Gruzija

Na Veliki put po Gruziji i Jermeniji smo krenuli 31.07.2010g. Istanbul je i ovog puta bio početna stanica našeg putovanja. U popodnevnim časovima 01.08., smo obišli spomenike na platou izmedju Aja Sofije i Plave džamije, što nije bilo programom predvidjeno. Ali saznavši u toku putovanja da su u grupi i ljudi koji su prvi put u Istanbulu, bilo mi je žao da ostanu uskraćeni za klasičnu priču o ovom predivnom gradu. Posle obilaska istorijskog jezgra starog Istanbula, spustili smo se na obalu Mramornog mora izmedju nekadašnje palate i luke Bukoleon i kule Mangana. Te ruševine su nam bile kulise za priču o hiljadugodišnjoj vizantijskoj imperiji. Sledećeg dana smo otišli na relaksirajući izlet brodom na jedno od ostrva Prinčevskog arhipelaga. Celodnevni izlet na Burgazadu (grčki – Antigoni) je izuzetno prijao posle dugog putovanja od Beograda do Istanbula. Burgazada je treće po veličini ostrvo arhipelaga. Demetrije Prvi Makedonski, jedan od dijadoha Aleksandra Velikog, ovde je izgradio pirg i utvrdjenje i nazvao ostrvo po svom ocu – Antigonu Prvom Monooftalamusu (Jednookom). Posle pada Carigrada u turske ruke, tu su i nadalje živeli Grci i nešto Jevreja. Tek u 20 v. su ovde počeli da se doseljavaju i imućni Turci, kupujuću stare letnjikovce.

Popeli smo se i na najvišu tačku ostrva i usput se šalili da je to priprema za Kazbek i Aragac. Na vrhu Bajraklitepea (170 m.) se nalazi crkva Hristosa Pantokratora, a od manastira su ostale samo ruševine. Jedina džamija na ostrvu je podignuta 2003g. da obeleži 550 godina od osvajanja Carigrada. Tako smo proveli ponedeljak, a uveče smo krenuli ka Crnom moru. Posle noćne vožnje, stižemo u Trabzon. Ovaj grad su osnovali stanovnici Mileta 746g. p.n.e. U vreme osvajanja Carigrada od strane Latina u IV Krstaškom ratu, u ovom gradu unuci vizantijskog cara Andronika Komnena, uz pomoć gruzijske carice Tamare, sa kojom su bili u srodstvu, osnivaju Trapezuntsko carstvo. Od 1461g. Trapezuntsko carstvo postaje deo Otomanske imperije, što znači da je za nekoliko godina nadživelo pad Carigrada.

Po povraku sa planine, krećemo ka Istočnoj Gruziji, Kahetiji, koja je za razliku od surovih planina na severu pitomi vinogorski predeo sa prekrasnim dolinama gde se već sedam hiljada godina gaji vinova loza. Bili smo smešteni u Telaviju (22,000 stanovnika), glavnom gradu provincije. Obilazili smo mnogobrojne spomenike u okolini grada, kao što je Ikalto Akademija, gde se u 12 v. školovao Šota Rustaveli, najveći pesnik Gruzije. Akademija je osnovana u 6 v. i ovde se pored teologije, filosofije… izučavaju i prirodne nauke – astronomija, anatomija, itd. Od brojnih spomenika izdvaja se Alaverdi, manastirski kompleks iz 6 v. Veličanstvena katedralna crkva Alaverdija (11 v.) je do izgradnje Samebe (2004 g.) u Tbilisiju bila najveća i najviša crkva Gruzije. Signagi je najmanji (2,000 stanovnika) i najlepši gradić Gruzije.

