Julijski i Kamniški Alpi   -   28.07.2006. - 04.08.2006.


| Prvi deo | Drugi deo |




Petak, 28. jul

    Grupa od 32 planinara iz 10 planinarskih društava iz Srbije i Makedonije krenula je u Sloveniju na osvajanje nekoliko vrhova u Julijskim i Kamniškim Alpima.
U svetu netaknute lepote zlatoroga...

28. jul 2006.

    Vrela julska noć obasjana svetlošću Svetosavskog hrama i Narodne biblioteke. Nije slučajno da su usponi Pobedaša markirani svetlošću i uspesima kad počinju ispred ova dva hrama naše duhovnosti i uspenja!
    Polako se pakujemo u dva kombija - zeleni i beli, obećavaju više prisnost nego udobnost, ali srećni smo što krećemo - opet u Sloveniju, zemlju raznolikosti...
    Od prošlogodišnjeg susreta priželjkujem ovaj trenutak, da opet krenem u bajkoliki svet Аlpa, bistrolikih jezera, gromoglasnih zagrljaja moćnih slapova sa divljim rekama i tajnovitih jama.
Idemo autoputem prema hrvatskoj granici.
    Dok naš kombi jezdi kroz noć gledam u zvezdano nebo i naslućujem staze zlatoroga koje nas čekaju. Slovenci rado prepričavaju legendu o toj čudesnoj životinji sa zlatnim rogovima koja je bila ključ do bogatstva. Ljudi su je u svojoj pohlepi gonili i uspeli da je rane. Iz kapi njegove krvi izrasla je triglavska ruža. U bolu zlatorog je parao triglavske gore, ostavljajući na njima trag svoje lepote. Ta lepota uznemirila je i samo Sunce, a onda i dušu svakog ko je na nju kročio!
    Ka toj lepoti ide ovo malo, ali odabrano Milankino društvo... Nas trideset dvoje.


Subota, 29. jul

    Prema predvidjenom planu pravimo kraću pauzu u motelu na Plitvicama, a zatim nastavljamo put ka slovenačkoj granici. Dok putujemo, stižu poruke od naših prijatelja iz Slovenije.
29. jul 2006.

U Sloveniji nas je dočekalo sunčano jutro
U Novom Mestu pravimo pauzu, čekaju nas Mladen i Darko.
i prijatelji. Mladen i Darko, planinari iz Slovenije.
Već nekoliko puta bili na našim akcijama!
Popili su sa nama jutarnju kafu u Otočcu i najavili druženje na predstojećim usponima.
Doći će da zajedno idemo na Veliku i Malu Mojstrovku.
    Nastavljamo put. Nakon nekoliko kilometara čekaju nas Lojz i Majda. Doći će da idu sa nama na Triglav.
    Preko Ljubljane i Kranjske gore stižemo na Vršič (1620 m) oko 12.00 sati.

Vršič

Dočekuje nas ridjokosa planinarka Vlasta sa punom gajbom breskvi.
Na Vršiču nas dočekuje riđokosa žena, toplim osmehom i slatkim breskvama.
Upoznajemo se i krećemo do izvora Soče.
Nastavljamo put sa njom do izvora Soče.
Pauza za razgledanje.

Na izvoru Soče. Nema vode

Nažalost nema vode na samom izvoru, verovatno ponire.
Korito Soče je neuobičajeno suvo, bezvodno, tiho! Zadržavamo se u Koči na izvoru koliko da malo predahnemo i podsetimo se okrepljujućeg ukusa čuvenih „lončnica“. Popodne smo proveli u obilasku doline Trente, tvrđave Kluže i vodopada Boka.
    U Trenti je vašar ili kako kažu sajam. Krećući sa izvora tj. od doma ponovo smo se sreli, kao po dogovoru, sa našim slikarem Stojanom Papićem. Upoznali smo ga prošle godine. On ovde ima kuću i tu boravi preko leta slikajući. Povezli smo ga do Trente gde priprema izložbu. Rastajemo se i mi nastavljamo do tvrđave Kluže, kulturnog središta ovog kraja.
Nastavljamo put dolinom Soče, obilazimo tvrdjavu Kluž

