Petak, 03. novembar
    Letu je došao kraj. U to smo se uverili u petak, 3. novembra, kada smo ušuškani u zimske jakne ušli u minibus koji nas je poveo na istok Srbije, u Negotinsku Krajinu. Iz Beograda su nas, tog sumornog popodneva, ispratile i prve pahulje koje su, pomešane sa hladnom košavom, najavile dolazak zime. Krenuli smo u 16 sati, i posle brze i sigurne vožnje, preko Požarevca, Golupca, Donjeg Milanovca i Mosne, stigli smo u Negotin oko 21h. Smeštaj je bio u hotelu, u centru grada.

Subota, 04. novembar
    U subotu smo ustali rano, doručkovali i našli se sa nekoliko planinara iz planinarskog društva “Deli Jovan” iz Negotina. Zajedno smo krenuli ka mestu Sikole, u podnožju Deli Jovana.

Negotinci i Pobeda

Košava koja je duvala u Beogradu, tamo nas je dočekala još jača i snažnija. Ali, bilo je i dosta sunca, jesen je pokazivala svoje divne boje, negotinski planinari bili su veseli, ljubazni i druželjubivi, tako da smo dobro raspoloženi krenuli na uspon oko 8h. Sa Stevanskih livada (480m), planinarskom stazom koja vodi pored Malog Deli Jovana i Bezimenog vrha, popeli smo se na Veliki Deli Jovan (973m). Sve vreme nas je pratila košava, sa povremenim jakim udarima, a gazili smo i prvi sneg visine 7-8cm. Oblaci iznad nas su se komešali, čas potpuno pokrivali nebo, čas se razilazili, na momente se pomaljalo i sunce, tako da je ceo prizor oko nas blo šarenolik: belina snega, plavetnilo neba, sivilo oblaka, sjaj sunca, još uvek zlatno i crveno lišće preko koga je u tankom sloju napadao sneg...Sa Velikog Deli Jovana nastavili smo još 4 km grebenom, preko kote 980m do vrha Deli Jovan (1141m), gde se nalazi repetitor i zidani objekat. Kako smo napredovali ka vrhu, tako je bilo sve više snega, a na grebenu je u nekim momentima jak vetar bukvalno pomerao sa mesta “lakše” planinare. Radosni smo ušli u naše sklonište, koje je prava mala kuća sa kuhinjom i pratećim prostorijama. Tu smo skuvali čaj, kafu, popili rakijicu, jeli i dobro se odmorili i ugrejali. Naš vodič nam je dao čak 45 minuta pauze! Oko 13 sati, nastavili smo ka Crnom vrhu (1137m),

Ka Crnom vrhu

Na Crnom vrhu

a zatim krenuli nazad, putem do Stevanskih livada. U Planinarskom domu, od kojeg smo ujutru krenuli, negotinski planinari su nam napravili pravu malu gozbu. U prijatnom druženju, uz čorbu, roštilj, kolače, crno vino, proveli smo dva sata. A zatim, planinar i kustos Muzeja Krajine, simpatični i pričljivi profesor Nikola Plavšić uzeo nas je pod svoje. Poveo nas je u obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti Negotina. A toga ima koliko hoćete! Tokom dva sata te hladne, negotinske večeri, pod punim mesecom, profesor nas je šetao po Negotinu, prvo kroz Muzej, a zatim kroz Mokranjčevu i Hajduk Veljkovu kuću! I odjednom smo se našli u starim vremenima, divili se tradicionalnim nošnjama tog kraja, hodali po Mokranjčevoj kući niskih plafona,

U Mokranjčevoj kući

toploj i ispunjenoj dragocenim predmetima,

Detalji

Stari gramofon

slušali zvuke njegovih rukoveti,

a onda opet, družili se sa Hajduk Veljkom i sedeli pored njegovog ognjišta...

Sa Hajduk Veljkom

Vratili smo se u hladnjikave sobe hotela, (ali bar tople vode na pretek), i dok je košava uporno udarala u naše prozore i fijukala, ušuškli smo se u krevete i pod utiskom profesorove priče zaspali i sanjali, sanjali...