J U Ž N I   K A R P A T I

masivi Retezat i Parang, 06.-09. jun 2002.

    06. jun: Ovo je još jedna, sada već tradicionalna akcija Veroljuba Kovačevića - Kovača na Karpate. Ovoga puta za Karpate polazi pun autobus, dakle, 45 planinara. U 22.15 napuštamo gradić Pejton, oko ponoći pravimo pauzu na granici (Vatin) i dalje neravnim rumunskim putevima preko Moravice, Vojtega, Rešice, Karansebeša, Hacega i Nukšoare stižemo do Karnika oko 07.15 ujutru sledećeg dana.

    07. jun: Karnik (rumunski: Cirnic) je mesto na 1005m nadmorske visine koje predstavlja ulaz u nacionalni park Retezat, a to mesto čine jedan planinarski dom, drvena kapija nacionalnog parka, tabla na kojoj se nalazi mapa parka i jedan izvor.
Od Karnika široki makadamski put nas je vodio uz dolinu reke Pjetrele koja je svojim slapovima pružala fantastične prilike za fotografisanje. Širokim putem se krećemo do nadmorske visine od oko 1300m, a zatim skrećemo u šumu, pa uzanom i strmom šumskom stazom stižemo do doma Pjetrele (Cabana Pietrele) na visini 1475m. Od Karnika do doma Pjetrele nam je bilo potrebno samo malo više od sat vremena iako je na rumunskim putokazima procenjeno vreme 2 sata (2 ore). Ispred doma smo napravili pauzu oko pola sata za doručak. Vreme doručka je Dragan Bosnić (fotoreporter i planinarski putopisac Politike) iskoristio za fotografisanje okolnih vrhova i rečice Pjetrele iz svih mogućih uglova.
Slap na Pjetreli (foto: N. Jovanović)

Od Cabana Pietrele put nastavljamo markiranom šumskom stazicom, takođe prateći rečicu Pjetrelu. Tlo po kom smo išli bilo je povremeno klizavo, zbog blizine vodi, i prilično kamenito. Pravo je čudo kako je izrasla gusta četinarska šuma na tako surovoj zemlji.

Prelazak preko Pjetrele (foto: M. Jorgovanović)


  Posle malo više od pola sata izlazimo iz šume i stižemo do planinarske kućice Genciane (Cabana Gentiana) na visini od 1670m. Kućica je okružena živopisnim vrhovima koji su delovali dosta surovo, ispred kućice ljuljaška i putokazi, a sama kućica nas je dočekala otvorena i mogli smo kupiti razglednice (10 za 1EUR) ili neko piće. Posle kratke pauze stazom nastavljamo uspon, prelazimo preko Pjetrele i posle kratkog vremena izlazimo iz pojasa šume na čistinu. Granica četinara i pašnjaka, kao i obično na ovim prostorima, nalazila se na 1800m nadmorske visine.


Jezero Pjetrele, 1990m nadmorske visine (foto: N. Jovanović)

  Treba napomenuti da nas je vreme tokom prepodneva dobro služilo, međutim kada smo stigli do jezera Pjetrele (Lacul Pietrele) na 1990m, na visini okolnih vrhova oblaci su se velikom brzinom kretali i delimično zaklanjali vrhove. Bili smo svesni da ćemo se uskoro naći u oblacima. Nadali smo se da će se vreme ipak kasnije stabilizovati i da ćemo sa vrha moći da razgledamo okolne masive, međutim...

Sa jezera Pjetrele uspon nastavljamo jako strmom i kamenitom stazom do Bukurejskog sedla (2206m) odakle smo imali prilike da žalimo što nije vedrije vreme, jer bi pogled na najveće jezero ovog masiva, Bukura jezero (Lacul Bucura), bio mnogo lepši. Od trenutka dolaska na greben vetar počinje da duva povremeno prilično jako. Ipak, polako smo se grebenom svi popeli na vrh Kustura Bukuri (2370m) gde smo se malo odmorili i osmotrili oblake koji su leteli ispod nas.
Jezero Bukura, pogled sa Bukurejskog sedla
(foto: N. Jovanović)


  Sa Bukurejskog sedla malo silazimo, a zatim se ponovo penjemo, ovaj put na najviši vrh masiva Retezat, Peleagu (2509m). Masiv Retezat se do sada pokazao kao jako pitom, nije bilo nikakvih opasnih uspona, planina je bogata vodom, puna šume... ali završni uspon na Peleagu je pokazao i divlju stranu planine. Osim što se vreme ozbiljno pokvarilo, bilo je i delova uspona za koji su i ruke bile neophodne.

  Oko 14.10 grupa od oko 15 planinara izlazi na vrh Peleaga, dok je ostatak grupe usput odustao od ovog uspona. Ni sa ovog vrha nismo imali pogled zbog magle. A kažu da se, kada je lepo vreme, sa Peleage može videti 7 jezera...
  Silazeći sa ovog vrha osim jakog vetra i oblaka u kojima smo se nalazili, počela je ledena kiša. Trajala je oko pola sata, a mi kako za to vreme nismo menjali smer kretanja postadosmo potpuno mokri sa jedne strane, dok nam je druga strana tela bila suva. Brzo smo se spustili do doline Rea gde nas je ostatak grupe čekao. Obišli smo i jezera Taurile dim Valea Rea na 1990m visine. Sada su bila razdvojena na tri potpuno nezavisna dela, a kada bude kišni period (ako se ovaj sad period ikako može nazvati sušnim) spojiće se sva u jedno veliko jezero.
Masiv Retezat
(foto: N. Jovanović)

   Dalje nas put vodi kroz šumu i posle dužeg pešačenja ponovo prelazimo rečicu Pjetrelu. Ovoga puta preko balvana bez ograde i bilo je vrlo verovatno da će neko pasti. Dragan Bosnić je stao na kamen na sred reke i svojim fotoaparatom verovatno pokušavao da zabeleži trenutak kada neko upadne u Pjetrelu. Na sreću, nije mu se dalo!

