DAN ČISTIH PLANINA, BANJA VRUJCI – RAJAC, 23. septembar 2012.

 
26. septembar je Svetski (Međunarodni) dan čistih planina, proglašen od strane UN kao podsetnik na sve veće ugrožavanje planina. Već skoro dvadeset godina obeležava se širom sveta, pa tako i na našim prostorima. Planine su izuzetno bitne za održavanje života na Zemlji: daju nam kiseonik, osiguravaju pitku vodu, pružaju dom i utočište mnogim biljnim i životinjskim vrstama, nesebično dele sa čovekom svoju lepotu i nude mu je na neograničeno uživanje. Nažalost, zbog svojih prirodnih resursa, vekovima unazad bile su iskorišćavane i zloupotrebljavane. Danas, sve više i više, planinama prete nove opasnosti od masovnog turizma, globalizacije, urbanizacije… Posebno su ugroženi izvori pitke vode koji izviru u planinama, a nagle i jake klimatske promene takođe nepovoljno utiču na očuvanje planina u njihovom izvornom i čistom stanju. Svakodnevno moramo misliti o ovome i voditi računa o tome kako se odnosimo prema planinama i prirodi uopšte. Moramo im se približiti, dobro upoznati, a zatim voleti, čuvati, paziti i u njima naći sopstveno mesto, to divno utočište u kome ćemo uživati, daleko od gradske vreve…

I ove godine, Republička akcija i Trofej Beograda u planinarstvu, koje je povodom ovog praznika organizovao PK Pobeda, okupili su veliki broj planinara i takmičara. Tog subotnjeg jutra, bilo je veselo u Skerlićevoj. Koliko samo autobusa, koliko poznatih i nasmejanih lica, koliko vodiča, koliko dece, klinaca planinaca… Svi samo sa jednom željom: pohrliti u planine, uživati u divnom danu, družiti se, a onda dati i mali doprinos ovom, tako značajnom danu: očistiti planine što je moguće više, jer svako od nas dobio je rukavice i kese za smeće. Po lepoj tradiciji, devet planinarskih grupa krenulo je sa raznih strana na Rajac, da bismo se u predvečerje tog dana svi zajedno okupili u našem domu. 

Naša grupa krenula je na pešačenje iz Banje Vrujci. Tu su nam se pridružili planinari iz Velike Plane i Smederevske Palanke. Bilo nas je puno, oko 50! Hodali smo makadamskim putevima, planinarskim stazama kroz šumu, pored potoka, kroz razbacane zaseoke…
	Bilo nas je puno

Krenuli smo uz Berkovačku reku, pa preko zaseoka Šundići, spustili smo se do živopisnog sela Paležnica (260 m), ušuškanog u još uvek zelenoj prirodi. Tu smo se odmorili, doručkovali i na seoskoj česmi natočili vodu. Dan je bio sunčan, topao i kao savršen za planinarenje kroz lepu prirodu koja je nam je, još uvek stidljivo, pokazivala svoje jesenje ruho, koje će za nekoliko nedelja plamteti od najrazličitijih boja jeseni…

Paležnica u dolini

Nastavili smo dalje grebenom Petkovića rid i kroz divnu borovu šumu, izašli na put u zaseok Đurđevići. Odatle vodi staza i asfaltni put do izvora reke Ljig u selu Ba (380 m). Tu, pored crkve Svetog Ilije, takođe smo napravili kratku pauzu. Evo malo i legendi… Jedna legenda kaže: „Naziv sela je germanskog porekla. Na germanskom Bah znači „potok“. Germanski rudari koji su u selu eksploatisali rudu, nazvali su tako selo zbog mnogobrojnih potoka.“ Postoji i još jedno predanje, koje kaže: „Bogati vlastelin iz doba Nemanjića, zidao je tri crkve u isto vreme: Markovu Crkvu, Stepanje i crkvu u selu Ba. Jednog dana rešio da obiđe sva tri mesta i da pogleda kako teku radovi. U Markovoj Crkvi i Stepanju mu se dopade kako teku radovi i naredi da se nastave do kraja, a u selu Ba mu se ništa ne dopade, te naredi da se radovi prekinu, nastojnici otpuste i radnici isplate i raspuste. Kada se vlastelin vraćao kući, predanje kaže da je rekao: „Ba, ba, ovo ništa ne ide kako treba“, pa je tako selo dobilo ime.“ (Internet).  

Kroz lepu prirodu	Crkva u selu Ba

Krenuli smo dalje. Veoma dugom, strmom stazom, popeli smo se na Kojića prevoj (806 m), a zatim grebenom, stigli smo i do vrha Rajca (848 m).
	Ka prevoju Kojića kom

	Usput smo čistili stazu kojom smo hodali i skupljali smeće u kese.
Sve mora da bude čisto

Primetili smo i ponovo procvetali šafran, rasut po žutim i osušenim travnatim padinama Rajca…Sunce se polako spuštalo na horizont i bojilo ceo taj prostor divnom, zlatastom bojom, dok su se u daljini blago talasali plavkasti obrisi mnogobrojnih planina Srbije.
	Ka vrhu Rajca

	Posle kraće pauze i zajedničkog fotografisanja, u smiraj dana, spustili smo se do našeg doma. Tamo su razna sportska i planinarska takmičenja već bila završena, ali je još uvek bilo puno planinara, naših prijatelja, sa kojima smo se srdačno pozdravili.
Svi zajedno

I tako, još jedna lepa akcija je zaršena. Kontejneri na putu ka domu ostali su prepuni kesa sa đubretom koje smo sakupili usput, klinci planinci po prvi put su posadili (Dobro) drvo – mladu jelu, u blizini doma, a mi smo se vratili našim kućama, zadovoljni što smo bili deo ove priče i ponosni što smo makar malo uspeli da očistimo prirodu i planine, koje su uvek, kao i ono Dobro drvo iz istoimene priče, pune ljubavi za sve nas.

STATISTIKA:
Na pešačkim turama učestvovalo oko 650 planinara, a još oko 300 planinara takmičilo se u različitim disciplinama.

Vođa puta: Milan Lončar
Izveštaj: Marija Petrović
Fotografije: Predrag Nikolić, Dragica Kocić ( PD Vrbica), Marija Petrović