Grand Paradiso i Mont Blanc

Nedelja, 30. jul 2006.

Oko 13h grupa naših planinara pristiže u Beograd gde su ih sačakali prijatelji i novinari.
U narednom periodu ćemo objaviti konačan izveštaj sa fotografijama.

* * *

Petak, 28. jul 2006., 18h (objavljeno na sajtu u nedelju 30. jula)

fotografije: Mirko Mirković

USPON NA MONT BLANC

Započeli smo ga 25. jula ranim ustajanjem kako bi uhvatili prvu žičaru do Bellevue i odatle zupčastu železnicu do Orlovskog gnezda. Prvi deo plana je prošao savršeno, svi smo stigli žicarom do Belvija (1785m) oko 8.30. Medjutim, tada iskrsavaju nepredvedjeni problemi - sve kompozicije zupčaste železnice su unapred rezervisane i jedina mogućnost koja nam preostaje je da sačekamo 3 sata na neku vanrednu kompoziciju. To smo i učinili, ali je to podrazumevaloo da ovog dana nećemo stići do doma Du Gouter nego samo do doma Tete Rousse (na 3167m) - prvenstveno zbog toga što se popodne očekuje pogoršanje vremena, a i Kuloar smrti, koji je na toj deonici, treba preći u jutarnjim satima. Tada je najmanje odrona. Noćimo u šatorima ispred doma Tete Rousse. Uveče grmljavina i kiša pa neko vreme provodimo u domu.


Poziraju nam bez straha...	Uspon ka domu Tete Rousse

26. jula rano ustajemo, bezbedno prelazimo Kuloar smrti i nastavljamo uspon ka domu Du Gouter. Iako je bilo nekoliko odrona kamenja u kuloaru - cela grupa ga je bezbedno prešla. U dom stižemo oko podne i odmah podižemo logor na grebenu iznad doma. Kao i svih ostalih dana u planini, i ovo popodne je bilo kišovito. Za sutra priželjkujemo lepo vreme kako bi izvršili konačan uspon.
27. jula u ponoć ustajemo, odmah formiramo naveze i po grupama naveza se penjemo na Mont Blanc. Nebo potpuno vedro, a osim zvezda i naših čeonih lampi (koje formiraju zmiju koja se penje uz planinu), daleko ispod nas se primećuje osvetljeni Šamoni i još nekoliko drugih mesta. Vidljivost tokom noći je bila sjajna, pa su se tako povremeno videli i baš udaljeni gradovi kako svetle u mraku... Ono sto je najvažnije - noć je bila izvanredna za uspon. Vetra nije bilo, a temeperatura je bila malo nešto ispod nule.


Mon Blan, pogled iz našeg kampa u Šamoniju	Zora na Mont Blanc-u

Par planinara iz naše grupe je moralo da odustane od uspona zbog visinske bolesti. Na visini od oko 4400 - 4500m mnogi od nas su osećali blagu (poneko i jaču) glavobolju i pospanost. Ipak izmedju 6.30 i 8.30 velika grupa planianara iz Srbije, najveća do sada, izlazi na vrh Mont Blanc (4807m). Posle slikanja lagano silazimo. Naravno da nismo jedini koji smo iskoristili ovaj dan za uspon. Na stazi je vladala velika gužva, naveze su se preticale i mimoilazile, a to je dodatno usporavalo uspon i silazak. Nešto nakon podne, i zečelje stiže u logor i tako se odmaramo od uspona. Desetak planinara ipak istog dana silazi u Šamoni, dok svi ostali ovu noc provodimo u logoru na iznad 3800m visine. Ni ovaj dan nije bio izuzetak, pa je tako popodne - prelep dan pretvoren u tmurno, kišovito popodne. Počeli su i gromovi, što je na ovoj visini i na ovom eksponiranom mestu izuzetno opasno. Sklonili smo se u dom i većina je u trpezariji (na klupama, stolovima, podu...) prenoćila. (Krevet se u ovovom domu rezerviše par godina unapred!)
Tokom noći je počeo izuzetno jak vetar, a grad koji je padao, povremeno je bio zrna graška, a povremeno zrnca stiropora. Šatori su morali biti otkopavani od zrnevlja grada (bilo koje veličine).
Jutro 28. jula sviće hladno i vetrovito. Silazak koji nas čeka do doma Tete Rousse nije nimalo naivan, to je izuzetno strma deonica osigurana sajlama i sada je bila pod snegom (ili gradom) i ledom. Izuzetno oprezno i sporo silazimo do doma Tete Rousse, a zatim znatno brže i do Orlovog gnezda gde je našem planinarenju došao kraj. Ulazimo u zupčastu železnicu, zatim se spuštamo gondolom - i u našem kampu smo pokraj Šamonija, gde opet, posle 3 dana, podižemo logor. Samo začelje (Maja je bila zadužena za začelje sve ove dane i treba joj odati priznanje) nije stiglo do Orlovskog gnezda na poslednju kompoziciju železnice, pa tako silaze peške od Orlovskog gnezda (2372m) do Les Houches (1000m). Veče provodimo u Šamoniju, ali kiša sve vreme neumitno pada.
Sutra ujutru preko Venecije polazimo ka Srbiji.
Pozdrav iz Francuske!

