ЦРВАЊ, ОРЈЕН и ВУЧЕВО

21-25.04.2011.


21
/22.04
.

Пошли смо из Скерлићеве у 22 сатa. У групи је било дванаест планинара. Пут нас је водио преко Ваљева, Бајине Баште, Мокре Горе, Вишеграда, Фоче, Калиновика, Улога, Невесиња, Берковића, Билеће све до Требиња и села Тули где се налази извиђачки и планинарски дом. 

22.04.

Рано ујутро стижемо у Калиновик, мало месташце смештено на висоравни између планине Трескавице на северу и Лелије на југу. На западу се налази долина Неретве. Место у које смо некада више пута долазили и одавде почињали напорне али лепе петнаестодневне „шаторске туре“ све до Жабљака, преко планина Лелије, Зеленгоре, Лебршника, Волујака, Маглића и Дурмитора уз незаборавна камповања на Штиринском, Котланичком и Трновачком језеру.


Силазимо ка Улогу, а преко Неретве видимо још увек северне снежне падине Црвња, нашег данашљег циља, као и Прењ са једне и Височицу са друге стране Неретве на западу. Пут се поправља од одрона па са мањим застојима стужемо у Улог где Неретва још није онако силна и зелена али је чиста и бистра. Из Улог се макадамским путем пењемо све до испред Улошког или како негде пише Црвањског језера где стижемо после девет сати. Препакивање и спремање за туру.

Калиновик

Тура Црвањ
Полазимо са пута изнад Улошког језера /1060м/. које се налази у једној ували окружено са три стране брдима. Језеро је чисто, тамно зелено са ободним деловима обраслим трском и травом. Идемо шумским путем обилазећи језеро прво са севера па запада и онда скрећемо шумском стазом куда мештани извлаче дрва из шуме. Стаза води кроз букову шуму, понегде је у горњим деловима ка голетима делимично зарасла младим буковим растињем. Горе почињу прве крпе снијега и некако при крају пробијајући се кроз каменити пошумљени део излазимо из шуме у пределу Кутловача одакле се на западу указује централно каменити гребен Црвња 

Улошко језеро Црвањ, лево Зимомор
Поред једног бунара идемо стазом у правцу запада, силазимо у једну велику увалу одакле врх изгледа близу. Међутим терен је скривен и непредвидив тако да неко брдо или чука који изгледају близу и и нису баш тако близу, јер пре њих следи неколико скривених мањих вртача у које се мора спуштати па поново пењати. Ипак некако стигосмо до подножја источне падине којом смо се већ прилично изморени и неиспавани испењали на највиши врха планине, Зимомор /1920м/.
Црвањ, врх Зимомора

Горе смо стигли око 15 часова. Са врха је добар поглед на Невесињско поље, Вележ, Прењ, Трескавицу, Лелију, Зеленгору... Краће задржавање па силазак источном падином али нешто јужнијом трасом од успона на један превој одакле поново следи досадни успон на превој између Великог Лисца и Велике Превије. Најзад силазак низ лепу долину у доњем делу са првом зеленом травом и ливадским цвећем. Силазимо у Маслаће где су људи правили њиве и ливаде склањајући и вадећи камење које стоји около као ограда. Из каменитог Црвња стижемо до висоравни Морине са пространим пашњацима и ливадама где нас код локалитета стећака „Сватовско гробље“ /1255м/, на путу Калиновик - Улог - Невесиње чека комби /18 сати/. Дужина туре је била око 19км, успона око 1500м.

Преко Невесиња, Берковића и Билеће одлазимо за Тули где нас већ забринут чека домаћин Небојша Ратковић, јер смо требали стићи много раније а стигли смо после 22 сата.

23.04.

Уморни од претходног дана нисмо много поранили да би ишли на Орјен. Сачекали смо да нам се придруже два наша стара познаника, планинари из Требиња, пл.друштво „Вучји Зуб“, Војо Прелевић и Игор Шкеро. Они су пронашли, односно трасирали и маркирали  нову стазу за врх Јастербицу, и у томе су у потпуности успели,  да кроз кроз шуму пронађу најбоље решење да се стигне до испод СЗ гребена Јастербице. Стаза је тако маркирана да и по највећој магли неискусни планинари тешко могу залутати.
Из дома у Тулима пола групе, само нас шесторо и наши домаћини одлазимо до села Убла на СИ подножју Орјена. Из села у 9.30 крећемо на туру по Орјену.

Тура Орјен
Из Убала /1100м/ шумским путем идемо уз долину до иза Рајтиш дола где са главног пута скреће новомаркирана стаза. Прво иде успон, а касније целом својом дужином стаза се постепено пење. Углавном води кроз букову шуму све догребена где почињу велика стабла молике од којих је већи број изгорео од пожара или спржен громовима. Ипак стоје она  тако можда и десетинама година.
 
Негде на 1600м стижемо до каменитог гребена са кога се указује поглед на све стране, лијево на Бијелу гору, а десно у право на масив Орјена 
Гребен Јастребице  

Гребен је издужен а највиша кота В.Јастребица/1865м/ се налази на југоистоку. На врх смо стигли за око три сата. 

На врху В.Јастребица
Није била баш најбоља видљивост иако је био сунчан дан, али су се могле видети све околне планине од којих доминира Ловћен. Силазимо са врха ка превоју према Вучјем зубу. Ту се група дели, троје силази са превоја у долину ка Пириној пољани, а наша тројица чланова и домаћини одлазе на Вучји зуб /1802м/...
Урамљени Вучји зуб

...где успешно стижу и ако је било врло тешко због великог снијега којим је несигурно ићи јер су многе шкрапе, рупе и пукотине прекривени њиме и постоји велика могућност пропадања у њих. Бирали су стеновите гребене и успешно стигли на врх. Сишли су у Добри и вратили се главним шумским путем низ долину. На Убла смо сви били око 18 часова. Дужина дуже туре је била око 18км, краћа 16,5км, успона око 1000м.

На врху Вучјег зуба
24.04.

Васкрс. Овај дан смо провели у обиласку манастира Тврдош и Дужи, затим у Требињу смо обишли Црквину са црквом Херцеговачком Грачаницом. Сишли смо до старог моста, обишли стари део Требиња и у повратку отишли до манастира Св.Петра и Павла. Предвече смо се вратили на Тули. Троје  из наше групе су овај дан искористили да оду до Херцег Новог.
Манастир Дузи   Херцеговачка Грачаница Манастир св.Петра и Павла Стари мост

25.
04.

Полазак смо из дома у 7 сати. Преко Билеће и Гацког дошли смо  до села Врба у долини реке Мушнице. Одавде смо у 9 сати кренули на  једну краћу туру по планини Вучеву која се налази  западно од превоја Чемерно.

Тура Вучево
Из села Врба /1100м/ смо путем уз падину отишли ка засеоку Врела /1300м/ и уз јужне падине изашли на травнату, лепу површ прошарану уским каменим гребенима вертикалних кречњачких слојева. Са једног превоја убрзо смо изашли на највишу коту Живањ-1695м. 
Вучево, врх Живањ

Волујак и Лебршник

Извештај и фотографијеВерољуб Ковачевић