Uspon na Musalu  je moguć iz vise pravaca. Najpoznatiji pravci ka vrhu su sa istoka dolinom reke Marice ili preko Zavračice, grebenom. Sa južne strane je moguć uspon iz Jakorude i planinarskog doma Grnčar. Istočna strana Musale je strma, uzdiže se iznad Belog Iskara, pa je uspon sa te strane težak. Najčešći pravac uspona na Musalu je sa severne strane iz Boroveca. Žičarom se može popeti do Jastrebeca (2360m), a zatim preko planinarske kuće Musala do vrha. Drugi, alternativni pravac, je direktno iz Boroveca dolinom Musalenske Bistrice do doma, pa na vrh.

	Odmereni tempo pri usponu je držao grupu na   okupu. Lepo vreme i dobro utabana staza su omogućili brzo napredovanje ka domu.
Kraća zadržavanja radi fotografisanja i dve veće pauze nisu nam promenile plan uspona.

    Popodne, za nepunih pet sati pešačenja, stižamo u planinarski dom pod Musalom na visinu od 2350m. Snežni pokrivač je premašio pola metra. Sunce polako zalazi i postaje sve hladnije. Topli dom nam vraća raspoloženje. Smeštamo se u dve višekrevetne sobe. Noćno putovanje, umor pri pešačenju i toplina doma su nas veoma rano oterali u krevete. Nebo posuto zvezdama je najavljivalo lep sutrašnji dan.

Ustajemo po dogovoru i po mraku se pripremamo za završni  uspon na najviši vrh Balkana. Većini planinara je ovo prvi uspon na Musalu. Temperatura pet stepeni ispod nule. Sneg cvrči pod nogama. Neki kreću na uspon sa derezama.

    Zaobilazimo zaleđeno jezero kraj doma i izlazimo na prevoj sa koga se pruža izvanredan pogled. Ka severu, u nizini, magleno more iz koga izranja Vitoša. Prizor potseća na Kilimandžaro. Sunce obasjava mestimične beličaste oblake. Stižemo i do planinarskog doma kraj Ledenog jezera koga planinari prozvaše Everestom. Visina 2730m. Kratka pauza pred završni uspon. Grebenom, zimskom markacijom, krećemo ka vrhu. Pojavljuje se i sunce. Dugačke senke izazivaju fotoaparate.

Od Everesta greben je osiguran sajlama

    Od doma pod Musalom, za manje od dva sata, stižemo na Musalu (2925m). Sunce samo što se zaletelo. Uživamo na vrhu više od jednog sata. Svi koji su krenuli na vrh, popeli su se. Za vodiča najveća radost.

Sunce je probudilo i leptira. Pozirao nam je na visini od skoro 3000m.

Zajednička fotografija na vrhu i povratak.

    Istom stazom se vraćamo ka domu jer je ona i najbezbednija. Pakujemo višak stvari, koje nismo nosili na vrh, kratko se zadržavamo u domu, pozdravljamo se sa gostoljubivim domaćinom, i polazimo. Za duplo kraće vreme od uspona, stižemo u Borovec gde nas čeka grupa koja nije išla na uspon.