    Zatim izbijamo na makadamski put kojim smo se tog jutra peli, i oko 19h stižemo do autobusa. Pravimo dužu pauzu za večeru, a zatim autobusom krećemo ka masivu Parang gde bi trebalo da noćimo. Preko Nukšoare i Petrošanija stižemo do doma Cabana Rusu (1073m). Valja istaći da su nas domaćini dočekali 10 km pre tog doma kako bi nam svojim kombijem pokazivali put. Pošto je dalji put autobusom nemoguć kod doma stvari prebacujemo u kombi domaćina kojim bi trebalo da se prevezu do doma Parang (1550m), a za nas su domaćini ugovorili žičaru. Bio je pravi doživljaj dvadesetominutna vožnja žičarom po potpunom mraku (bilo je već 23h). U dom stižemo kasno uveče i otkrivamo da taj dom nije Cabana, već motel i to veoma luksuzno uređen. Smeštamo se u sobe, a zatim saznajemo da se kombi zbog težine naših ranaca i klizavog puta usput zaglavio - tako da smo te noći imali još jedan napor. Sići oko 1 - 1,5km i vratiti se sa svim stvarima.

    Domaćini su nam pripremili i večeru dobrodošlice, koja se nažalost pretvorila u doručak s obzirom da smo je završili oko 2h ujutru (po rumunskom vremenu 3h). Posle napornog dana usledio je odmor.
Oblaci lete oko nas, masiv Parang (foto: N. Jovanović)

   08. jun: Tokom noći čujemo kišu kako pada, a ni ujutru vreme nije bilo bolje. Bilo je potpuno oblačno, sa niskim oblacima, ali bez vetra i kiše. S obzirom na naporan prethodni dan (i deo noći), kasno smo ustali i oko 10h Kovač odlučuje da ako se razvedri, povede grupu na uspon na vrh Krža (2405m) koji se nalazi na putu za najviši vrh masiva, Parangu Mare 2519m (drugo ime za ovaj vrh je Mandra). Nekoliko nas odlučuje da se malo prošeta bez obzira na vreme, a Kovač nam savetuje da pratimo markaciju duž žičara. Krenuli smo u nekoliko malih grupa (po dvoje, troje), a kasnije su nam se grupice spajale i mešale.

 Deo nas je usput popeo i vrh Parangu Mie (2078m), a deo ga je mimoišao krećući se direktno ka najvišem vrhu. Vreme je bilo konstantno oblačno, bez kiše i vetra sve do visine od oko 2100m. Nasuprot jučerašnjem danu kada se na toj visini vreme pokvarilo, ovaj put se vreme naglo popravilo. Odjednom su se oblaci razmakli, a čak se pojavilo i sunce. Ukazale su se doline ispod nas sa tankim oblacima koji su leteli. Povremeno bi se ponovo smračilo pa ne bi ništa oko sebe videli, ali najvažnije je bilo to da smo dobili nadu da će dan ipak biti lepši. Ovaj put, nada se ostvarila! Čas je bilo sunčano i vedro, a čas bi pala magla, ali bili smo zadovoljni, jer vreme tog jutra nije obećavalo ni trenutak sunca.
Zelena jezera, masiv Parang (foto: N. Jovanović)

  Posle dužeg uspona u intervalu od 14.30 do 16h grupe su pristizale na vrh Krža (2404m), a zatim smo se prateći markaciju malo spuštali i na kraju ponovo peli, prolazeći pored mnogo vrhova za koje smo pretpostavljali da bi mogli biti najviši. Na Parangu Mare smo se popeli tek oko 16-17h, a na vrhu smo zatekli 3 Čehinje i jednog Čeha pod punom planinarskom opremom. Oni su nedelju dana već kampovali po masivu Parang krećući se sa svom opremom.


  Posle kraće pauze na vrhu i slikavanja sa Česima vraćamo se u motel. Da napomenem da ni sa ovog vrha nismo imali pogled, jer je u tom periodu pao oblak na nas. Ali sve je to nadoknađeno onim periodima kada se videlo sve oko nas. Oko 19h kada smo već sišli na oko 1900m nadmorske visine vreme se potpuno razvedrilo, sijalo je sunce, a pogled je dopirao čak do masiva Retezat, tako da smo sa masiva Parang gledali vrh Peleagu koji smo prethodni dan popeli.
Jugosloveni na vrhu Parangu Mare - 2519m
(foto: Češka planinarka)

  Treba napomenuti da je masiv Parang još pitomiji od Retezata, skroz do vrha se može popeti bez pomoći ruku, štapova ili cepina. Na mnogo mesta smo videli konje, krave i ovce kako pasu. Konji i krave su delovali potpuno slobodno bez nadzora dok je stado ovaca bilo pod okom čobana.

    Deo grupe koja se nije pela na Parangu Mare, je pod Kovačevim vođstvom popela vrh Kržu (2405m).


    Tog dana smo i završili naše planinarenje, sledećeg jutra smo se spustili do autobusa, spakovali stvari i krenuli za Jugoslaviju. U Beograd smo stigli oko 20h.
Stado na masivu Parang (foto: N. Jovanović)

 
Beograd, 11. jun 2002.


Nenad Jovanović,
P.D. "Pobeda", Beograd

| Početna strana |