Komovi2001

DOLAZAK: Po utvrđenom planu krenuli smo put Komova u 20 časova. Kratke pauze smo pravili na Rudniku, Zlatiboru i u Andrijevici. U ranim jutarnjim satima pred nama su se po prvi put ukazali osunčani vrhovi Komova. Oko 8 sati smo stigli na Trešnjevik (1560m). Tu pravimo malu pauzu, pakujemo rančeve i krećemo ka glavnom taboru, koji se kao i obično nalazi na Štavnoj (1750m).

Stižemo posle 1,5 sati pešačenja pod punom planinarskom opremom, prešavši oko 200 m nadmorske visine. Na raspolaganju nam je bilo tri lokacije za smeštaj. Prva lokacija je bilo planinarsko sklonište i šatori oko njega, zatim dobro sagrađene vikendice, a kao treća solucija bio je smeštaj u šatorima na pola puta do planinarskog skloništa. Posle smeštaja krenuli smo na prvi uspon.

VASOJEVIĆKI KOM (2.461m): Oko 10 h krećemo na uspon, po lepom vremenu. Po obeleženoj stazi svih 48 planinara je bez problema osvojilo vrh u planirano vreme (oko 13 h). Na vrhu ostajemo oko 2 sata, koje koristimo za odmor, slikanje, razgledanje i sunčanje.

Posebnu pažnju je privlačila “odsečena” strana vrha, koja je intenzivno slikana. Vraćamo se istom stazom u tabor, gde se spremamo za noćenje...

SEVERNI VRH (2.469m): Drugi dan je bio dosta naporniji. Krenuli smo rano ka Severnom vrhu (koji se često naziva i Lijevorečki Kom). Vreme je bilo još vedrije nego pri jučerašnjem usponu.

Na oko 300 m od vrha jača grupa planinara grabi napred i postavlja gelender na završnom usponu. Uz gelender se, praveći međusobno rastojanje, popelo 36 planinara, dok je njih 6 ostalo podno vrha (uglavnom zbog zastrašujućeg utiska koji ostavlja završni uspon).

Sa vrha, po lepom vremenu videli su se mnogi vrhovi: Bjelasica, Hajla, Nedinatske planine, Bogdaš, Pasji vrh, Maja Nade, Maja Rops, u daljini Đeravica, Bogićevica, Belić, Karanfili, najviši vrh Prokletija Maja Jezerce (koji se nalazi u Albaniji), Zijovo, Rumija, Moračke planine, Sinjajevina, a iza nje Durmitor, i tako se zatvori vidokrug. Većina je, ipak, najviše gledala u Južni vrh, koji je bio sledeći cilj i izgledao tako blizu. Međutim, do njega smo morali ići zaobilaznim putem kroz međukomlje, jer je direktni put sama litica i kaskada...

Severni vrh na Komovima, 2469 metara

KOM KUČKI (2.487m): Posle silaska niz gelender vraćamo se na “pojilište”, gde pravimo pauzu i spremamo se za uspon na najviši vrh Komova, Južni vrh. Na njega kreće 18 planinara, dok ostali kreću put tabora. Krećemo kroz međukomlje, po jedva primetnoj markaciji i velikoj vrućini. Brzo smo napredovali do prevoja, gde smo napravili malu pauzu i krenuli dalje. Jedva uočljiva markacija dalje vodi kroz stene i sipare. Provlačimo se kroz zanimljive kuloare i izlazimo na greben Kučkog Koma. Svih 18 planinara prelazi preko grebena (koji zaista ostavlja nezaboravan utisak) i osvaja vrh. Na vrhu jedva ima mesta za sve, tako da se zadrzavamo samo radi slikanja i udaranja pečata. Vraćamo se istom stazom kroz međukomlje, pa novom stazom preko sipara, kako ne bismo gubili na visini. U tabor dolazimo predveče, posle napornog pešačenja. Uveče druzenje uz jagnjetinu i pesmu...

POVRATAK: Sutradan ujutru smo rasformirali tabor i oko 9 sati smo krenuli ka Trešnjeviku, gde nas je čekao autobus. Posle pakovanja krećemo put Beograda. Usput smo se na kratko zadrzali u obilasku manastira Đurđevi stupovi – polimski i Mileševa. U Beograd stižemo oko 22 h.