|
Povratak:
30.07.2003: Osvanuo je lep, sunčan dan. Po ustajanju pakuju se šatori i priprema za silazak u dolinu. U planinarskom domu Di Gut osvežavaju se toplim čajevima i kafom. Doručak. U jutarnjim satima polazak.
Kako se ko spremio tako su u grupama silazili niz liticu Grand kuloara.Ustaju planinari i u planinarskom domu Tet Rus. Jedni kreću ka vrhu a naša trojka se sprema da nastavi ka Orlovom gnezdu - stanici planinskog voza.
07:20: Karin, Slavko i Bora, kreću iz Tet Rusa ka Orlovskom gnezdu, krajnjoj stanici planinskog voza na 2386m
09:10: Ukrcavamo se u voz.
10:40: Žičarom smo stigli u le Žus. Stigao je i naš autobus. Posle konsultacija sa vodjama puta odvezli smo se do Kampa. Kada su svi stigli žičarom u le Žus, našim autobusom su dovezeni do Kampa.
12:30: Svi smo u Kampu. Jedna grupa popodne provodi u Šamoniju. Uživamo u predivnim pogledima na okolne vrhove i divimo se prirodi koju ćemo pamtiti večito. Predveče pešice odlazimo dolinom reke do Kampa. Druga grupa autobusom odlazi u obilazak Šamonija. Svi se okupljamo u kampu oko 20 sati. Priprema se meze, vino i rakija po izboru za lepo raspoloženje. Uspeh treba proslaviti. Pesma i lepo raspoloženje traju do kasno u noć.
Valjda nam neće zameriti ostali gosti u kampu. Divna noć.
|
31.07.2003:
Jutro je osvanulo sa suncem. Na kraju mogu da konstatujem: Kad andjeli
(čitaj planinari) putuju i bog se raduje, pa nam je podario lepo vreme.
06:00: Ustajanje. Doručak. Pakovanje. 09:10: Polazak iz Kampa. Pored Šamonija ulazimo u monblanski tunel. Vožnja kroz Italiju. 12:10: Prolazimo pored Milana. |
|
|
16:35: Venecija. Pauza do 21:00. Vožnja brodom sa pristanišnog parkinga do užeg centra Venecije. Obilazak centra. Uzdasi, počev od mosta ljubavi - uzdaha, pa preko graditeljskog i arhitektonskog čuda od grada na vodi do trga punog golubova i turista koji sa otvorenim ustima i raskolačenim očima gledaju u katedralu. Ja sam ostao zabezeknut svim tim lepotama koja se graniče sa čudima jer ovaj doživljaj ne mogu da prepričam. Posle doživljaja sa visokih vrhova, iz planinskih gradića kao iz bajke Kurmajera i Šamonija koje okružuju visoki planinski grebeni izranjajući iz borovih šuma, doživljaji iz Verone, Milana i Venecije su me vratili iz prirode u gradove o kojima sam samo slušao kao da su izmišljeni. Sada sma se uverio da su oni stvarno božanstveni i ovozemaljski. Da su čuvari duhovnost, kulture, nauke i istorije kroz vekove. |
21:00:
Gotovo je. Idemo kući. Noćna vožnja kroz Italiju Sloveniju i Hrvatsku
bila je prijatna zahvaljujući dobrim vozačuma Mitru i Zoranu.
Dok smo se približavali Srbiji. Vodiči
su kontaktirali Beograd i preko
svojih najbližih organizovali da nas pred Saveznom
Skupštinom dočekaju planinari i predstavnici pisanih i
elektronskih medija.
01.08.2003.
Na graničnom prelazu iz Slovenije u Hrvatsku smo oko 02:20.
Prolazimo kroz Hrvatsku sa usputnim zadržavanjem kod motela Plitvice.
07:00: Na granici smo Hrvatske i Srbije.
10:00: Na platou ispred Savezne Skupštine doček kakav smo i očekivali. Puno prijatelja. Uglavnom onih koji su nas i ispratili. I predstavnici medija koji su pratili naš put i blagovremeno izveštavali javnost o našim uspesima - usponima na najviše i najlepše vrhove Slovenije, Italije i Francuske.
Vodič, Vladislav Matković i vodja puta Boris Mićić su profesionalno organizovali, realizovali i sa puno entuzijazma odradili četrnaestodnevni Veliki put POBEDE kroz Sloveniju, Italiju i Francusku. Pohvale pored njih pripadaju i saradnicima kojima su podelili zadatke i zaduženja jer su ih obavili valjano.
| Novi
Sad, 21. avgust 2003. Beograd, oktobar 2003. |
Dnevnik vodio:
Borivoje Veljković, Novi Sad
Fotografije: Dragan Djukić, Vladimir Tokalić, Vladislav Matković, Mirjana Bijelović i Branko Dobrašinović - P.D. "Pobeda" obrada izveštaja za sajt: Nenad Jovanović, P.D. "Pobeda" |