(N.J.)

* * *

Četvrtak, 27. jul 2006.

Naša grupa od više od 50 planinara izašla je na Mon Blan. Odradili smo jaku treću smenu, ustali u ponoć, na vrh izašli oko 7h, a sada (13h) se začelje vratilo u logor.

(N.J.)

Od 56 planinara (7 je odustalo u Tete Rousse na 3167m) koji su noćas krenuli sa 3840m na vrh 54 planinara je osvojilo Mon Blan. Na vrh su se popeli izmedju 06:30 i 08:30h. U ovom trenutku (12:30) svi su sišli do doma De Gouter na 3840 metara visine.
Rano ujutru nastavljaju silazak ka Tete Rousse i dalje u dolinu.

(info pribavio Zoran Stepanović)

Pozdrav sa Mon Blana, preko 50 planinara na vrhu.

(V.M.)

***

Sreda, 26. jul 2006.

Stigli smo do doma DGut i razapeli šatore na 3840m. U zavisnosti od sutrašnjeg vremena ili se konačno penjemo na vrh ili se vraćamo u Šamoni.

(N.J.)

***

Utorak, 25. jul 2006.

Mi smo na 3167m Tetrus, sutra krećemo ka Deguteu a prekosutra na Mon Blan, svi smo zdravo i dobro.
Pozdrav svima

(Vladislav Matković)

Zbog očajne organizacije francuske železnice, tek popodne smo stigli na Orlovsko gnezdo, pa tek sad na Tetrus (3167m) gde ćemo zanoćiti.

(N.J.)


Uspon na Gran Paradiso	Sastanak vođa naveza pred uspon na Mont Blanc

***

    Ponedeljak, 24. jul 2006.

    Kao što smo i javili juče, grupa od 60 planinara se popela na Gran Paradiso. Iz doma Vitorio Emanuele (2740m) smo krenuli oko 4h ujutru i do svitanja stigli na rub glečera Gran Paradiso na oko 3100m nadmorske visine. Naveze smo oformili tek nešto kasnije jer je glečer bio prilično zaledjen. S obzirom na veličinu grupe na vrh smo izlazili u manjim grupama te je to potrajalo. Poslednji su se popeli na vrh oko trinaest časova.
    U povratku smo imali malu nezgodu. Jedan član naše grupe je upao u ledničku pukotinu dubine petnaestak metara i akcija spasavanja je potrajala skoro dva sata uz veliko zalaganje dosta članova grupe a posebno članova AOB-a. Sve je proteklo u najboljem redu i bez ikakvih povreda niti promrzlina.
    U kamp u pontu smo stigli jako kasno (izmedju 22:00 i ponoći) i tako umorni vrlo lako zaspali.
    Jutros smo malo kasnije ustali i autobusom prešli tunel mont-blanc i tako stigli u Chamonix gde smo podigli kamp obzirom na povoljnu vremensku prognozu. Za sutra je planiran početak uspona na Mont Blanc.

Do skorog javljanja
pozdrav od cele grupe iz Šamonija

(N.J.)

***

Nedelja, 23. jul 2006. , 23h

Grupa od 60 planinara se danas popela na Grand Paradiso. Upravo smo sišli u kamp u podnožju, pa posle skoro 20 sati na nogama sledi zasluženi odmor.

(Nenad Jovanović)

| Početna strana |