	VELIKI PUT P.D. POBEDA – GRUZIJA I JERMENIJA 2010 KAZBEK 5.047 m i ARAGAC 4.094 m
	Izveštaj sa uspona na Kazbek i Aragac
	GRUZIJA
	Na Veliki put po Gruziji i Jermeniji smo krenuli 31.07.2010g. Istanbul je i ovog puta bio početna stanica našeg putovanja. U popodnevnim časovima 01.08., smo obišli spomenike na platou izmedju Aja Sofije i Plave džamije, što nije bilo programom predvidjeno. Ali saznavši u toku putovanja da su u grupi i ljudi koji su prvi put u Istanbulu, bilo mi je žao da ostanu uskraćeni za klasičnu priču o ovom predivnom gradu. Posle obilaska istorijskog jezgra starog Istanbula, spustili smo se na obalu Mramornog mora izmedju nekadašnje palate i luke Bukoleon i kule Mangana. Te ruševine su nam bile kulise za priču o hiljadugodišnjoj vizantijskoj imperiji. Sledećeg dana smo otišli na relaksirajući izlet brodom na jedno od ostrva Prinčevskog arhipelaga. Celodnevni izlet na Burgazadu (grčki – Antigoni) je izuzetno prijao posle dugog putovanja od Beograda do Istanbula. Burgazada je treće po veličini ostrvo arhipelaga. Demetrije Prvi Makedonski, jedan od dijadoha Aleksandra Velikog, ovde je izgradio pirg i utvrdjenje i nazvao ostrvo po svom ocu – Antigonu Prvom Monooftalamusu (Jednookom). Posle pada Carigrada u turske ruke, tu su i nadalje živeli Grci i nešto Jevreja. Tek u 20 v. su ovde počeli da se doseljavaju i imućni Turci, kupujuću stare letnjikovce.
	Obišli smo crkvu Sv. Jovana Prodromosa, koja je verovatno podignuta oko 876g., a današnji izgled je dobila posle obnove 1896g.
		Crkva Sv. Jovana Prodromosa-Istanbul
	Popeli smo se i na najvišu tačku ostrva i usput se šalili da je to priprema za Kazbek i Aragac. Na vrhu Bajraklitepea (170 m.) se nalazi crkva Hristosa Pantokratora, a od manastira su ostale samo ruševine. Jedina džamija na ostrvu je podignuta 2003g. da obeleži 550 godina od osvajanja Carigrada. Tako smo proveli ponedeljak, a uveče smo krenuli ka Crnom moru. Posle noćne vožnje, stižemo u Trabzon. Ovaj grad su osnovali stanovnici Mileta 746g. p.n.e. U vreme osvajanja Carigrada od strane Latina u IV Krstaškom ratu, u ovom gradu unuci vizantijskog cara Andronika Komnena, uz pomoć gruzijske carice Tamare, sa kojom su bili u srodstvu, osnivaju Trapezuntsko carstvo. Od 1461g. Trapezuntsko carstvo postaje deo Otomanske imperije, što znači da je za nekoliko godina nadživelo pad Carigrada.
	Bogatstvo Trapezunta je bilo legendarno jer se grad nalazio na karavanskom Putu svile. Posetili smo veličanstvenu Aja Sofiju, Crkvu Božje Premudrosti iz 1263g. sa izuzetno očuvanim freskama.
		Aja Sofija-Trabzon
	Noćili smo u Ardešenu, gradiću na obali mora, u blizini graničnog prelaza Sarp. U sredu, 04.08., posle samo dve noćne vožnje od Beograda stižemo na granicu Gruzije. Carinici su bili su ljubazni, savremeno opremljeni, ali se procedura odužila. Zbog izgubljenog vremena smo odlučili da u pravcu Tbilisija idemo tkz. donjim putem (uz tursku granicu), koji je kraći i na mapi označen kao put prvog reda. Putujemo kroz prelepe predele, slabo naseljene, ali put postaje sve lošiji. S jedne strane reka, s druge - planine, pa više nismo imali ni mogućnost da se vratimo! Na pojedinim tačkama smo bili primorani da nabacujemo kamenje da bi autobus prošao. Na sreću to nam je bila jedina neplanirana avantura u toku puta.
		Već je pala noć kad smo stigli u Tbilisi. Bili smo smešteni u strogom centru. Noć smo proveli u potpuno neočekivanom ambijentu nekada bogate gradjanske kuće koja je pretvorena u omanji hotel.
	Tbilisi-smestaj
	Tragovi bivšeg sjaja su vidljivi i danas. Umetničke slike na zidovima, koncertni klavir, raskošna trpezarija, komadi stilskog nameštaja, fini porcelan... A sa terase smo imali direktan pogled na specijalno osvetljene katedralu Sameba i predsedničku rezidenciju. U ranu zoru 05.08. krećemo tkz. vojnim putem u pravcu planine Kazbek. Moćni planinski lanac Kavkaza se proteže dužinom od 1,000 km, od Crnog mora do Kaspijskog jezera, označavajući granicu izmedju Evrope i Azije. Kavkaz je i svojevrsni zid izmedju Rusije i centralno-azijskih stepa na severu i sveta starih, bliskoistočnih civilizacija na jugu. Preko prevoja ovog masiva su prelazile vojske, seobe naroda, koji su se sa severa spuštali na jug. Tako je to bilo u drevna vremena, a nije drugačije ni u novijoj istoriji. Setimo se osvajanja Kavkaza i pripajanja Gruzije i Jermenije, prvo carskoj Rusiji, a kasnije i SSSR-u. Od antičkih vremena za ove prostore su vezani mitovi i legende koji predstavljaju univerzalnu baštinu čovečanstva. Elbrus na Kavkazu je mesto na kom je za liticu bio prikovan Prometej. Jason i Argonauti su iz Kolhide (deo današnje Gruzije) oteli Zlatno runo. Na samo 320 km južno od Kavkaza se nalazi planina Ararat, vezana za biblijsku priču o Potopu. Na putu za Kazbek smo obišli Mchetu. Spomenici ovog grada su na spisku Svetske baštine UNESCO-a. Mcheta je bila glavni grad kraljevine Iberije od 3-5 v. Kralj Vahtang Gorgaslani je kasnije premestio prestonicu u Tbilisi, koga je bilo lakše braniti. Mcheta je kroz vekove ostala mesto na kome su krunisani i sahranjivani kraljevi Gruzije. Bili smo u sabornoj crkvi Svetitchoveli iz 11 v. Prva crkva na tom mestu je podignuta još u 4 v., za života Svete Nino, koja je u hrišćanstvo prevela kralja Mirijana i kraljicu Nanu, plemstvo i narod Gruzije. Posle Jermenije, Gruzija je druga zemlja na svetu koja je hrišćanstvo proglasila za državnu religiju. Posetili smo i crkvu Džvari (Sv. Krsta) na brdu iznad Mchete sa predivnim pogledom na ušće reka Argave i Kure.
	Posle Jermenije, Gruzija je druga zemlja na svetu koja je hrišćanstvo proglasila za državnu religiju. Posetili smo i crkvu Džvari (Sv. Krsta) na brdu iznad Mchete sa predivnim pogledom na ušće reka Argave i Kure.
		Džvari

