Masiv Taurusa - Karadag (2280m) i
Kipar - Afroditino Ostrvo

01.   08. - 17. 08. 2008 


Za 17 dana smo prešli oko 7000 kilometara.  Videli smo izuzetne istorijske  spomenike, divljinu Taurusa na čijim obroncima žive ljudi kao trogloditi u ruševinama ranohrišćanskih manastira i crkava.  Do većine arheoloških nalazišta do kojih smo stigli, pre svega na Kipru, ne vodi ni jedna turistička agencija.  Možda smo iskoristili poslednji trenutak da se skoro sami kupamo na kristalno čistim plažama ostrva, i da važne  arheološke lokalitete kao što je Salamina, Soli i Vuni razgledamo bez gužve. Jednoga dana, kada dođe do političkog dogovora oko Kipra, kapital će se preliti  na severnu stranu ostrva.  Gradiće se luksuzni hotelski kompleksi i gomile turista, kojima je dosadila Španija, Italija, Grčka ... itd.,  će nagrnuti na novu destinaciju.  Severni Kipar je već decenijama praktično zatvoren za turizam. Nema međunarodnih letova, nema slobodnog izvoza i uvoza... itd. Kao nepriznata državna tvorevina  u spoljni svet izlaze samo posredstvom Turske. I tako već 34 godine!

U ovom pohodu je učestvovalo 48 planinara. Većina su članovi Pobede. A bilo ih je i iz drugih gradova Srbije, kao i nekolicina iz Slovenije i Bosne.  Put je bio izuzetno naporan, zbog klimatskih uslova, pređenih kilometara i ograničenog vremena.  Sve je to amortizovano izuzetnim smeštajem, za koji je bila zadužena Gđa Irena Anđelić iz Pobede.  Na Kipru smo imali bazene u sva tri objekta u koja smo zbog brojnosti grupe bili smešteni.  U Karamanu smo spavali u najboljem hotelu u gradu!...   Mislim da smo uspeli da za neveliki novac organizujemo i dug put i planinarenje i kupanje i razgledanje ... Vođa puta je bio Vladislav Matković, a kroz hiljadugodišnju umetnost i istoriju je vodila Deana Komlenić.



ISTANBUL

U Istanbulu smo bili smešteni u najatraktivnijem delu grada, u blizini Aja Sofije i Plave džamije. U nedelju 03.08. smo brodićima iz pristaništa na Zlatnom rogu krenuli u Fanar, nekadašnji hrišćanski kvart Carigrada.  U Carigradu se danas nalazi zanemarljiv broj Grka, ali Vaseljenska patrijaršija samim svojim postojanjem svedoči da bar jedan delić Vizantije još uvek živi.

Bosfor Istanbul-Vasiljenska patrijarsija

Imali smo sreću da prisustvujemo Nedeljnoj liturgiji u kojoj je činodejstvovala Njegova Svetost  Patrijarh Vartolomej.  Pešice smo krenuli duž Zlatnog roga ka istorijskom prostoru gde se nekada  unutar gradskih zidina dizala poslednja palata vizantijskih careva - Vlaherna. 

Tu je bio ogroman kompleks vojnih i službenih zgrada, radionica, crkava i rezidencijalnih zdanja. Sama palata je ponegde očuvana do visine drugog sprata.  Ulaz unutar zdanja je ovog leta bio zabranjen zbog opasnosti od odrona i tekućih radova na konzervaciji.   Nama je i spoljna fasada sa fascinantnim prozorskim biforama i balkonom bila dovoljna kulisa da oživimo priču o životu na dvoru poslednjih careva. Posetili smo i crkvu Sv. Bogorodice od Valherne, koja je novijeg datuma. Podignuta je nad izvorom svete vode (agijazma), a na temeljima jedna od najznačajnijih carigradskih crkava Srednjeg veka. Za razliku od ove crkve, koja ima samo istorijski i religiozni značaj, crkva Sv. Spasitelja u Hori (12v.) je deo svetske baštine.  Ostali smo nemi pred jednom od najlepših fresaka Hrista Pantokratora (mozaik).  Sama crvka je remek delo vizantijskog graditeljstva i još uvek sija carskim sjajem u ovom danas sirotnjskom delu starog Istanbula, koji je po odlasku Grka i Jermena 1927g. naseljen došljacima iz Anadolije.  Strmim sokacima popeli smo se do platoa džamije Sulejmana Veličanstvenog (vladao od 1520-1566) – remek delo graditelja Sinana, Mikelanđela Istoka.  Način na koji je Sinan, poreklom Grk ili Jermenin, rešio akustiku Sulejmanije je i danas tajna za savremenu nauku. Sulejman nam je zanimljiv jer je tek u doba njegove vladavine Turcima uspelo da osvoje Kipar jedan vek posle pada Carigrada.

TAURUS – KARAMAN

03.08. smo krenuli ka Ankari, i dalje na jug putem koji je još u antička vremena spajao, kroz prevoje Taurusa, visoravan Anadolije sa primorjem istočnog Mediterana.  Preko ovih teritorija se kretala, uz dozvolu Kilič Arslana  II, i vojska rimskog cara Fridriha Barbarose na putu za Svetu Zemlju u 3. Krstaškom pohodu. 

