17.01.2004
    Oko 5.30 ujutru stigli smo u Sarajevo gde su nas čekali domaćini iz Planinarskog društva "Bjelašnica" iz Sarajeva i zajedno sa nama krenuli put Ljubovčića autobusom. Nakon dolaska u Ljubovčić (850m) grupa od 30 planinara se pripremila za uspon ka Bjelašnici preko Planinarske kuće "Podgradina" (1350m), koja je smeštena u gustoj šumi podno stene (gradina) sa 20 kreveta smeštajnog kapaciteta. Tu su nas dočekali ljubazni domaćini doma Ferid i Sena sa toplim čajem. Tura od Ljubovčića do Podgradine je trajala od 1.30 do 2 sata. Pauza od 1 sat i doručak u domu. Krećemo dalje ka planinarskom domu "Stanari" koji se nalazi na (1585m) - 45 min. udaljen od Podgradine. Kako se grupa približila domu na 150 m duvao je jak vetar, nevreme, magla, sneg - ne vidi se ništa, sa nama vodiči iz pl.društva Bjelašnica - Arza i Feđa, grupa se kreće sve sporije, napokon smo stigli u dom gde nas je domaćin dočekao sa čajem. Toga dana nismo mogli ni izaći iz doma, druženje do kasno u noć, oko 23 sata je prestao da duva vetar.

18.01.2004.
    Ustajanje u 6 sati, vreme i dalje maglovito, medjutim odlučili smo da toga dana krenemo ka Hranisavi (1965m), u 8.00 sati 23 planinara je krenulo dolinom ispod pl. doma. Pre polaska Vlada kaže: "TI ĆEŠ MIKI IĆI NAPRED, A JA POZADI" moram priznati, mislila sam da će biti obrnuto ili da će bar on ići prvi, a ja za njim. U dolini su smeštene prelepe vikendice, sneg dubok, upada se do pasa ali samo hrabri i uporni mogu krenuti na ovakvu turu. Nakon 30-tak minuta počeli smo da se menjamo - ustvari ja sam uvek išla druga, a ispred mene neko od muškaraca, stazu su najčešće prtili planinari iz "Kinde" i za to im se zahvaljujem. Došli smo do bajte (katuna koji se nalazi na 1 sat hoda od doma) - pauza, a zatim nas put dalje vodi ka vrhu, magla je sve gušća, vidljivost oko 10-tak metara, idući grebenom duvao je sve jači vetar pomislih - mora da smo uskoro na vrhu. Tu je Vlada sa kartom i busolom - išli smo odlično, nakon nekoliko metara kroz maglu jedva ugledasmo planinarsku kuću "Hranisava", koja će ovog proleća početi sa radom. U kući smo se odmorili 15-tak minuta, pa povratak istim putem, staza je bila zavejana kao da se nikada nije prošlo, nakon 1 sat pešačenja staza je ponovo vidljiva. Tura je trajala 3,5 sata, domaćin nije krenuo sa nama na uspon, preporuka domaćina je da se po ovako lošem vremenu ne ide na uspone Bjelašnicom. Feđa kaže: "Vi niste normalni" znao sam ja ko vodi ovaj uspon inače ne bi vam dao da idete, ovo samo mogu da urade ludi Slovenci i Vi.
    Odmorili smo se i u 14 časova krenuli istim putem preko Podgradine do Ljubovčića u Sarajevo. U Sarajevu smo se zadržali do 19.30, a zatim krenuli ka Beogradu. U Beograd smo stigli 19.01.2004. u 2 sata.

Nekoliko pojedinosti o Bjelašnici:
    Na Bjelašnici se nalazi 7 planinarskih domova vlasništva PD "Bjelašnica" iz Sarajeva. Na najvišem vrhu Bjelašnice 2067m nalazi se opservatorija podignuta 1894. god. Blizu vrha se nalazi spomenik sedmorici mladih planinara koji su izgubili živote u decembru 1962. godine.
Naše društvo je prihvatilo obavezu pre dve godine da zajedno sa pd "Bjelašnica" iz Sarajeva obeležava Memorijal mladim planinarima. I ove godine se obeležava memorijal u periodu od 02.-04.07.2004. godine, planira se restaruacija spomenika.

Na kraju zahvaljujem se ljubaznim domacinima iz pd Bjelašnica, kao i planinarima koji su krenuli na ovu turu, bili su predivni.

izveštaj vodje puta: Milanka Arsić PD Pobeda, Beograd