Maljovica, novembar 2005.

Znak ka hiži Lovna

  Rila i Maljovica:

  Planinski masiv Rile se nalazi 60km južno od Sofije. Mnogobrojna glečerska jezera, bistri izvori, potoci,vodopadi i vrhovi preko 2700m, čine ovu planinu interesantnom za mnogobrojne turiste, skijaše, alpiniste i planinare. Najviši vrh Rile - Musala (2925m) je najviši vrh Balkana. Dobro markirane staze, mnogobrojni planinarski domovi i skloništa čine Rilu bezbednom preko cele godine. Skijaški centar Borovec, u podnožju Musale, je najveći skijaški centar u Bugarskoj. U podnožju Maljovice (2792m), nalazi se planinarski obrazovni centar Bugarske. Maljovica je najviši vrh severozapadne Rile.

Planinari Pobede, zajedno sa planinarima drugih društava, krenuli su u petak veče ka Rili i Maljovici. U maju, ove godine, po lepom vremenu,odustali smo od uspona zbog povrede noge Kocića. Gogan Kocić se oporavio i baš na Maljovicu krenuo na planinarenje. Krenula su i dva autobusa planinara, željnih visokogorskih akcija. Za stalna zastajkivanja, bili su krivi planinari iz Smedereva, Velike Plane, Kragujevca, Kraljeva, Čačka i Prokuplja. Autobus iz Kule je sakupio i planinare iz Sombora, Vrbasa, Zrenjanina, Subotice, Vršca, Pančeva i Novog Sada. Stigli smo u Sofiju oko sedam časova i pauzirali do podne. Vreme se promenilo. Pristigle informacije, od planinara iz Samokova i naših planinara sa Maljovice, nisu bile povoljne.

Polazak

Kroz mrak

Na Rili je padao sneg cele noći. Visina novog snežnog pokrivača je dostigla visinu oko pola metra. Autobusom ne možemo do planinarske kuće Vada (1410m), kako je planirano. Prolazimo selo Govedarci, a na većoj raskrsnici zaustavljamo autobuse i pripremamo se za uspon. Ubrzanim hodom, po zavejanom putu, za 45min stižemo do male pl. kuće. Kratko smo se zadržali i nastavili dalje. Kolona planinara (72), se probijala kroz sneg krivudavom, jedva primetnom, stazom. Izlazimo na greben i već je mrak. Pale se baterijske lampe. Silazimo sa grebena i sačekujemo začelje.

U silasku

Sa širokog puta odvaja se staza ka pl. kući Lovna. Za trenutak se staza zaturila, ali smo je brzo pronašli. Prelazimo nabujali potok i pravimo pauzu kod planinarske kuće, koja ni sada nije bila otvorena. Od Lovne strma staza i sve dublji sneg su usporavali kolonu. Sneg je neprestano padao. Kad smo ugledali svetlo, znali smo da je dom blizu. Promrzli i zavejani jedva smo se odkravili. Dome topli dome! Nije bilo lako smestiti preko sedamdeset planinara. Za izvanrednu i strpljivu grupu to nije bio problem. Brzo smo se vratili u normalu i žurka je počela.

Sutradan smo svi bili na nogama u dogovoreno vreme. Trebalo je doneti odluku . Preko noći, novih pola metra snega i temperatura -13 stepeni su presudili. Uz konsultacije sa domaćinima i iskusnim planinarima, odustajanje od uspona je bila i jedina odluka. Žao je svima, a najviše onima, kojima se Maljovica ponovo nije dala. Vraćamo se istom već zatrpanom stazom. Autobus ne može do dogovorenog mesta. Još 5km pešačenja. Dok smo ručali bus se pojavio, ukrcavamo se i ponovo spajamo sa grupom iz Boroveca. Nastavljamo putovanje ka Beogradu. Valjda ćemo imati više sreće nekom drugom prilikom. Hvala izvanrednoj grupi.