Veliki put 2005. (Španija i Maroko)

sedmi deo:  Masiv Atlasa 

    Utorak 02.08 - Noću prolazimo Marakeš. Dolazimo oko 06h u selo Imlil (leži na 1740m) u podnožju Atlasa. U busu malo spavamo, a potom se prepakivamo. Uzimamo samo što je neophodno za dva dana. Srećom, nepotrebna je klasična zimska oprema, što nam znatno olakšava pakovanje. U 09.30 polazimo. Ka domu kreće grupa od 43 planinara. Vreme je lepo. Prolazimo jedno vreme kroz sela, bivajući "napadnuti" od strane lokalnih prodavaca "đinđuva". Vrhovi Atlasa su razuđeni i bez snega (zbog klime). 

Kotlina u podnožju Atlasa Ka domu Neltner (3207m)
Masiv Atlasa:
    Planinski sistem u severozapadnoj Africi. Sastoji se od nekoliko skupova koji se šire između Maroka i Tunisa i čine razdaljinu od nekih 2400km. Geološki, venac se sastoji iz dva posebna dela: Visoki Atlas (jugozapadno u Maroku) i Istočni Atlas (severoistočno u Alžiru i Tunisu). Visoki Atlas je nastao savijanjem stare saharske visoravni, dok je istočni deo planinskog venca nastao kasnije u odvojenim etapama savijanja istovremeno sa nastankom alpskog sistema u Evropi. Najviši vrh celog venca je Žebel Tubkal (4167m). U Maroku se takođe nalazi i lanac Srednjeg Atlasa koji leži severoistočno od Visokog sa svojim najvišim vrhom od 3350m.
    Drugi istaknuti skup sistema uključuje Anti-Atlas (maksimalna visina od oko 2060m). On leži južno i paralelno sa Visokim Atlasom. Tu se takođe nalazi i Saharski Atlas koji se pruža od istočnog Maroka do Alžira sa maksimalnom visinom od 2328m, kao i Mediteranski Atlas sa prosečnom visinom od 1520m. Mediteranski Atlas se pruža preko cele Mediteranske obale od mesta blizu istočnog kraja Gibraltarskog moreuza do Vrata Bona u Tunisu. Žebel sidi Musa, obeležava najvišu kotu Malog Atlasa (846m), i Stena Gibraltara, na evropskoj strani moreuza koja je nekad bila poznata pod nazivom Device Herkulesa.
    Venac Atlasa je ispresecan brojnim prolazima koji obezbeđuju ture između obale i Sahare. Severne padine Visokog Atlasa i severne i južne padine Srednjeg Atlasa su gusto prekrivene šumom. Tu su prisutni: kedar, bor, hrast i pluta kao najbrojnije vrste. Plodne doline i široki predeli pašnjaka leže u ovom skupu i drugim sekcijama celog venca. Atlas sadrži mnoga raznovrsna nalazišta sirovih materijala kao što su: zlato, srebro, olovo, zink, magnezijum, antimon, fosfor i nafte. Međutim, ove rudne rezerve su malo istražene.
    Atlas je tradicionalno prebivalište plemena Berbera, koji su proterani u ove planine od strane Arapa u sedmom veku. Pojedine sekcije venca, prvenstveno u priobalnom području, bile su poznate Evropljanima po antičkoj umetnosti, koja nije počela da se masovnije istražuje do druge polovine 19tog veka.

Planinarske staze na Atlasu
Sunce nas usporava. Pravimo kupno nekih 45 minuta pauze na celoj deonici do doma. Oko 15 časova smo ga ugledali u daljini. U 16h dolazimo u dom Neltner (3207m). Dom pripada Francuskom alpinističkom društvu, istom onom koji drži i oba doma podno Mon Blana. Svi beže u hlad. Sunce je sada najjače. Čekamo da se svi sakupimo, da bi smo se prijavili i dobili sobe.

Usputna trgovina Dom na 3207m visine

Dom je dovoljno velik da primi grupu od preko 100 planinara. Sam kvalitet doma je na zavidnom nivou. Postoji dobar mokri čvor, te se tako možeš okupati, obrijati, itd. Dobijamo jednu sobu, uz dodatni smeštaj jedne grupe u delu druge sobe. Nas 35 se mora stisnuti na nekih 20tak kreveta. Posle smeštaja u sobi, ostatak dana provodimo u domu i okolo doma. Uveče mnogi naručuju večeru. Odlazimo relativno rano na počinak, jer nas sledećeg dana očekuje rano ustajanje (u 4h po marokanskom vremenu).
    Sreda 03.08 - Ustajemo i pripremamo se. U 07.30 grupa od 32 planinara polazi ka najvišem vrhu Severne Afrike. Već se gotovo razdanilo. Penjemo se jasno obeleženom stazom. Ulazimo stazom u kuloar između okolnih vrhova. Još nema Sunca, te je kretanje olakšano. Donji deo uspona je po kamenim gromadama, dok gornji je preko siparnog tla. Dolazimo na greben (4000m). Ovde već počinje opasno da duva. Nigde snega po okolnim vrhovima (kome je i bio potreban?). Nastavljamo. Sa nekih pola sata pauze ukupno (prilikom uspona), izlazimo na Žebel Tubkal (4167m) u 11.10. Na vrhu je već dovoljno drugih planinara. Vrh je prostran i dovoljan da primi i po stotinu planinara komotno.

Pogled na marokanske kampere, uglavnom trgovci Žebel Tubkal (4167m)

Na vrhu se nalazi  i obeležje istog u obliku neke kupe. Pogled okolo je fantastičan. Nekima je ovo i najviša dostignuta visina u planinarskoj karijeri. Sledi slikanje i snimanje okoline. Povratak je istim putem. Kako smo pristizali u dom, nakon odmora su pojedine grupe nastavljale ka Imlilu. U 17h polazim sa zadnjom grupom ka Imlilu. U 21h stižem. Sledeće je okrepljenje i dobra večera u jednom restoranu. Odlučujemo da ovu noć prenoćimo u Imlilu. Postoje dve varijante noćenja (hotel i terasa restorana u kojem smo večerali). Odlučujem se za terasu pod vedrim nebom.