Sar planina i Bistra, maj 2005.

Krenuli smo u petak u 13h 30 iz parkića, autobusom u kome su se već nalazili planinari iz više planinarskih društava Novog Sada. Posle dužeg putovanja koje je trajalo oko 10 sati, stigli smo u Tetovo, gde su nas dočekali planinari iz planinarskog društva «Ljuboten» iz Tetova. Zajedno sa njima i planinarima iz Gostivara koji su nas sačekali u tom gradu, otišli smo u mesto Mavrovi Anovi, koje se nalazi na obali Mavrovskog jezera. Smestili smo se u lep objekat gde smo prenoćili i odakle smo sutradan ujutru krenuli autobusom do jednog od prevoja na planini Bistri, na 1620 m. Odatle smo krenuli na uspon, pratilo nas je sunce, a na najviši vrh planine, Medenica, 2163 m, popeli smo se oko podneva. Na žalost, na vrh su se spustili ne tako opasni oblaci koji su nas sprečili da uživamo u pogledu. No, to ipak nije pomutilo naše dobro raspoloženje.


Cveće na padinama	Padine Bistre

Na vrh se popela kompletna grupa od 49 planinara. Sa vrha smo se, preko cvetnih livada svuda u nedogled, uputili južnim padinama planine, do jednog od najpoznatijih makedonskih sela, Galičnik, koje se nalazi na 1520 m visine. Posebno je bio lep pogled na selo koje se pojavilo ispod nas, ušuškano u gustoj zelenoj šumi, sa krovovima kuća koji su bljeskali na divnom suncu koje nas je ponovo obradovalo. A kada smo ušli u selo, naše oduševljenje bilo je još veće, jer je ono svo mirisalo more, na Mediteran...
		Pogled na selo Galičnik

Galičnik je poznat po tipičnoj makedonskoj svadbi koja se svake godine tradicionalno organizuje na Petrovdan. Posle odmora, vratili smo se na Mavrovsko jezero i pošto smo se spakovali, autobusom smo krenuli u Tetovo i ka manastiru posvećenom Svetom Atanasiju, u mestu Lešak. Pošto je u toku rekonstrukcija manastira koji je potpuno bio uništen u poslednjem ratu, nismo mogli da ga pogledamo iznutra, već smo samo obišli konake i malu crkvicu.

Na Popovu Šapku smo stigli oko 18 h kada je i počelo otvaranje 24. tradicionalnog iskačuvanja na Titov vrv. Uveče je organizovano druženje svih planinara u hotelu «Teteks» uz muziku i igru.

U nedelju smo krenuli na uspon u 6h 30. Staza ka vrhu bila je dugačka 11 km, i trebalo je savladati visinu od 1020m. Na uspon je pošlo oko 500 planinara iz Makedonije i ostalih okolnih zemalja. Medu njima i naša grupa od 49 planinara. Staza nije bila naporna, sem na jednom strmom snežnom delu ispod vrha Bakrdan, gde su domaćini lopatama napravili usku stazicu, ali dovoljno široku da je predjemo bezbedno. Vreme se mutilo, menjalo, oblaci su se kovitlali, sunce se promaljalo, jak vetar na samom vrhu, gusta magla, a u povratku nas je sačekao i pravi prolećni kratkotrajni pljusak... Na najviši vrh Šar planine, Titov vrv, 2747 m, se iskačuvalo naših 45 planinara. U hotel smo se vratili oko 15h, a za Srbiju krenuli u 16h 30. U Beograd smo stigli u 2 sata noću.


Početak uspona na Titov vrv		Na Titovom vrvu...	...smeštena je kula


Galičnik	Crkva u selu Galičnik

Šar planina i planina Bistra - 27.05. - 29.05. 2005.