Tvrđava Kluž

    Kameno utvrđenje Kluže datira još iz 15. veka kada je predstavljalo značajan bedem u odbrani od turskih osvajača. Tvrđava se nalazi pored samog puta i po svojoj sudbini podseća na vetroviti jug Balkana – rušili su je Turci, podizali Аustrijanci, a onda je ponovo srušili u ratu s Francuzima i ponovo sazidali u 19. veku.
Tvrđava Kluž


i vodopad Boka.
Lep doček upotpunio je vodopad Boka. Pozdravio nas je izdaleka, osvežio i nagovestio brojna uzbuđenja na ovogodišnjoj turi „Triglav – 2006“.
Vodopad Boka

Nakon obilaska dolazimo u Erjavčevu koču (1525m) ispod Vršića.
Pred samo veče, izmoreni serpentinama Vršiča, stižemo u Erjavčev dom. Brzo smo se smestili, a onda veče proveli pred domom okrepljujući se svežim vazduhom i sadržajima nabreklih ranaca!
Naspram doma se uzdižu stene, deluju moćno i zastrašujuće. Kad smo stigli bile su obasjane popodnevnim suncem i prvo smo se sreli sa ozarenim licem Аjdovske deklice – lice devojčice u steni koje prvo dugo tražite po reljefu, a onda se pogled ne odvaja od nje ni u noći!
Ajdovska deklica. Lice devojčice u steni
Erjavčeva koča

Koča je otvorena preko cele godine. Smeštajni kapacitet je 29 grupnih ležajeva i 7 soba po 10 ležajeva. Vlasnik doma je PD «Jasenica» iz Jasenice.


Nedelja, 30. jul

- Uspon na Malu i Veliku Mojstrovku -
30. jul 2006.

Osvanulo je sunčano jutro!
Ustajanje, priprema za polazak na turu.
Poigravamo sa rančevima na leđima pred prvi uspon – Mala i Velika Mojstrovka.
Od Erjavčeve koče (1525m), preko Vršiča (1620m),
Od prevoja Vršič krećemo uzbrdo, kolona lagano vijuga kroz četinare.
markiranom stazom, grebenom Hamzovim putem. Na pojedinim mestima postoje klinovi.
Alpsko cveće se osmehuje na jutarnjem suncu,


a ja razmišljam o blagodetima ponovnog boravka u ovom rajskom okruženju! Sa nama su i Vlasta, Darko i Mladen, planinari iz Slovenije, koji su tu da pomognu, ali i da uspon učine zanimljivijim svojom pričom i poznavanjem svakog detalja i markacije. Uspon je lagan, ne previše zahtevan, ali odličan za zagrevanje. Polako se otvaraju vidici: Pod nama čitav LEGO sistem – tako izgledaju automobili na samom prevoju Vršič, kao i tri doma – Poštanski, Tičerjev i Erjavčev iz ove perspektive, šćućureno kao igračkice i živopisno kako samo može da stvori priroda i dečja mašta.
    Južno se prostire dolina Trente kroz koju vijuga plahovita Soča. А severno u dolini šćućurila se Kranjska Gora. Dišemo taj beskraj i idemo dalje. Sunce je zašlo za oblake i sivilo neba stopilo se sa bojom sipara oko nas.
Staza deluje sigurno i monotono, a onda dolazimo do grebena i krećemo uz stenu... Na zapadu moćno dominiraju vrhovi Jalovec i Mangart. Deluju izazovno i zastrašujuće! Čas ih skrivaju oblaci pa izgledaju kao san a čas ih obasjava sunce... Približavamo se vrhu ali ga ne vidimo. Skriven je, a mi se penjemo uz zid stene – naporno je i lepo...
Uspon na Malu Mojstrovku
Grupa na Maloj Mojstrovci
Onda sunce i vrh! Osmesi, zadovoljstvo, osećaj beskaraja u nama i oko nas. Jalovec i Mangart su tako blizu, gotovo da se dodirnu i da ih dodirnemo. Nasuprot njih moćna neman Triglava. Skrivamo se na padini u potrazi za zaklonom od vetra koji ovde baš briše! Mala Mojstrovka (2.332m) je osvojena,
Na Malu Mojstrovku (2333m) se popelo 26 planinara iz naše grupe i 3 planinara iz Slovenije.
Dan je prelep, sunčan. Pravimo pauzu za fotografisanje i doručak.

Cela grupa nastavlja stazom ka Velikoj Mojstrovci.
krećemo ka Velikoj (2.366m)! Prati nas sunce i zadovoljstvo – drugi dan je u potpunosti ispunio očekivanja, predviđeni plan je ostvaren.

