Iz Beograda smo krenuli sa malim zakašnjenjem, oko 6.45. Kod planinarskog doma kraj Resave stigli smo oko 9.40. Od ukupno 110 učesnika akcije 60 je krenulo na vrh planine, a ostatak je ostao da obidje vodopad, vrelo, a potom i Resavsku pećinu. Uspon na vrh je išao markiranom stazom preko Cerjaka, pa uz strmiji deo kroz šumu i na kraju se izlazi na krečnjački plato planine sa najvišim vrhom 1339m. Dan je bio lijep, ali je gore duvao hladan vetar i počeli su da se navlače oblaci. Na vrh smo stigli oko 13.30 sati. Posle kraćeg zadržavanja krenuli smo dalje planiranom stazom ka Beljaničkoj kapi. Medutim, jedna manja grupa ne pitajući me otišla je istom stazom napred ali su pogrešili, nisu skrenuli desno na pravo mesto, ka starom planinarskom domu, već nastavili dalje markacijom ka Žagubici. Kada smo stigli na veliki proplanak u blizini starog planinarskog doma oni su se pojavili na grebenu iznad, istočno od nas. Da ih ne bi cela grupa čekala da sidju ostavio sam jednu grupu mladih momaka da ih sačekaju i stazom koju sam im objasnio sidju dole ka nama. Oni su sišli do njih, ali ovi momci nisu hteli da idu sa njima već su sišli niz levu padinu u potok. Kod autobusa na dogovoreno mesto prvo su stigli oni što su pogrešili stazu pa tek kasnije oni što su trebali da ih čekaju. To čekanje se odužilo na skoro 1.5 sat, što je poremetilo planirani odlazak u Resavsku pećinu. Na skretanju za pećinu kod Strmostena već je bilo 18.30, a dogovor je bio da kod pećine budemo u 17 sati pa sam smatrao da nas čekaju negde u Strmostenu. Tamo ih nije bilo pa smo rešili da idemo ka Despotovcu, da ih obavestimo mob. telefonom gde se mi nalazimo. Medutim nismo mogli da stupimo u kontakt sa njima, nisu bili u dometu, tako da smo shvatili da nas oni ipak čekaju kod pećine. Posle bezuspešnih pokušaja da stupimo u kaontakt sa restoranom kod pećine rešili smo da krenemo taksijem nazad, a da naša grupa sačeka u Despotovcu. Kad smo krenuli taksijem gore na uzlasku iz grada sreli smo ih da dolaze. Vratili smo se nazad i rasporedili se u autobuse kako smo krenuli iz Beograda i vratili za Beograd, gde smo stigli za zakašnjenjem od oko dva sata od planiranog. Zbog nepoštovanja vodje grupe od starne grupe planinara PD Kopaonik iz BG, a kasnije moje pogrešne odluke da ne svratimo kod Resavske pećine akcija je delimično pokvarila opšti utisak o dobroj organizovanosti...

Beograd, 13. oktobar 2003.

izveštaj vodje puta: Veroljub Kovačević PD Pobeda, Beograd