Jedinstvena je u Evropi, nalazi se u južnom Banatu, prostire
se na 300km2, stanište je
mnogobrojnih ptica i
raznovrsnih životinja, sa nekoliko
uzgajališta i lovišta, često je i sa svih strana
pohode planinari. Naša grupa je pošla na južni
deo dna Panonskog mora da se susretne sa peskom i peščanim
dinama. To je i pronašla. Ali umesto ježeva i
školjki zatekla je plastične flaše i metalne
konzerve.
 |
 |
Pešačenje dugo 14 km započeli smo kod sela Dubovca i krenuli prema Dunavu, mestu gde se peščara ruši u Dunav – nasuprt termoelektrani Drmno. Pogled na široki Dunav i sunce koje se izborilo sa oblacima učinili su da sledećih pet časova pešačenja bude prijatno a grupa dobrog raspoloženja i pored mestimičnih prepreka gustih (kraćih) šikara, strmih peščanih strana i pokidanih žičanih ograda lovnog rezervata…
 |
 |
"Blaga panika" je nastala kada smo se našli usred razbacanih bara (inače obećanih od strane vođe puta) okruženih šikarom… ali… mnogi su učesnici osetili zov predaka i grupa je prebrzo izašla na bezbedan teren…
 |
Ostalo je da se prepešači oko pet kilometara ka asfaltnom putu Dubovac – Bela Crkva i mobilnim telefonom pozove vozač … ali…opet ali…tik pred asfaltom pojavila se prepreka, obnovljena žičana ograda i čvrsta nova kapija zaključana katancem. Opet snalažljivost učesnika, improvizovane merdevine i čvrste ruke…i svi smo bili na bezbednoj strani. Za nagradu smo otišli u Staru Banatsku palanku – nasuprot Ramu i uz piće i zalazak sunca sačekali povratak u Beograd… |
| Beograd, 22. mart 2007. |
|