Grupa na Velikoj Mojstrovci
Milica i Milanka
Pogled na Vršič sa Velike Mojstrovke

Uspon od Male do Velike Mojstrovke (2365m) je trajao oko 45 min. Ide se uglavnom siparom,
Lagano se spuštamo niz sipar.
pa se mora voditi računa pri usponu a naročito pri silasku od vrha prema Vršiču.
Darko i Mladen nam dočaravaju zimsku idilu ovog prostora i pričaju o skijanju niz ove strmine. Uz put se dogovaramo da u povratku odemo do Tičerjevog doma na piće.
Na Vršić se grupa spustila u 14 sati. Dan je prelep, sunčan.
Tura je trajala 6 sati, savladana visinska razlika pri usponu i silasku je 900 m.
Plato pred domom je pun, svi stolovi su prekriveni zamagljenim čašama Laškog i Union piva i porcijama kranjske kobasice –
Slobodno popodne.
to je ono što posle uspona najviše prija i najbolje okrepljuje. Veseli žagor prekida zloslutni i zaglušujući zvuk helikoptera. Svi netremice posmatramo efikasnu akciju zbrinjavanja povređenog planinara na samom Grebenecu. Osećamo jezu, stresamo se i pomeramo s mesta, svesni da bi se to moglo desiti svakom od nas. Dan smo završili odmarajući se uz žgance i okrepljujuće domaće kiselo mleko, a onda se relaksirali smehom do suza slušajući Draganove i Mladenove viceve.
Dogovor za sledeći dan.
Onda je pred samo veče usledio radni sastanak. Milanka nas je upoznala sa sutrašnjim planom –
Grupa se deli na dva dela.
ponovo se delimo,
A-uspon - od Triglavnih vrata preko Praga
jedna grupa će ići do Kredarice od Аljaževog doma preko Praga
i B-uspon - Krmskom dolinom od Kovinarske koče.
a druga iz Krmske doline, svakako onom laganijom i opuštenijom varijantom.


Ponedeljak, 31. jul

- Uspon do Triglavskog doma na Kredarici (2515m) -
31. jul 2006.g.

Osvanulo je jutro koje obećava.
Ustajanje, priprema za polazak.
Obe grupe kreću istovremeno
U Mojstrani nam se putevi razdvajaju.
i razdvajamo se u Mojstrani. Oni idu u dolinu Vrata
Grupa A: uspon preko Praga - zahtevna staza - 15 planinara
Grupa je počela sa pešačenjem 3 km pre dolaska do Triglavskih vrata (kvar na minibusu).

Uspon je počeo u 8.30 markiranom stazom od Aljaževog doma (1015m),
Aljažev dom

preko Triglavskih vrata dolinom reke Bistrice, pored spomenika izginulim planinarima. Staza se razdvaja, jedna preko Luknje a druga kojom mi idemo preko Praga. Grupa mlada, neki se po prvi put sreću sa klinovima i sajlama.

Uspon preko Praga
Puno izazova, adrenalina i sreće. Prelaz preko Medvedje stene (vertikala) visoke oko 22m, je naročito ostavio utisak na grupu.

Uspon preko Praga. Pauza
Divokoza na 2300m

Do Triglavskog doma na Kredarici (2515m) stižemo oko 14.00 sati.
a mi u Krmsku dolinu.
Grupa B: uspon preko Krmske doline -  laka staza - 14 planinara
Našoj grupi se pridružuje bračni par Šalehar – Majda i Lojz koji će biti naši vodiči do Kredarice.
Grupa na uspon kreće markiranom stazom
Krenuli smo od Kovinarske koče nama već poznatom stazom.

