Borski Stol i Veliki Krš, 09.02.2007.- 11.02.2007.




prvi deo | drugi deo 


    Ovog puta, naša destinacija bila je istočna Srbija. Raspoloženi i spremni za još jedno lepo planinarenje, druženje i uživanje, seli smo u autobus, u petak, 09.02.2007. i krenuli ka Boru. Nije bilo gužve na putu, te već oko pola 10 stižemo do raskrsnice Cepi (730 m/nv), između Krivelja i Gornjana, izlazimo iz autobusa, pakujemo velike rančeve na traktor koji nas čeka (u poslednje vreme imamo sreće sa tim prevoznim sredstvom, veoma bitnim za naša leđa!), vadimo lampe, i po tihoj i toploj noći krećemo ka planinarskom domu ispod Borskog Stola. Posle četrdeset minuta hoda, stižemo. U domu nas čeka topao čaj i ljubazni predsednik planinarskog društva Bora, Borko. Smeštamo se po sobama koje su pristojne, sa posteljinom, čiste, i veoma, veoma tople.

Poruka ispred Doma "Borski Stol" Grupa i domaćini

          U subotu, 10. februara, krećemo ka Velikom Kršu oko 9 sati. Dolazimo do raskrsnice Cepi, te polazimo na uspon sa jugoistočne strane. Veliki Krš je duga, grebenska planina, atraktivnog izgleda... Pošto nema snega, a i dan je mutnjikav, ceo prizor izgleda sivkast, ali opet prelep. Zamišljamo ga pod snegom, ili u proleće kada sve ozeleni. I već pravimo planove kada ćemo opet doći.

Pogled na greben Velikog Krša Kada će proleće?

    Prosto pleni svojom lepotom. Okrećemo se na sve strane, pokušavajući da obuhvatimo pogledom te prostrane livade u podnožju planine, dižemo pogled ka sivo-crnim stenama moćnog grebena koji se proteže u nedogled, dišemo punim plućima. Put nas dalje vodi kroz šumu, lepu, neobičnu, sa puno interesantnog drveća.  Postoji staza, dobra markacija, prilično je strmo na nekim mestima, a ima i dosta blata i klizavog lišća. No, to ništa ne smeta našem dobrom raspoloženju. 
 
Put kroz šumu Čudna šuma

    Vreme je šarenoliko, malo oblaka, sunca, sitne kiše. U grupi je i dvoje dece koja se bez problema penju sa nama. Stižemo na najviši vrh (1148 m),  na trenutak uspevamo da vidimo sve oko nas, preko puta Borski Stol, a iza njega i Deli Jovan, gde smo nedavno takođe bili.
Pogled na Borski Stol i Deli Jovan

Jedan deo grupe vraća se nazad, a nas petnaestak nastavljamo dalje grebenom. A onda počinje igra oblaka i magle. Kovitlaju se oko nas, mute nam pogled, sitna kiša i dalje sipi, duva vetar, kabanice šušte i lepršaju. Sve je belo, belo, belo... Zamišljamo poglede, raspoloženi smo, smejemo se. Penjemo se na još dve kote, i na poslednjoj planiranoj, posle kraćeg većanja, vođa odlučuje da se ipak vratimo istim putem nazad. U domu nas čeka pasulj i kupus i, naravno, pivo! Uveče se ušuškavamo u tople sobe.