«OLIMP» PLANINA BOGOVA

Skala (2866 m), (Skolio 2911m) i Mitikas (2917m)

 14.-17.06.2007.

Četvrtak, 14.06.

Grupa od 37 planinara, uglavnom novih i mladih, polazi  iz Skerlićeve ulice u osvajanje Olimpa. 

Petak, 15.06.

Preko Niša, Skoplja, Gevgelije, graničnog prelaza Evzoni  sa nekoliko pauza, oko 9 h, stižemo u Solun. Parkiramo autobus kod srpskog vojničkog groblja Zejtinlik.

Srpsko vojničko groblje  Zejtinlik  Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje (zejtin). Na tom prostoru je, nadomak Soluna, u doba otomanske imperije, bila pijaca za prodaju ulja (tj.zejtina), po čemu je taj prostor dobio ime. Po okončanju ratnih dejstava odlučeno je da se na zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Za mesto je odeđen plato na Zejtinliku (u to doba gola ledina u blizini Soluna) na kome se od 1916. godine nalazila  Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske. Groblje je vremenom preraslo u današnji kompleks.

Na Zejtinliku su smešteni grobovi srpskih (7441 sahranjeni ratnik), francuskih (8089 sahranjenih ratnika), italijanskih (3500 sahranjenih ratnika), engleskih (1350 sahranjenih ratnika) i ruskih (493 sahranjena ratnika) vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Priprema za izgradnju srpskog groblja je počela 1926. i trajala sve do 1933. g. jer je trebalo pripremiti velike količine tesanog kamena za izgradnju mauzuleja, kapele i kosturnice i oko 2000 mermernih krstova. Radovi su izvođeni pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodola, jednog od 1300 kaplara. Svečano osvećenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom obavljeno je 11. novembra 1936. godine na Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Grčka je beplatno ustupila zemljište za izradnju kompleksa od 7000 ha, a sav materijal i rad na izgradnji je oslobodila carina i poreza. U izradnji je korišćen kamen iz Džepa (Momin kamen) za izradu mauzoleja i krstova, za ploče granit iz Kadine Luke kod Ljiga, cement iz Beočina. Oko srpskog dela groblja posadjeni su čempresi iz Hilendara. Mozaike na kapeli je radila grčka umetnica Viola po motivima sprskih srednjovekovnih fresaka.

Mauzolej

Po običaju dočekuje nas domaćin, čuvar i vodič ...
	...Đorđe Mihailović	Grobovi

U 12h polazimo iz Soluna ka Platamonu. Čeka nas Zoran iz Prilepa za smeštaj. Autobusom u 15h, grupa - 31 planinar kreće do Prijona na 1000 m n/v. Iz Prijona odlično markiranom stazom uz dolinu Kiklopa cela grupa izlazi za 3 h. Nakon prijave i večere - noćenje u višekrevetnim sobama. 

Rufuge A

Dom A se nalazi na 2100 m n/v, smeštajni kapaciteti 150 ležajeva, cena noćenja za planinare sa planinarskom knjižicom 8 E, bez planinarske knjižice 10 E. Dom je snabdeven hranom i pićem. U neposrednoj blizini nalazi se česma sa pitkom vodom. Da bi obezbedili smeštaj neophodno je unapred izvršiti rezervaciju, i stići u dom najkasnije do 20 h. Rezervaciju možete izvršiti mailom: zolotam@hol.gr.

Subota, 16.06.

Ustajanje, priprema za polazak. Vreme je prelepo, sunčano ...
	Priprema za uspon
...iznad nas vrh Mitikas.
	Mitikas

A planinari idu  u ...
	...koloni

U koloni 31 planinar koliko nas je i izašlo do doma A. Jedan po jedan idemo ka Skali. Staza markirana, uspon ali bezazlen. Uz malo volje moguće je doći do Skale i Skolija.

 

Uspon do Skale	Grupa na Skoliju

Cela grupa za 2,5h izlazi na Skalu (2886m). Dok se deo grupe odmara, 18 planinara polazi na Skolio (2911 m). Fotografišu se i vraćaja na Skalu.

Sedimo na Skali, gledamo grupu planinara iz Bugarske koja se vraća sa Mitikasa, bolje malo da sačekamo, kako bi se lakše mimoišli. Mirko postavlja gelender na Skali radi bezbednosti.

Tu su i naši prijatelji iz Slovenije: Darko, Rudi, Rudolf i Dušan, iskusniji planinari imaju zadatak da vode računa o novim i mladim planinarima. Dvoje planinara ostaje na Skali, zbog neadekvatne obuće, nas 29 lagano niz gelender polazi ka Mitikasu.

Gelender na Skali	Grupa na Mitikasu 2917 m

Na vrh Mitikasa cela grupa izlazi u 11 h, srećni i zadovoljni nakon odmora i fotografisanja istom stazom polazimo ka Skali. Tek što stigosmo do Skale, poče da grmi, seva, otvori se nebo ' ledena kisa i jak grad padaju. Brzo se spuštamo niz Skalu, nakon 20-tak minuta nevreme je prošlo, nastavljamo put do doma A. Zadovoljni smo što je plan ispunjen, osvojena su tri vrha, kao dokaz, domar  stavlja pečat u planinarsku knižicu. Pravimo pauzu za ručak. Svi zajedno polazimo ka Prijonima, čeka nas autobus.

U Platamon stižemo oko 20.00 h, slobodno vreme.   

Olimp (grč. Όλυμπος) je najviša planina u Grčkoj. Nalazi u Tesaliji, iznad sela Litohorna, na oko 50 km severno od Larise. Poznat je po bogatoj flori. Od 1983. godine se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Najviši vrh planine Olimp je Mitikas (2.917 m), što na grčkom znači "nos", drugi najviši vrh na Balkanu. Uz njega se svojom visinom izdvajaju: Skolio (2.911 m), Stefani (2.909 m) i Skala (2.866 m) koja predstavlja malu zaravan i poslednje mesto za odmor planinarima koji se upućuju ka Mitikasu ili Skoliju. Na Olimpu ima 46 vrhova viših od 2.000 i 47 viših od 1.000 metara nadmorske visine. U grčkoj mitologiji planina Olimp je dom dvanaest olimpijskih bogova, najvažnijih bogova grčkog Panteona. Grci su smatrali da je na Olimpu sagrađen kristalni dvorac u kome obitavaju bogovi. On je takođe duhovna analogija "Gornjeg sveta" šamanske kosmologije. Istraživač Hajnrih Bart je 1862. godine  prvi put je pokušao da izađe na vrh planine bogova na vrh Mitikas ali mu to nije mu uspelo. Ekspedicija u sastavu Hristos Kakalos, Frederik Bojson i Danijel Bojd Bovi, pedeset godina kasnije, 2.avgusta 1913, godine osvaja vrh Olimpa.

Dan za odmor i obilazak Meteora. Plan se menja iz objektivnih razloga. Oko 10 h polazimo ka Beogradu. U međuvaremenu uspostavljamo vezu sa našim prijateljima iz Negotina na Vardaru za pomoć oko popravke autobusa. Pravimo pauzu za ručak. Na našu sreću kvar je otklonjen u rekordnom roku. Grupa je zadovoljna pa polazimo ka Beogradu. 

Ovom prilikom  zahvaljujem se našim prijateljima iz PD “Serta”, na pomoći oko popravke autobusa i ukazanom gostoprimstvu, a grupi na razumevanju. Bili ste sjajni!

Beograd, 10.10.2007.god.

Vođa akcije: Milanka Arsić           Fotografije: Mirko Mirković, PSD Avala i Milanka Arsić         Pobeda Web Team 2007