Olimp, 29. septembar - 02. oktobar 2005.

    Planinari Pobede su i ove godine u oktobru, tradicionalno, krenuli na Olimp. Pored Pobedaša grupu su sačinjavali i planinari iz Vršca, Subotice, Novog Sada i Kraljeva. Noćna vožnja, u udobnom autobusu, svima je prijala. Uz kraća usputna zadržavanja veoma rano smo stigli do Polikastra. Po mraku nije imalo efekta da se zadržavamo. Put nas je vodio ka Peli - rodnom mestu Aleksandra Velikog. Kratko smo se zadržali i nastavili  putovanje do Paralije, gde je planiran boravak i smeštaj dela grupe. Nesporazum oko smeštaja je brzo regulisan i grupu, koja nije planirala da ide na uspon, smestili smo u luksuznom privatnom hotelu. Malo smo se okrepili u gradu, opskrbili hranom, a najvredniji i okupali.
    Oko 14h smo krenuli autobusom ka Litohoronu. Litohoro je udaljeno 5km od morske obale i nalazi se u podnožju Olimpa. Zaista bi šteta bilo ne videti njegov centar. Kratko smo se zadržali i krećemo dalje ka Olimpu. Krivudavim asfaltnim putem stižemo do poslednju tačke dokle se može autobusom. Veliki parking i puno automobila je najavljivalo dobru posećenost Olimpa bez obzira na lošu vremensku prognozu. U koloni krećemo ka pl.domu Balkoni (2100m). Prva pauza, nakon jednog sata pešačenja, je kod suve česme. Nastavljamo dalje sa usponom. Vreme oblačno i prijatno za uspon. Grupa se malo razvukla a, posle druge kraće pauze, prvi planinari stižu u dom za dva ipo sata. Grupna spavaonica i jedna soba su bile dovoljne da se smestimo. Vreme se pogoršalo, kiša i magla.

    Sutradan, ustajemo po dogovoru. Napolju kiša, magla i grmljavina. Odlažemo polazak za kratko, i krećemo. Kompaktna grupa, verovatno i zbog lošijeg vremena, brzo savladava visinu. Odmaramo se i sačekujemo na raskrsnici markiranih staza. Postavismo cveće i zalismo rakijom mesto do kojeg je poslednji put sa nama bio Boba Manola. Boba je najviše voleo Olimp. Krećemo, klasičnom stazom, ka Skali. Krivudavi sipar i sve jači vetar usporavaju naš uspon. Za manje od tri sata smo na Skali (2866m). Brzo su pristigli i poslednji iz kolune. Sneg i jak vetar su nas požurivali. Krećemo ka Skoliu (2912m). Za manje od pola sata smo na vrhu. Slikanje sa zastavaama na brzinu i nazad.

Čini nam se da se sa svakim metrom silasaka povećava temperatura. Kiša i sneg ne prestaju. Bude nam i neprijatno kad kiša malo zastane. Stižemo u zagrejani dom. Više se i nije moglo po ovako lošim uslovima. Popodne je prestala kiša. Vraćamo se ka autobusu, presvlačimo i krećemo ka Paraliji. Za one koji se nisu umorili, noćna šetnja i prijatni kafići su dočaravali grčki ambijent. Sutradan je osvanuo divan sunčan dan. Oblaci su skrivali Olimp. Vlažan pesak nam nije smetao da se sunčamo. More je bilo prijatnije od sunčanja. Popodne krećemo ka Beogradu. Sa kraćim zadržavanjima na granicama i  motelima stižemo u Beograd rano ujutru. 

    Do sledećeg vidjena na  Olimpu...