Zimski uspon na Maglić, "Sećanje na Zvonka Blažinu"
08.-10. april 2005.

    MAGLIĆ: Maglić je najviša planina BiH, a nalazi se na granici sa Srbijom i Crnom Gorom. Strmi vrhovi Maglića su smešteni izmedju Sutjeske i Pive. Severozapadno od Maglića se nalazi jedina prašuma na našim prostorima i Trnovačko jezero u obliku srca. Na Maglić se svake godine na Vidovdan organizuje masovan uspon. Zimi je planina nepristupačna pa je samo najveći zaljubljenici planina posećuju. Grupa planinara našeg društva sa planinarima iz ostalih srpskih društava i planinarima iz Banja Luke, su ovog vikenda krenuli na Maglić u zimskim uslovima, sećajući se na Zvonka Blažinu - pionira srpskog alpinizma i učitelja mnogih generacija alpinista. Upravo je naša grupa bila sastavljena od visokogoraca, alpinista, gorske službe, slobodnih penjača i planinskih biciklista.

Noćno putovanje nije predstavljalo problem da, nakon dolaska na Tjentište (565m), sa ogromnim rančevima nešto pre 7 ujutru krenemo ka Magliću. Na početku smo se zagrevali asfaltnim putem i nakon tri kilometra došli do prvog snega. Širokim putem polako napredujemo ka baznom logoru. Prvu veću pauzu smo napravili na Dragoš Sedlu i iskoristili je za odmor i slikanje vodopada Skakavac (visine 76m). Nastavljamo dalje ka Mrkalj Kladama. Počinje i sitna kiša koja se povremeno pojačavala. Oko tri sata popodne stižemo do Haluga (1700m), gde smo i planirali da zanoćimo. Zavukli smo se u šatore pre mraka.

Vodopad Skakavac u prašumi Perućici

Detalj sa silaska

10.04.2005. Sutradan se vreme prolepšalo. Krećemo u svitanje ka vrhu Maglića. Za nešto više od jednog sata dolaziimo podno stene. Pripremamo se za uspon. Dalje se moglo ići samo sa derezama, cepinom i prusicima za osiguranje. Grupa naših alpinista (Stepa, Maja, Sana, Isidora...) sa Duškom iz Banja Luke kreću prvi i već posle dvadesetak metara uspona procenjuju da je dalje napredovanje opasno bez osiguravališta. Priprema gelendera je potrajala ali je uspon bio siguran. Nagib od preko 50 stepeni je za mnoge bio veliki izazov. Preko 200m staze smo osigurali sa 6 užadi i krenuli ka vrhu.

Uspon u koloni, još uvek bez osiguranja

Usputni pejsaži

>

Izlazimo na zasnežen ravniji deo. Taman kad pomislismo da smo na vrhu, pred nama se stvorio novi vrh sa zastavom. Nešto pre 12h svi smo bili na vrhu. Ukupno 31 planinar je u jednom danu u zimskim uslovima osvojio vrh bosanskog Maglića - 2386m, što je svojevrstan rekord. Nakon slikanja žurimo do naših gelendera. Silazak je bio teži. Polako silazimo sa planine gledajući da ne napravimo neki pogrešan korak. Oko tri sata popodne smo na sigurnom.

Grupa planinara na vrhu Bosanski Maglić - 2386m

Izvor koji okrepljuje - na putu kod Dragoš sedla

    Do novih visokogorskih uzbudjenja - dovidjenja...