ХУМ, ЈАРУТ и ЈАВОР

18.-20. март 2011.

18. mart На пут смо кренули у 17 часова. Преко Јелице и Ивањице у Сјеницу смо стигли око 23,15. Сместили смо се у приватном смештају код породице Војиновић. У групи је било 14 планинара.

19. mart Из Сјенице смо кренули у 7,30 пут Пештерске висоравни. Преко села Раждагиње до Буђева стигли смо макадамским путем по магловитом времену. Од Буђева до Крајукића бунара од јесенас постоји нови асфалтни пут. Даље ка Тутину пут је местимичмо асфалтиран а понегде блатњав од скоро окопнелог снијега. Преко села Суви До и Лескове стигли смо до планине Хум. На западном подножју изнад села Ервенице напустамо комби и полазимо на туру негде око 9,15. Дан је био магловит са ситним снежним иглицама што је много боље од било какве кише.

Негде на Пештеру

Од Буђева до Крајукића бунара од јесенас постоји нови асфалтни пут. Даље ка Тутину пут је местимичмо асфалтиран а понегде блатњав од скоро окопнелог снијега. Преко села Суви До и Лескове стигли смо до планине Хум. На западном подножју изнад села Ервенице напустамо комби и полазимо на туру негде око 9,15. Дан је био магловит са ситним снежним иглицама што је много боље од било какве кише.

Тура ХУМ - ЈАРУТ Пошли смо са пута /1375м/ и одмах скренули стазом кроз шуму до једног превоја. Даље уз падину са буковом шумом стижемо на највиши врх Хума Градину /1505м/.
	Градина

	На врху се налази репетитор за мобилну телефонију. Због магле нисмо могли видети ништа около и ако би се одатле могли добро видети Мокра гора, Хајла као и друге планине околине Пештерског поља.
Хум

Сишли смо у правцу севера по снијегу који се само на тим северним падинама задржао.Сишли смо поново на онај пут којим смо дошли, а затим скренули ка брду Глог /1405м/ одакле смо видели доле у долини Тутин.
	Силазак ка Видрењаку

		Облаци су се већ били подигли и време се делимично пролепшало. Прво шумским путем а затим низ ливаде често ограђене жицом сишли смо у долину реке Видрењак /1020м/.
Село  Јаребица испод Хума	Силазак ка Видрењаку

Све речице и потоци су били набујали па их је било тешко прећи где нема моста или брвна. Овде напустамо Хум и примамо се уз јужне падине Јарути, У пределу села Доње Шароње. Излaзимо до једног српског гробља иако овде више Срба нема од краја седамдесетих година прошлог вијека.
	Можда их има још само на пештеру	Право у тор

		Пропланцима и шумском стазом излазимо на заравњени  травнати Марков врх. На карти за овај брх нема коте већ само на суседном шиљатијем западном врху који је висок 1428м. Кажу да је Марков врх виши и ако се гледајући карту чини да су исти. Овај највиши део Јарути се налази на његовом јужном делу, а остатак планине се пружа ка северозападу. Са врха силазимо прво кроз шуму па низ лепе долине са ливадама све села Горље Шароње /1060м/.
Ка Марковом врху	Село Горње Шаторње

Кратко идемо уз долину Шароњске реке па је прелазимо и скрећемо уз реку Коритник. Излазимо на југоисточни део ободни Пештерског поља. На западу огромна висоравана, у даљини одблесци бара и језера од изливених речица и потока које теку ка центру поља до главног језера.

Преко Гропе смо сишли у центар села Лескова где смо завршили туру око 16 часова. Повратак истим путем са задржавањем у једној кафани на Карајукића бунариму које ће се неки можда још сећати. У селу Буђеву смо свратили до споменика настрадалим сељанима у једном злочину из Другог светског рата. У Сјеницу смо стигли око 18.30.  Дужина туре је била око 20км.
	Село Лескова

20. mart Као и претходног дана из Сјенице смо кренули у 7.30 али овог пута у правцу севера, ка Јавору. Пре превоја на Јавору /пут Сјеница - Ивањица/ кренули смо на туру од Јавора до манастира Ковиље и долине Моравице, до Римског моста.

Тура ЈАВОР-МАНАСТИР-КОВИЉЕ-МОРАВИЦА-РИМСКИ МОСТ.

		Са пута Сјеница - Ивањица /1180м/ испод Ограђеника крећемо низбрдо шумским путем где морамо одмах да прескачемо набујали поток,  а онда успон на други шумски пут који води уз долину Студене реке. Касније скрећемо лево и излазимо из шуме након чега следи краћи успон на врх Бољетин /1415м/ .
Studena reka	Бољетин

Дан је био магловит са повременим разиласком облака али на кратко све док нисмо сишли доле у долине. Са врха силазимо низ стрме травнате и доста клизаве падине јер је преко ноћи нападао нови снијег. Некако смо се докопали сеоског пута којим смо сишли у село Смиљевац. Низ долину Суваје па Ношнице стигли смо доманстира Ковиље.
	Једна од многих ћумурана	Манастир је близу

Црква је припијена уз стену а један њен старији део сматра се црквом пећинског типа. Монахиња нам је лепо испричала о историјату цркве и послужила нас ратлуком и водом што нам је повратило снагу. Манастир је сада женски, а до недавно је ту био монах, онај што је био припитомио вука.

Од цркве макадамским путем се пењемо до превоја на путу који води за Ерчеге и Ступ. Поново силазак кроз село Братрљево, засеок  Потковиље у долину Моравице на један од ређих мостова на овој реци. Још пар километара макадамом поред реке и стиже комби у сусрет да нам прекрати табанање до Римског моста.
	Манастир Ковиље	Римски мост

Извештај: Верољуб Ковачевић