Planinari Pobede su i ovom prilikom masovno učestvovali na susretima. Lepo raspoložena grupa krenula je poslepodne autobusom iz  Beograda. U Tetovo i Popovu Šapku stižemo oko 23.00 h. Odmah nakon smeštaja krenulo se sa veseljem do kasno u noć. Zabava nas nije omela u tome da sutra rano ustanemo i krenemo na uspon na Titov Vrh i pešačku turu do Gornje i Donje Lešnice. Vremenski uslovi nam, po kozna koji put ove jeseni, nisu bili naklonjeni. I pored toga kolona od preko 80 planinara polako je, kroz maglu, napredovala ka najvišem vrhu Šar Planine.

    Vredni vodiči, naši domaćini, bili  su čas ispred čas iza kolone koja se nije razdvajala. Ušli smo u oblak,  kišu i vetar. Markiranom stazom, uz kraća zadžavanja, stižemo na vrh oko 12.00h. Nešto malo se moglo nazreti  sa vrha, samo na trenutak,  kad vetar rastera oblake. Zadržavanje na vrhu radi slikanja sa zastavama zemalja učesnica susreta je kratko trajalo. Istom stazom se vraćamo ka Popovoj Šapci. Sve je bilo mnogo lakše kad smo izašli iz oblaka. U motelu, gde smo bili smešteni, dočekale su nas tople sobe  i topla voda za tuširanje. Brzo smo se oporavili i zaboravili na umor. Čekala nas je naporna noć.

    Pre početka zabave, održan je sastanak delegata društava učesnica VII balkanskih susreta. Nakon kraće analize dosadašnih susreta odredjeni su domaćini narednih susreta. Uz veselu muziku i opuštenu atmosferu, svi su bili prezadovoljni. Vredni domaćini su podigli kriterijume budućim organizatorima balkanskih susreta. Razišli smo se pred zoru. U nedelju, prema programu domaćina, obišli smo kulturne spomenike, prošetali gradom i ručali u Leškom manastiru. Na rastanku kanula je  poneka suza uz obećanje da se i naredne godine vidimo. Naša grupa  je stigla u Beograd oko 22.00 h uz kraća usputna zadržavanja.

Dovidjenja do sledećih susreta na Fruškoj Gori i Smetovima. . .                                                                      

    

Beograd, 11 oktobar 2005.

tekst: Vladislav Matković Fotografije: Aleksandar Jevtić