ŠAR PLANINA - uspon na Titov vrh, 03-04. mart 2007.





 Šar Planina:

    Šar Planina se prostire od Lepenca na istoku - do albanske granice na zapadu, od izvora Vardara na jugu - do Prizrenske Bistrice na severu. Ima površinu od 1600 kvadratnih km. Mnogobrojna jezera, izvori, pašnjaci, vrhovi, proplanci, životinje i edemično bilje, čine ovu planinu privlačnom za planinare i mnogobrojne ljubitelje prirode.
    Šara je i letnja i zimska lepotica. Popova Šapka, sa dve žičare i šest ski liftova, je najveći skijaški centar u Makedoniji. Najviši vrh je Titov Vrh (2747m) koji je glavna meta mnogobrojnih planinara u maju.            
    Najviši vrhovi Šare su Titov Vrh (2747m), Mali Turčin (2707m), Bakardan (2704m), Borisovec (2675m), Čaušica (2651m),   Džinibeg (2610m), Ceripašina (2531m), Kobilica (2528m) i drugi. Ljuboten (2499m) je jedini vrh u masivu koji podseća na Alpske vrhove.
    Šara je bogata jezerima. Najveće jezero, odnjih 39, je Bogovinsko. Skakaličko jezero je na najvećoj visini - 2320m. Šara je bogata bukovom i četinarskom šumom. Omiljeno stanište je divokoza, jelena, srna, divljih svinja i medveda. Na ovoj planini se uzgaja najpoznatiji pas - šarplaninac

Iz Beograda smo krenuli u petak naveče sa kašnjenjem od dva časa. Zahvaljujući dobroj i brzoj vožnji, u Tetovo smo stigli po planu. Dočekali su nas naši stari prijatenji planinarskog kluba Ljuboten. Nakon osveženja, krenuli smo ka Popovoj Šapci. Sunčano vreme nas je požurivalo da što pre krenemo na uspon. Polazimo od planinarskog doma Smreke. Zimska staza ka Titovom vrhu ide vertikalno ka Ceripašinoj. Prebrojavamo noseće stubove žičare i nikako da im vidimo kraj. Nakon dva sata uspona izlazimo na zaravan. Već smo se navikli na teške rance. Sačekujemo se i nastavljamo dalje ka najvišoj koti vrha Ceripašine. Već na prevoju dočekao nas je snažan vetar. Koristimo prvu zavetrinu za odlaganje viška opreme.

   

Udolina ispod vrha mogla bi da bude pravo mesto za kampovanje na snegu. Izlazimo na Ceripašin vrh (2531m). Vetar je sve jače duvao. Dalje se krećemo grebenom i po jakom vetru koji nas je snažnim udarima usporavao. Ide se nizbrdo pa je malo lakše. Ponovo smo na usponu, pa ponovo silazak. Čas smo u oblaku pa ponovo pucaju vidici. Jedino vetar neprestano duva i pojačava sa visinom. Mimoišli smo se sa grupom planinara koji se vraćaju sa Bakardana. Nisu mogli na Titov vrh. Mi smo i dalje uporni. Preostao nam je uspon na Bakardan od 150m silazak i završni uspon. Već je tri sata popodne. Do vrha u ovakvim uslovima treba još dva sata.

   

Donosimo odluku da prekinemo uspon, da pokušamo da napravimo kamp, pa možda sutra na vrh. Vremenski uslovi su sve lošiji. Grupa koja je ostala na Ceripašinoj je pokušala da napravi kamp. Nisu uspeli. Odlučili su da se vrate u dom. 

   

Polako se vraćamo ka Popovoj Šapci. Titov vrh će da sačeka neku, možda bolju, priliku. Sutradan smo iskoristili vreme da obiđemo manastir Lešak i Matku. U Beograd smo se vratili oko 22 časa.   

Beograd,
07. mart 2007.


Izveštaj i fotografije: Vladislav Matković

Pobeda Web Team 2007.