Karaman – današnji provincijski gradić, osnovali su Grci u 4 v.p.n.e., zlatni period doživeo kao prestonica moćnog emirata Karamanida u Srednjem veku.   Posetili smo tvrđavu koja je od antičkih vremena kontrolisala jedan od najvažnijih trgovačkih puteva. Najstariji delovi su iz 11 veka.  Jedno vreme su je držali i Krstaši. Posle tvrđave smo obišli medresu Hatunije iz 14 veka.  Čuvena verska škola sa još čuvenijim predavačima – misticima i filosofima –pretvorena je u kafanu!  U centru je i džamija Junus Emrea  (13v.), prvog pesnika koji je pisao na turskom jeziku.  Zanimljiv podatak: UNESKO je 1991 godinu proglasio godinom tolerancije i posvetio je Junusu Emreu, najvećem turskom pesniku Srednjeg veka.  Posetili smo i Akteke – Belu tekiju, u čijem su dvorištu sahranjeni članovi porodice Dželaludina Rumija, osnivača dervišskog reda Mevlevija.  Derviši Okretači u kružnoj ritualnoj igri tj. molitvi simbolički predstavljaju prostore neba, kruženje zvezda i planeta… Gete je smatrao Rumija najvećim mističnim pesnikom svih vremena! U senovitom dvorištu džamije smo pričali o islamskim derviškim redovima kao paraleli monaškim redovima Krstaša – Templarima i Hospitalerima -  a o kojima ćemo sve više pričati kako se budemo približavali Kipru.

KARADAG (2280m)

05.08. smo krenuli na Taurus. Najduži planinski masiv Turske i najzapadniji deo venca himalajskih planina. U surovoj i teško prohodnoj planini danas najčešće žive Juruci, nomadska plemena, a u Srednjem veku je to bila teritorija kraljevine Jermenije Donje, koja je zanimljiva za našu priču kao prirodni saveznik Krstaša u borbi protiv Turaka. Na padinama Karadaga se nalazi Bin bir Kilesi – Dolina hiljadu i jedne crkve - hrišćanski duhovni centar iz 5 i 6 v., drugi po značaju posle Kapadohije, ali nažalost, ili na sreću, slabo poznat i retko posećen jer se nalazi u teško pristupačnom delu planine Taurus.   Taurus nosi ime po biku, svetoj životinji Hetita (drevnih stanovnika Anadolije).  Ostaci crkava i manastira koje smo imali prilike da vidimo liče na sirijske bazilike, a neki zidovi nose tragove fresaka i izuzetno zanimljivih reljefa. 
Bin bir Kilesi Uspon na Karadag

Uz lokalnog vodiča smo izbegli vojne zone na Karadagu, a inače se sa masiva Taurus-a na nekoliko mesta kontroliše uvek politički osetljiv istočni Mediteran.

Posle uspona na Karadag, spustili smo se u selo Maden šehri, gde nam je seoski knez priredio „gozbu“.  Sedeli smo na starom tepihu, jeli prstima iz zajedničkih sinija, sve nam je prijalo – naročito dinje i lubenice. 

Jedan od vrhova Taurusa


Karadag-2280 Karadag-2280

     06.08. nastavljamo putovanje ka Sredozemnom moru, dolinom reke Goksu (Kalikadno). 

Mislim da nam je svima ostao u sećanju manastir Alahan  iz 5 v. smešten na liticama Taurusa iznad reke.  Istočna crkva je bolje očuvana. Iz narteksa se ulazi u svetilište kroz vrata ukrašena skulpturama. Apsida je bila ukrašena mozaikom u crvenoj, zelenoj, tirkizno-plavoj i zlatnoj boji, što više govori o grčko-rimskim antičkim uticajima, a tek se u detaljima najavljuje arhitektura vizantijskog stila.  Druga crkva je posvećena Sv. Jevanđelistima,  trobrodna je i sa dva reda korintskih stubova. Iznad glavnog portala su simboli jevanđelista i reljef koji prikazuje Arhanđele Mihaila i Gavrila  koji pobeđuju Mitraizam i kult boginje Kibele.
Alahan-manastir

Kasnije smo zastali i na mestu gde se po predanju udavio Fridrih Barbarosa u toku 3. Krstaškog pohoda, 10-og juna 1190g.  Mesto je pre nekoliko godina obeleženo dvojezičnom pločom u znak nemačko-turskog prijateljstva. 
Silifke-pogled sa tvrdjave na grad i reku Goksy



SILIFKE (Seleukija na Kalikadnu)
Slikoviti provincijski gradić (11,000 stanovnika) se nalazi u senci jermenske tvrđave. Nekada čuvena Seleukija na Kalikadnu (današnja reka Goksu) osnovana u 3 v. od Seleuka I Nikatora (321-280 p.n.e.), jednog od dijadoha (naslednika) Aleksandra Makedonskog.  Kada su Jermeni preoteli ove teritorije od Vizantije u tvrđavi su živeli i kraljevi Jermenije Donje. Tvrđava je jedan od najvećih odbrambenih kompleksa u Turskoj sa vojnim zgradama, skladištima, cisternama, rezidencijalnim palatama...

Tvrdjava iz dinastije Rubenida

Nekoliko kilometara istočno od Silifkea na samoj obali mora su ruševine antičkog Korikusa. Na ostrvu nedaleko od obale se nalazi jedna od najlepših tvrđava Mediterana.  Jermenski natpis govori da je podignuta 1151g. u vreme dinastije Rubenida.  Pred invazijom Seldžuka, deo Jermena se spustio iz severoistočne Turske u masiv Taurusa i na obale Kilikije, ostavivši svoju kolevku oko planine Ararat i jezera Van.  Tvrđava je fascinanto zdanje koje u potpunosti pokriva ostrvo. Sačuvani su bogati podni mozaici.