Društva u utorak 11. marta i uplatih ceo iznos. Ali, samo što sam izašao na ulicu dočeka me BABA MARTA iskeženih zuba. Vejavica kakve nije bilo cele zime. Umalo da se vratim i otkažem putovanje, ali samo pre par minuta vodič gdja Zorka Jovanović me je uveravala da će u nedelju 30. marta biti lepo i sunčano vreme. Delovala je ozbiljno i ubedljivo tako da nije bilo mesta sumnji, ali BABA MARTA se kezila na mene na celom putu do kuće, pa i kasnije, do duboko u noć. Ali, odustajanja nema, jer kakav bih ja to bio planinar i to jos član POBEDE, ako bih odustao.
I nisam pogrešio. Kako je nedelja odmicala, tako se i vreme popravljalo, a nedelja je osvanula kao poručena jer svi su želeli da uveličaju ovu veliku proslavu.
Autobus je bio na mestu polaska, putnici takodje, osim jednog malog izuzetka . Krenuli smo veseli i raspoloženi. Putovanje je proteklo u lepoj i sigurnoj vožnji i za čas smo bilo na odredištu. I onda smo krenuli, jedan po jedan vrh su ostajali za nama, a mi smo neumorno grabili napred.
Ekipa šarolika, ali složna. Tu je, kako je i red, podmladak i budućnost naša, dečaci i devojčice koji su u jednom trenutku preuzeli vodjstvo i uspešno, pravilno čitajući markaciju, vodili nas napred. Pa zatim studenti, tačnije studentkinje PMF, odsek molekularna biologija, pa dame u najboljim godinama i na kraju, kao šlag na torti, generacija iz prve polovine XX veka.

Podmladak i još poneko

A vrhovi, sve jedan lepši od drugog, ne baš visoki, svi preko 1000 m,

ali zato pogled sa njih za nezaborav.

Ljuti krš

Sunce je sijalo, taman kako treba,

Topli sunčevi zraci prijaju

Čalanački potok

Čalanački potok

uzbrdice i nizbrdice,

Na stazi

Odmor na širokim plećima

Poziranje

I kao sto se može iz napred navedenog predpostaviti, umesto planiranih 6 vrhova Divčibara, mi osvojismo 7 i još bismo, ali ih nije bilo, i tako u punoj meri mi učesnici ovog pohoda na Divčibare, zajedno sa svojim vodičem, gdjom Zorkom Jovanović uveličasmo u punom sjaju proslavu svoga Društva.

Proleće se budi

Kaćuni

Beograd, 03. novembar 2008.

vodja puta: Zorka Jovanović izveštaj: Dragoslav A. Milutinović fotografije: Zorka Jovanović PD Pobeda, Beograd