Kovinarska koča
Uspon od Krmske doline

Krmskom dolinom od parkinga (870m), širokim kolskim putem kroz četinarsku, a zatim i listopadnu šumu.
Lojz ohrabruje ostale činjenicom da je ovim putem godinama konjima snabdevan dom na Kredarici. Ostajem bez komentara, ali ako treći put krenem na Triglav, to će biti ako ne preko Luknje i Plemenice, onda sigurno preko Praga.
Lojz i Majda su divni vodiči, tako da ovu stazu sada doživljavamo kao sasvim novu. Znamo šta nas čeka ili bar mislimo da znamo, pa smo opušteniji, a i priča domaćina o zanimljivostima ovog kraja – o biljkama i vrhovima čine uspon nezaboravnim. Često pravimo kratke pauze koje svima prijaju. Blizu smo cilja. Pred nama izranja troglava neman!
Pogled na Triglav od Krmske doline
Masiv Malog i Velikog Triglava po kojem vijuga kolona planinara. Deluje nemoguće, kao da idu uz zid. Svi osećamo blagu jezu i nelagodnost u stomaku, ipak ubrzavamo napred i priželjkujemo lepo vreme
Dan lep, sunčan.
za završni uspon još ovog popodneva.
Markiranom stazom preko Pleša, M. Polja, Kalvarije grupa od 14 planinara sa našim prijateljima Slovencima Lojzom i Majdom stiže do Triglavskog doma na Kredarici (2515m) oko 14 sati.
    Oko 14 č stižemo na Kredaricu, pre Milanke! Srećni smo zbog toga, ali nas onespokojava kiša koja počinje da pada i oblaci koji se navlače oko Malog i Velikog Triglava. Lojz predlaže da napravimo dvočasovnu pauzu. Verovatno zato što mu je jasno da će ovo prerasti u nevreme. To najavljuje i meteorološka služba. Stiže i druga grupa, prave malu pauzu.
Grupe se spajaju. Nakon konsultacija sa domaćinima o tome kakvo nas vreme očekuje (u narednim danima predvidja se kiša) odluka je da idemo na Triglav u 15.00 sati.

Kiša staje i mi odlučujemo da ipak krenemo!
Formira se kolona. Nas nekoliko iskusnijih planinara i naši prijatelji vodiči iz Slovenije se rasporedjujemo da bismo što bezbednije izveli grupu do vrha.
    Staza je zahtevna ali grabimo napred uz klinove i sajle, koncentrisano i posvećeno svakom koraku.
Uspon na Triglav. Prvi dan

Nakon 30-tak minuta uspona u daljini se čuje grmljavina,
A onda se začu tutnjanje, potmulo i zloslutno u daljini! Krv mi se sledila u žilama – grmljavina na Triglavu, ono od čega zazirem kako sam prvi put stavila ranac na leđa.
počinje kiša da pada. Prizor kao na magistrali, jedni se penju a drugi silaze sa vrha Triglava. Kiša počinje sve jače da pada,
Kiša počinje da pada sve jače! Zastajemo pod samim Malim Triglavom i čekamo Milankinu i Lojzovu odluku – da li se vraćamo ili idemo dalje. Ponovo je zagrmelo – bliže, jače i strašnije! Osećam strah i blagu paniku.
odluka je da se vratimo u dom,
A onda olakšanje kad su rekli da idemo nazad.
pokušaćemo osvojiti vrh sledećeg dana ukoliko vremenski uslovi dozvole.
Povratak ide vrlo sporo a kiša pada sve jače i jače. Lije! Pitam se šta mi je sve ovo trebalo, kad sam obećala sebi da neću rizikovati!? Ali znam i da ne bih sebi oprostila da nisam krenula, a grupa stigla do vrha! Uostalom uverila sam se da ni ova teža strana Triglava nije nesavladiva!
Smeštamo se svi zajedno u višekrevetnu sobu. U domu planinari iz Irske, Slovenije, Makedonije, Srbije..., druženje uz pesmu.
    Veče provodimo uz peć, sušeći se i okrepljujući vinom, pivom i pesmom. Za stolom do nas grupa Slovenaca, na našu pesmu odgovara pesmom. Sve prerasta u divno, prijateljsko nadpevavanje kojem se priključuje i grupa Engleza!
    Sve to rasplamsava atmosferu – naš sto se puni flašama piva i bokalima vina! Nižu se pesme naših mladosti koje bude jugonostalgiju! Slovenci i Englezi se osipaju, odlaze na spavanje, a mi istrajavamo do fajronta, čak i šankerka odlazi pre nas – pokazuje nam gde se gasi svetlo!
Veče u planinarskom domu Kredarica
    Svi smo u jednoj spavaonici. Umorni brzo tonemo u san strepeći kakvo će nas jutro dočekati.
Planinarski dom na Kredarici
Planinarski dom na Kredarici

Planinarski dom aktivno radi od juna do kraja septembra. Smeštajni kapacitet doma je 300 ležajeva, vlasnik doma PD «Ljubljana-matica» iz Ljubljane.



| Početna strana | Drugi deo |