Karpati, Masiv Parang, mart 2007.

Sećanje na Zvonka Blažinu

Prošlog vikenda, u okviru akcije Planinarskog saveza Beograda «Sećanje na Zvonka Blažinu», u organizaciji planinarskog društva «Pobeda», krenuli smo na zimski izlet na Karpate. Našu grupu od 47 učesnika činili su planinari «Pobede» iz Beograda i drugih planinarskih društava iz Srbije («Zmaj» iz Zvečana, «Kopaonik» iz Leposavića, «Crni Vrh» iz Bora, itd.). Pored vodje puta, sa nama je bio i Vlada Matković, koji nam je, tokom putovanja, pričao anegdote o Zvonku Blažini, začetniku alpinizma u bivšoj Jugoslaviji.

Krenuli smo u 8 sati uveče, u petak 16. marta. Oko jedan sat posle ponoći, stigli smo u Temišvar, gde smo napravili kraću pauzu, prošetali ulicama tog grada, samo zavirili u rumunske noćne klubove i nastavili dalje naše putovanje.


U Temišvaru...	... i Karađorđe

U Petrošani, mali rudarski grad u podnožju masiva Parang, stigli smo oko 8 sati. Žičarom smo se popeli do vile Parang (1550m) gde smo bili smešteni. U 11 sati krenuli smo na turu. Popeli smo se na Parangu Mik (2074m) i odatle nastavili na zapad, grebenom, na prevoj ispod vrha Skurta.


Mapa masiva Parang	Na vrhu Parangu Mik

	Sve vreme ispred nas, gledali smo vrh Krža, koji smo planirali za sutradan. Po planu je trebalo da se sa grebena spustimo ka jezeru Mija, ali, s obzirom da je padina kuda vodi staza ka jezeru bila zeleđena i neugažena, a većina planinara nije imala dereze, vodja je odlučio da ne idemo ka jezeru, već da se popnemo na vrh Skurta (2202m).
Vrh Krža

Vreme je bilo solidno, igra oblaka i sunca, vidljivost dobra, neobični prizori belog grebena u kontrastu sa plavim nebom...


Na grebenu	Kontrasti

Sneg je bio suv i dobar za gaženje. Vratili smo se u vilu istim putem. Uveče smo se posle večere i kraćeg druženja ranije povukli u svoje sobe, jer smo bili umorni i neispavani od prethodne noći provedene u autobusu, a i hteli smo da se odmorimo za sutrašnju turu.

U nedelju ujutru, ustali smo rano i u 7 sati krenuli. Nažalost, sačekala nas je magla, a kako je sneg bio zaledjen, odmah smo stavili dereze koje nismo skidali sve vreme. Naime, one nam nisu bile potrebne na svim delovima staze, ali, za neke od nas, koji smo ih stavili po prvi put na noge, to je bila dobra prilika da «vežbamo» da hodamo u njima. I svi smo bili oduševljeni! Dereze su bile pravo otkriće za nas! Markiranom stazom, ispod vrha Parangu Mik, došli smo ponovo do vrha Skurta, a onda nastavili na zapad, prema vrhu Krža (2405m), koji je prethodnog dana izgledao vrlo atraktivno, a sada se od guste magle nije uopšte ni video. Hodali smo po grebenu, a onda, vrlo strmom stazom, popeli smo se na vrh.


Nameštanje dereza	Na vrhu Krža

S obzirom da je magla bila veoma gusta i da je vidljivost bila manja od deset metara, a zimske markacije raspoređene na 150m i staza usled jakog vetra na nekim mestima zavejana, bilo je vrlo rizično dalje nastaviti put, iako smo imali dovoljno vremena. Zbog svega toga, vođstvo puta odlučilo je da se vratimo nazad istim putem. I kao što se to često dešava, u povratku se magla postepeno povlačila, ali samo do visine od 2000m, dok su viši vrhovi i dalje ostajali nevidljivi...


Spuštanje sa vrha	Povratak

Po dolasku u vilu, ručali smo, spakovali se i spustili žičarom do autobusa. Posle brze i sigurne vožnje, stigli smo u Beograd oko jedan sat posle ponoći.

Ukupno smo prešli oko 29 km i savladali 1700m nadmorske visine.
Prvi dan bilo je 35 učesnika, a drugi dan 24 učesnika.

Beograd,
21. mart 2007.

Vođa puta: Milan Lončar
Zamenik vođe: Vladislav Matković

Izveštaj (uz konsultacije sa vođom puta): Marija Petrović
Fotografije: Vladislav Matković, Marija Petrović, Vladimir Stanojčić
PD Pobeda

Pobeda Web Team 2007.