DINARA – TROGLAV, 19.06. – 21. 06. 2009.

Dinara je planina u dinarskom gorju na granici Hrvatske i BiH. Dinara deli Livanjsko polje do Sinjskog polja te čini prirodnu granicu između ove dve države.  Pruža se u smeru severozapad, jugoistok u dužini do oko 80ak kilometara, između reke Cetine na jugozapadu i Livanjskog polja na severoistoku. Livanjsko polje je najveće kraško polje na svetu. Najviši vrh Dinare Troglav nalazi se na teritoriji opštine Livno u BiH. Vrh Troglav je mala zaobljena zaravan označena betonskim stubom.
 


Krenuli smo u 19.juna u predviđeno vreme iz Skerlićeve ulice, nas sedamnaestoro. Brzo stižemo na granicu sa Hrvatskom  gde se zbog gužve zadržavamo duže nego što smo predvideli. Nastavljamo put kroz Hrvatsku pa preko B. Luke, planine Manjače, Glamoča  stižemo u predviđeno vreme  u selo Sajković, polaznu tačku ka vrhu. U Sajkoviću  nas dočekuju planinari iz Bos. Grahova, Bos. Petrovca i Livna a uskoro nam se pridružuju planinari iz Splita i Mostara. Nakon doručka  34 planinara kreće ka vrhu. Čekao nas je uspon od skoro 1200m. Odmah na početku uspona obilazimo malu pećinu kroz koju protiče mali potočić. Tu se snadbevamo vodom  pa nastavljamo preko proplanaka i livada Sajkovačkih podova. Usput beremo šumske jagode koje neodoljivo mame svojom crvenom bojom i ukusom. Pojedini planinari umalo da odustanu od uspona zbog jagoda.

 
polazak na uspon
 

kad nema treking štapova dobri su i bukovi
 
Uskoro izlazimo na šumski put kojim idemo kratko,  pa opet kroz šumu prečicama da bismo dobili na vremenu, zbog crnih oblaka koji su se preteći nadvijali nad Troglavom. Posle prečenja  kroz šumu opet izlazimo na šumski  put gde nas dvojica planinara iz Livna obaveštavaju da odustaju zbog povrede jednog od njih.		  
Nastavljamo stazom koja vodi kroz duboku stoljetnu šumu i uskoro stižemo na mesto odakle vode dve staze na Troglav.  
ka vrhu
 

Većina kreće desnom stazom koja je mnogo teža, zahtevnija, ali atraktivnija nego leva klasična staza za koju se odlučuju petorica planinara, a kojom ćemo se svi vratiti u povratku sa vrha. Uz kraće pauze izlazimo iz šume i nastavljamo kroz stene posle kojih izlazimo na greben i napokon vrh.
 
Izlazimo na vrh Troglav (1913m) i sklanjamo se u zavetrinu da se malo okrepimo. Posle fotografisanja sa zastavama  brzo krećemo nazad zbog nevremena koje se približavalo. Svi smo bezbedno stigli do polazne tačke.  
na vrhu 
Odlazimo do sela Crni Lug i smeštamo se u osnovnu školu. Posle smeštaja odlazimo u kafe Hacijendu gde smo uz uštipke, kajmak, jagnjetinu i ostale đakonije spremljene do strane naše domaćice Živane, ostali do kasno u noć.
opuštanje
Ustajemo u nedelju ujutro i posle pakovanja odlazimo u selo Nuglasica gde smo obišli jedno seosko domaćinstvo. Naši domaćini su nas srdačno dočekali i počastili raznim pitama i kolačima...
kod domaćina u selu Nuglasica
Oko 10h krećemo za Beograd. Posle dva sata vožnje kroz Livanjsko i Glamočko polje pa preko Mliništa, Baraća stižemo u ekološku zonu Zelenkovac. Neki rekoše da je prizor kao iz bajke. Ispred nas se, kroz krošnje drveća, pojavljuju brvnare. Svojim oblikom podsećaju na zamkove do kojih se dolazi preko mostića ispod kojih protiču potočići puni pastrmke. Sve u svemu- mesto treba videti.
Zelenkovac
 

Tu smo opet jeli domaće pite kojih je bilo u tolikim količinama da smo se jedva dovukli do našeg minibusa. Zbog dužeg zadržavanja u Zelenkovcu ne svraćamo u Banja Luku, već produžavamo pravo za Beograd, gde stižemo po planu, oko 22h.

Pošto je ovo bio prvi izlet koji sam organizovao, molim učesnike izleta da mi oproste na propustima u organizaciji, ako ih je bilo.

    
Zelenkovac
 


 Izveštaj i fotografije-Zoran Kovljenić- Soko
Vođe izleta: Kovljenić Zoran-Soko  i Vladislav Matković