Силазимо ка Улогу, а преко Неретве видимо још увек северне снежне падине Црвња, нашег данашљег циља, као и Прењ са једне и Височицу са друге стране Неретве на западу. Пут се поправља од одрона па са мањим застојима стужемо у Улог где Неретва још није онако силна и зелена али је чиста и бистра. Из Улог се макадамским путем пењемо све до испред Улошког или како негде пише Црвањског језера где стижемо после девет сати. Препакивање и спремање за туру.

Тура Црвањ
Полазимо са пута изнад Улошког језера /1060м/. које се налази у једној ували окружено са три стране брдима. Језеро је чисто, тамно зелено са ободним деловима обраслим трском и травом. Идемо шумским путем обилазећи језеро прво са севера па запада и онда скрећемо шумском стазом куда мештани извлаче дрва из шуме. Стаза води кроз букову шуму, понегде је у горњим деловима ка голетима делимично зарасла младим буковим растињем. Горе почињу прве крпе снијега и некако при крају пробијајући се кроз каменити пошумљени део излазимо из шуме у пределу Кутловача одакле се на западу указује централно каменити гребен Црвња 

Горе смо стигли око 15 часова. Са врха је добар поглед на Невесињско поље, Вележ, Прењ, Трескавицу, Лелију, Зеленгору... Краће задржавање па силазак источном падином али нешто јужнијом трасом од успона на један превој одакле поново следи досадни успон на превој између Великог Лисца и Велике Превије. Најзад силазак низ лепу долину у доњем делу са првом зеленом травом и ливадским цвећем. Силазимо у Маслаће где су људи правили њиве и ливаде склањајући и вадећи камење које стоји около као ограда. Из каменитог Црвња стижемо до висоравни Морине са пространим пашњацима и ливадама где нас код локалитета стећака „Сватовско гробље“ /1255м/, на путу Калиновик - Улог - Невесиње чека комби /18 сати/. Дужина туре је била око 19км, успона око 1500м.

Уморни од претходног дана нисмо много поранили да би ишли на Орјен. Сачекали смо да нам се придруже два наша стара познаника, планинари из Требиња, пл.друштво „Вучји Зуб“, Војо Прелевић и Игор Шкеро. Они су пронашли, односно трасирали и маркирали  нову стазу за врх Јастербицу, и у томе су у потпуности успели,  да кроз кроз шуму пронађу најбоље решење да се стигне до испод СЗ гребена Јастербице. Стаза је тако маркирана да и по највећој магли неискусни планинари тешко могу залутати.
Из дома у Тулима пола групе, само нас шесторо и наши домаћини одлазимо до села Убла на СИ подножју Орјена. Из села у 9.30 крећемо на туру по Орјену.

Гребен је издужен а највиша кота В.Јастребица/1865м/ се налази на југоистоку. На врх смо стигли за око три сата. 

...где успешно стижу и ако је било врло тешко због великог снијега којим је несигурно ићи јер су многе шкрапе, рупе и пукотине прекривени њиме и постоји велика могућност пропадања у њих. Бирали су стеновите гребене и успешно стигли на врх. Сишли су у Добри и вратили се главним шумским путем низ долину. На Убла смо сви били око 18 часова. Дужина дуже туре је била око 18км, краћа 16,5км, успона око 1000м.

Полазак смо из дома у 7 сати. Преко Билеће и Гацког дошли смо  до села Врба у долини реке Мушнице. Одавде смо у 9 сати кренули на  једну краћу туру по планини Вучеву која се налази  западно од превоја Чемерно.

Волујак и Лебршник

Извештај и фотографије : Верољуб Ковачевић