prvi deo | drugi deo
 Pogled sa vrha Predne Solisko
 Na studenom potoku |
Niske i Visoke Tatre su deo planinskog masiva Karpata, koji
se
proteže od Češke preko Poljske, Slovačke, Ukrajine, Mađarske
i
Rumunije do Dunava. Upravo se u ovom masivu nalaze i najviši
vrhovi nabrojanih zemalja. Niske Tatre su nacionalni park sa najvećim skijaškim centrom Slovačke (Jasna - 1285m). Najviši vrhovi u Niskim Tatrama su Džumbijer (2043m) i Chopok (2024m). Planinski masiv Visokih Tatra se proteže duž severne granice Slovačke, odnosno južne granice Poljske. U ovom masivu se nalazi preko 25 vrhova iznad 2500m, a najviši je Gerlachovski štit (2655m). Širom planine razbacano je 85 planinskih jezera, a najveće je Hincovo jezero. Mnogobrojne doline, potoci, vodopadi i jezera čine planinu još lepšom. Ova planinska lepotica je povezana sa preko 350km besprekorno obeleženih planinarskih staza, koje su ucrtane u precizne planinarsko-turističke karte. |
Prvi
put je planinarenje, skijanje i zimovanje u Niskim i Visokim Tatrama
organizovano za vreme novogodišnjih praznika, od 29.12.2006
do 07.01.2007. godine. Za vreme sedmodnevnog boravka u masivu Niskih i
Visokih Tatra, planinari Pobede su izveli dve pešačke ture i
tri uspona.
Bez zadržavanja u Budimpešti i dužim zadrzavanjima na granicama, stigli smo popodne u Banjsku Bistricu. Razgledamo grad, koji je bez trunke snega, i krećemo ka Kralevoj Lehoti. Kraleva Lehota je naziv dobila po prvom župniku čije je ime Lehotski i odluci kralja tadašnjeg da ceo kraj bude županija. Smeštaj, već mnogima poznat, planinarski - u odmaralištu slovačke plovidbe.
Prva pešačka tura je izvedena u Visokim Tatrama. Krenuli smo
iz Štrbskog plesa ka planinarskom domu na Popradskom jezeru.
Dobro markiranom stazom, koja se postepeno uzdiže, dolazimo na zaravan
i raskrsnicu. Zbog malog snežnog pokrivača odlučili smo se za gornju
stazu sa koje se izvanredno vide vrhovi Visokih Tatri.
Za nešto vise od jednog sata stižemo u dom. Iznenadila nas je informacija da je dom ispod Risija otvoren u ovo doba godine. Odlučili smo da pokušamo uspon do Hincovog jezera. Lako je bilo uz dolinu reke koja ističe iz jezera, ali već na prvoj uzbrdici pojavljuju se problemi. Nestaje markacija, pojavljuju se led i veliki nanosi. Sa 1700m visine odlučili smo da se vratimo u dom. Nakon kraće pauze krećemo ka Simboliskom Citorinu, mestu gde su obeležja poginulih planinara i alpinista u masivu Tatri. Zaobilaznim putem stižemo po dogovoru sa skijašima na Štrbsko pleso i potom autobusom u odmaralište.
Druga pešačka tura je izvedena takođe u masivu Visokih Tatri. Od Starog Smokovca, žičarom dolazimo na Hrebjenok, a onda pešice u Studenu Dolinu na vodopade Studenog potoka.
Izvanredan prizor za fotografe. Jedva sam ih oterao sa vodopada! Usput smo obišli i Rajnerovu Čatu, najstariji planinarski objekat u Visokom Tatrama. Ostatak dana smo proveli u Popradu. Više smo gledali nego što smo kupovali planinarsku opremu.
Bez zadržavanja u Budimpešti i dužim zadrzavanjima na granicama, stigli smo popodne u Banjsku Bistricu. Razgledamo grad, koji je bez trunke snega, i krećemo ka Kralevoj Lehoti. Kraleva Lehota je naziv dobila po prvom župniku čije je ime Lehotski i odluci kralja tadašnjeg da ceo kraj bude županija. Smeštaj, već mnogima poznat, planinarski - u odmaralištu slovačke plovidbe.
 |
 |
| Naše
odmaralište u Kralevoj Lehoti, originalno dvorac iz 16. veka |
Pogled sa zaleđenog jezera na
dom "Chata na Popradskem plesu" |
 |
 |
| Staza od Štrpskog do Popradskog plesa | Za skijaše jedva da ima snega... |
Za nešto vise od jednog sata stižemo u dom. Iznenadila nas je informacija da je dom ispod Risija otvoren u ovo doba godine. Odlučili smo da pokušamo uspon do Hincovog jezera. Lako je bilo uz dolinu reke koja ističe iz jezera, ali već na prvoj uzbrdici pojavljuju se problemi. Nestaje markacija, pojavljuju se led i veliki nanosi. Sa 1700m visine odlučili smo da se vratimo u dom. Nakon kraće pauze krećemo ka Simboliskom Citorinu, mestu gde su obeležja poginulih planinara i alpinista u masivu Tatri. Zaobilaznim putem stižemo po dogovoru sa skijašima na Štrbsko pleso i potom autobusom u odmaralište.
Druga pešačka tura je izvedena takođe u masivu Visokih Tatri. Od Starog Smokovca, žičarom dolazimo na Hrebjenok, a onda pešice u Studenu Dolinu na vodopade Studenog potoka.
 |
 |
| Hrebjenok (1285m), kraj zupčaste železnice | Poluzaleđeni vodopadi Studenog potoka |
Izvanredan prizor za fotografe. Jedva sam ih oterao sa vodopada! Usput smo obišli i Rajnerovu Čatu, najstariji planinarski objekat u Visokom Tatrama. Ostatak dana smo proveli u Popradu. Više smo gledali nego što smo kupovali planinarsku opremu.
 |
 |
| Veče u Popradu | Poprad, novogodišnja dekoracija |