Klisura Nere (RO) i Deloblatska peсara

Пошли смо у 18 часовa из Скерлићеве улице. Преко Панчева и Ковина око 20 сати смо стигли у Белу Цркву и сместили се у приватном смештају „Соколац“. Ту смо преноћили наредне две ноћи.

Рано ујутро, у 6 сати кренули смо из Беле Цркве. Прешли смо границу код Калуђерова и отишли преко неколико банатских села до ушћа реке Беу у Неру. Од моста смо пошли на туру по доњем делу тока реке стазом низводно, десном обалом поред реке. На стази смо прошли кроз неколико краћих узаних тунела и једним усеком у вертикалној стени изнад реке. На крају, пре села Саска Романа клисура постепено прелази у благу речну долину.

Прелазимо преко брда и поново клизава стрма стаза што води до пећине и језера Lacul Drakului, поред саме обале Нере. Ту се одмарамо на сунцу поред замућене Нере од киша које су падале претходних дана. Враћамо се на раскршће и део групе /11 планинара/ наставља низводно клисуром а део /6 планинара/ враћа се назад истом стазом до минибуса. Дуж леве долине води блага стаза која је само на једном кратком делу усечена у стени.

Да је био виши водостај стаза би на многим деловима била поплављена и не би се могло ићи низ клисуру. Стижемо до једног висећег моста којим се тешко може проћи јер је пропао, нема многих дасака и сајле за коју би се придржавало. Настављамо још мало низводно и долазимо до пећине Pеstera de la Farna и ту завршавамо кретање низводно низ клисуру. Враћамо се назад до жичаног моста и почињемо успон другом стазом кроз шуму ка једној кречњачкој површи са пропланцима и ливадама. Одмарамо мало на сунцу да осушимо одећу од јутрошње кише. одмор и сунчанје после кишног јутра

Настављамо даље преко површи шумским путем кроз високу букову шуму све до главног пута на превоју Poiana Logor где нас чека остатак групе и превоз. У повратку лепо предвече са чистим видицима на банатске планине , најзападније огранке средишњих румунских Карпата. Повратак у Белу Цркву истим путем. Ту смо били

Из Беле Цркве у 7.30 одлазимо до села Гребенац на источном ободу Делиблатске пешчаре.Чим смо кренули на туру почела је да пада киша, исто као и претходног дана. Први и највећи успон води блатњавим у лес усеченим путем. Излазимо на пошумљени део пешчаре који се зове Думача /кота 206м/. Даље још увек по киши идемо билом брда све до превоја где престаје шума и почињу травната Загајичка брда. Види се споменик и антена али до љих мора около да би са северне стране стигли на врх.

Кaда смо стигли на врх киша је престала да пада и на западу је почело да се проведрава. На хоризонту су се лепо виделе планине: Авала, Космај, Букуља, Рудним и све до Столова и Гоча. На северу шта би друго него Вршачке планине што израњају из плодне банатске равнице. Нисмо се дуго задржавали на највишој коти Загајичких брда/251м/.

Са врха смо прво кренули централним јужним брдима да би се убрзо спустили у једни десну дугачку долину и њоме сишли до једног тора са доста оваца и паса овчара. Преко дугачке заталасане заравни са плодним њивама са усевима стигли смо до Сушаре.