Planinari Beograda, zajedno sa planinarima Srbije, u organizaciji PD ''Pobeda'', izvršili su zimski uspon na Ljuboten (2499m) u periodu 17-20 aprila. Ovim usponom planinari su se sećali Zvonka Blažine, legende srpskog alpinizma, vrsnog planinara i učitelja mnogih planinarskih generacija. Akcija je izvedena pod pokroviteljstvom Skupštine grada i Sekretarijata za sport i omladinu, a sve u okviru priprema Beogradskih juniora za uspon na najviši vrh zapadne Evrope – Mon Blan.

		Iz Beograda smo krenuli u petak u 17h, po kišovitom i snežnom vremenu. Jedan autobus i jedan minibus približavali su se Makedonskoj granici. Sumorno vreme uticalo je na raspoloženje grupe. Ali, kretali smo se dalje. Jutarnja pauza i osveženje u Tetovu su bili upravo ono što nam je nedostajalo. Sa domaćinima, planinarima PK ''Ljuboten'', nastavljamo ka Starom Selu (900 m), zadnjoj stanici za naša prevozna sredstva. Odatle krećemo peške, na uspon. Ogromna kolona planinara kreće se makadamskim putem, koji se na kraju pretvara u stazu i približava planinarskom domu. U prvim fazama uspona nije bilo snega. Međutim, kako smo povećavali visinu, sneg je bio sve dublji. Zatrpani bungalovi pored doma jasno su nam govorili o dubini snežnog prekrivača. Srećom, sve do doma staza je bila proprćena, i uspon od nekoliko časova savladali smo bez ikakvih poteškoća.

Smestili smo se u domu, gde su domaćini pokazali zaista veliku gostoljubivost. Dvadesetak planinara iz naše grupe spavalo je u šatorima pored doma. Ostali su se smestili u 23 ležaja, bez ikakvih problema, i tu je do izražaja došao izvanredno vedar duh naših planinara. Večerali smo uz svetlost sveća, na smenu, i rano otišli na odmor i spavanje.

Osvanuo je sunčan i vedar dan, izvanredan za planinarenje. Upornost je nagrađena. Planinari iz Skoplja su prethodnog dana izašli na vrh. Vidljivom stazom započinjemo uspon tačno u šest časova. Duga kolona vijuga ka vrhu. Krećemo se u grupama od po deset planinara, kako bismo umanjili rizik koji donosi topljenje dubokog snega, koji nam škripuće pod nogama. Stavljamo dereze, pravimo kraće pauze, i nastavljamo dalje, na temperaturi koja ne prelazi 10 stepeni Celzijusa.

Za dva sata izašli smo na glavni greben, koji nas podseća na čuveni monblanski greben. Ponovo smo imali sreće – vetar na grebenu nije bio ni izbliza onoliko jak koliko smo očekivali. Jutarnje sunce nas je grejalo, ali takođe donosilo opasnost od opekotina, usled velike refleksije od snežnog prekrivača. Vidljivost je bila izvanredna – pogled je bio veličanstven nakon što smo izašli iznad oblaka. Uživanju je doprinosila i veoma kompaktna grupa, sastavljena od dobro pripremljenih planinara. Nakon nešto više od tri sata uspona, izašli smo na vrh. Ljuboten je visok koliko i najviši vrh Poljske.

Plato Ljubotena jedva je primio sve planinare na sebe. Na vrhu se našlo 62 planinara. Nekako uspevamo da se pribijemo jedni uz druge kako bismo napravili što bolje fotografije. Zaviorila se i zastava Slovenije, koju su na vrh izneli naši prijatelji iz Novog Mesta. Nakon kraće pauze i uživanja na vrhu, vraćamo se istom stazom u dom. Ljubazni domaćini još jednom su nas iznenadili toplom čorbom i čajem, koji je veoma prijao nakon uspona. Obistinila se ona stara: ako ''čeljad nije besna – ni kuća nije tesna'' . Ponovo tovarimo rančeve na leđa i krećemo na lagan spust ka Starom Selu. Dole se lagano presvlačimo, razmenjujemo utiske i smeštamo u autobuse. Ne znamo za umor.

Uz kraće zadržavanje u Tetovu, rastajemo se od naših starih poznanika iz Makedonije. Hvala im na gostoprimstvu i druženju. Hvala i grupi, koja je bila više nego izvanredna. Prva priprema za Mon Blan protekla je perfektno, nadamo se da će i ostale pratiti takav trend. Vidimo se ponovo.

| Početna strana |