Pešter, Meandri Uvca i Javor



Pešter, Meandri Uvca i Javor 29. - 31.03.2013.
29.03. Iz Beograda smo krenuli u 17.30 časova. Preko Ivanjice i Javora u Sjenicu smo stigli oko 23 sata.

30.03. U 7.30 smo krenuli iz Sjenice put Pešterske visoravni. Preko sela Buđeva, Karajukića bunara, Suvog dola i Leskove došli smo do škole u selu Đerekare. Selo se nalazi u dolini Đerekarske reke koja izvire na severnom podnožju masiva Krstače. Došli smo do početka sela kod škole, nismo išli dalje prevozom do centra sela jer put nije bio u dobrom stanju. Na uspon smo krenuli u 9 sati.
	Đerekare

Tura Krstača Od škole u selu /1190m/ krenuli smo putem uz dolinu bistre i brze Đerekarske reke do centra sela. Prošavši džamiju prešli smo preko reke i uskoro napustili dolinu i počeli da se penjemo blatnjavim šumskim putem. Ubrzo smo stigli do snega koji se još nije otopio. Tim putem smo izašli iz šume i stigli na prevoj južno od brda Gradina/1691m/. Dalje smo grebenom preko nekoliko brda birajući okopneli deo staze stigli na prevoj pre završnog uspona. U snegu tragovi divljači od kojih se najviše uočavaju tragovi medveda. Uz snežnu severnu padinu stigli smo do vrha Krstače-1758m, najvieg vrha na južnom obodu Pešterske visoravni. Gore je duvao jak južni vetar noseći oblake sa Prokletija u pravcu severa. Na jugu su se povremeno videli niži delovi planina; Mokre gore, Žljeba, Rusolije, Štedina i Hajle dok su vršni delovi bili u oblacima. Na vrhu smo se kratko zadržali i krenuli na silazak u pravcu zapada do jednog prevoja i prve dobre zavetrine.


Krstača u daljini	Na vrhu Krstača-1758m

Dalje put nas je vodio kroz četinarsku šumu niz doline sa puno vode i valžnog snega koji se topio pa su skoro svima gojzerice već bile prokvasile. Izašavši iz šume prošli smo pored nekoliko ponornica nakon čega smo stigli na tipčnu krečnjačku površ Gutavicu na kojoj nije bilo snega osim na severnim stranama lokalnih uzvišenja.


Nabujali potoci	Jedna od ponornica

Kroz taj surovi i divlji kraj gornje Pešteri gde je nadmorska visina oko 1400m prolazili smo pored starih koliba ispletenih od leskovog pruća i pokrivenih slamom. Kolibe su uglavnom razrušene i napuštene, svedoče da je nekada ovde bilo mnogo više čobana i ovaca. Na kraju ove ture stigli smo u selo Ugao smešteno u jednom ćošku na južnom obodu Pešterskog polja. Kraj ture kod džamije gde nas je čekao kombi.


Kučer, pokretna čobanska kućica	Stare kolibe-plotare

Dužina ture je bila 21km, uspon 750m, vreme trajanja 7 sati, broj učesnika na celoj turi 12.

Po završetku ture otišli smo do Karajukića bunara u centru Pešterskog polja /prosečna nadmorska visina oko /1200m/ u kafanu "Dva jarana" kod domaćina Blagoja Kuča. Blagoje nas je dočekao sa uštipcima, mladim sirom, palačinkama i na kraju nam je pekao jaja na plotni šporeta, da nas podseti na detinjstvo, i ništa nam nije naplatio. Povratak u sumrak ka Sjenici gde smo umorni a i zbog promene vremena za jedan sat rano polegali.

31.03. U 8 sati smo krenuli iz Sjenice i otišli do sela Ursula koje se nalazi istočno od doline Uvca. Iz zaseoka Totići krenuli smo na kružnu turu do meandara Uvca, nizvodno niz Uvac i povratak pored Baždarske pećine do polaznog mesta.

Tura Meandri Uvca Iz Ursula /1200m/ od raskrsnice puteva kod groblja krenuli smo levim seoskim putem. Prvo smo prošli pored Kamenite glavice /1265m/ koja je obrasla brezovim šumarcima i kod V.Raskrsnice izašli iz šume i golom padinom stigli na brdo Molitvu /1247m/.
	Brezovi šumarci

Gore je duvao jak južni vetar noseći kapi kiše pa smo ubrzo sišli niže na istočni obod klisure Uvca. Tu se nalazi najbolji vidikovca na meandre iako je malo dalje nizvodno izgrađen pravi vidikovac sa drvenom platformom, ogradom i klupama ne jednoj od obodnih stena. U tom delu je uređena pešačka staza koja se kasnije sa trećeg vidikovca gibi pa se dalje mora snalaziti.
	Centralni deo meanadara Uvca


Meandri Uvca		Uvac posle meandara

Prošavši ta tri vidikovca krenuli smo dalje nizvodno gde smo stigli do starog karavanskog puta. Sišli smo bliže reci ali nismo silazili na obalu. Dalje niz klisuru se vidi klisura kojom reka Veljušnica, leve pritoka Uvca, teče do uliva u Uvac /1050m/. Tu su se nekada nalazili glavni brodovi i mostovi na starim karavanskim putevima preko Uvca i Veljušnice.
	Desna pritoka Veljušnica

Još malo nizvodno i napustili smo dolinu Uvca i napravili zaokret ka istoku, izašli na površ Polje /1200m/ i otišli do Baždarske pećine u zapadnom delu sela Ursula. U pećinu smo ušli samo prvi deo jer većina nije imala baterijske lampe. Reka koja bi trebalo da uvire u pećinu ponire na oko 300 metara pre pećinskog otvora. U dolini se nazire stari krivudavi tok reke. Voda u pećinu utiče samo u slučaju kada uzvodni ponor ne može da primi veliku količinu vode.


Ispred Baždarske pećine	Nadošla reka u Ursulama

Od pećine smo se uz dolinu nabujale rečice i bočnih potoka vratili kroz selo do početne tačke, ponovo pored džamije, gde nas je na prevoju čekao minibus. Dužina ture je bila 15km, uspon 450m, vreme trajanja 5 sati, broj učesnika na celoj turi 14.

Javor Nakon završetka ture na meandrima Uvca otišli smo do šumske kuće na Javoru. Odatle smo po jakom vetru i povremenom kišom izšli na obližnji najviši vrh planine, Vasilin vrh /1519m/.
	Na Vasilinom vrhu - 1519m

Dužina ture je bila oko 2km, uspon 130m, vreme trajanja 30 minuta, broj učesnika turi 7.

Vratili smo se preko Ivanjice gde smo se zadržali oko jedan sat. Izveštaj, vođa puta: Veroljub Kovačević