16.10.2003.
Iz Beograda smo krenuli oko 20.20 sati. Uz put smo uzeli još
dvoje planinara u Pančevu i Vršcu. Granicu smo brzo
prošli, bez mnogo zadržavanja.
17.10.2003.
Negde oko četiri po ponoći na putu Karansebeš-Haceg počeo je
da pada snijeg koji nije prestajao do Petrošanija u koji
stigosmo oko 7 sati. Gore, dalje ka planini, do početka žičare jedva
smo stigli. Petar Dragu, naš domaćin nije mogao sa kombijem
da nas preveze gore, jedva je sišao dole do nas, a na žičari
nije bilo struje, dolazila je samo povremeno, pa smo čekajući struju
ili neku drugu kombinaciju ostali dole skoro dva sata, da bi na kraju
većina oko 10 sati krenula pešice putem gore ka domu
"Parang", u koji smo stigli tek oko podne. Neki su ipak sačekali da
žičara proradi i došli njom. Ceo dan je padao snijeg pa
nismo išli na planiranu turu do vrha i jezera Midža.
Ograda snegom okovana
Sunce se konačno promolilo
Oktobarska prtina
Vrhovi su izranjali iz oblaka
18.10.2003. Osvanuo
je dan bez padavina, dole u kotlini oko Petrošanija magla,
gore oblaci. Na uspon ka glavnom vrhu krenuli smo oko 7 sati. Snijeg je
bio mekan, izmedju pola metra do sedamdeset santimetara pa je ipak bilo
lakše prtiti. Na prvi vrh, Mali Parang - 2074m, udaljen oko
2km stigli smo oko 9 sati. Na vrhu je bili sunčano i samo su u daljini
vireli najviši vrhovi masiva Retezata (Peleaga,
Papuša....) i masiva Paranga. Sa ovog vrha nazad se vratilo
četvoro planinara.
Grebenom smo dalje
nastavili ka sledećem vrhu Skurtu -2202m na koji stigosmo oko
11 sati. Tu je odustalo još planinara, a devetnaestoro nas
je nastavilo dalje grebenom ka vrhu Krža. Vrijeme je bilo maglovito sve
do podnožja vrha kada nas je obasjalo sunce i videli smo šta
nas još očekuje ispred. Od podnožja vrha snežnim zaobljenim
grebenom, potom zaravnjenom padinom stigosmo oko 13.20 sati na vrh Kržu
- 2405m. Sa vrha je bio pogled idealan na ostatak masiva ka istoku
(vrhovi preko preko 2200m), odnosno glavnom vrhu Veliki Parang-2519m
koji bejaše naš cilj da ne pade snijeg.
Uspon
Do Krže preko 7 brda
Kratak predah
Do ovog vrha se leti stiže za
oko 2 sata, a nama je po dubokom snijegu trebalo više od
šest sati, ili malo više od kilometra na sat.
Vratili smo se istom stazom, utabanom i širokom nazad za 2.5
sata. U odlasku i povratku savladali smo oko 1500m visinske razlike, i
prešli oko 14km.
Zimska idila Karpata
Zasluženi predah
Ponekad je bilo baš sivo
19.10.2003.
Ponovo je bio dan tmuran i maglovit, sa povremenim provejavanjem
snijega. Posle pakovanja, oko devet sati, neko žičarom, a neko
pešice, sišli smo do autobusa i nešto
posle 10 sati krenuli nazad. U Petrošaniju smo čekali
više od dva sata da vulkanizer zalepi i montira duplu zadnju
gumu rasečenu još u dolasku prije Hacega.
Po kišnom danu u
dolini rijeke Žiu svratili smo samo na kratko u manastir Lajnići, zatim
preko Trgu Žiua i Turn Severina došli na granicu gde su nas
Rumuni držali skoro dva sata. Najzad nekako krenusmo, na
našoj granicu sve brzo prodje. U Karatašu smo
svratili u jedan restoran gde se zadržasmo do 19 sati. Putem pored
Dunava sa neplaniranim zakašnjenjem u Beograd stigosmo oko
23.30 sata.
Takvi su Karpati, a bogami i druge planine,
uvijek nas iznenade, umesto planiranog uspona bez snijega izvedosmo
pravi zimski planinarski uspon.