	Usce Argave i Kure	Mchetu-crkva Svetitchoveli
	Na ovom se mestu nekada nalazio paganski hram, a kasnije je Sv. Nino postavila drveni krst koji je postao mesto hodočašća za pokrštena paganska plemena Kavkaza. Današnja crkva je s kraja 6 v. Posle Mchete, na ‘vojnom putu’ koji spaja Tbilisi i Vladikavkaz, glavni grad Severne Osetije, smo posetili i tvrdjavu Ananuri, remek delo vojnog graditeljstva i prestoni grad kneževa od Argavija. U kompleksu se nalaze dve crkve, Bogorodična i Vaznesenjska, sa kneževskom kriptom.
	.	U kompleksu se nalaze dve crkve, Bogorodična i Vaznesenjska, sa kneževskom kriptom. ‘Vojni put’ prolazi kroz surove predele severne Gruzije. Put je uglavnom u dobrom stanju, mada prelazi preko prevoja iznad 2,000 m.
	Ananuri
	Stižemo do Kazbegija, sela u podnožju planine Kazbek, gde nam ljubazni domaćini pripremaju večeru koju ćemo svi zapamtiti! Pomažu nam i oko vodiča, konja i terenskih vozila za sutrašnji dan. Za 06.08. je planiran početak uspona na Kazbek, a preostali deo grupe je isto bio na planini, gde se na visini od 2,179 m nalazi crkva Tsminda Sameba (Sv. Trojstva). Na potpuno izolovanom mestu se diže jedna od najlepših crkava Gruzije a iza nje su litice Kazbeka sa glečerima. Ovde su u nemirnim i opasnim vremenima skrivane dragocenosti iz riznica i svete relikvije Gruzije.
		Ovde su u nemirnim i opasnim vremenima skrivane dragocenosti iz riznica i svete relikvije Gruzije. Meštani Kazbegija su nam rekli da se pešice stiže do crkve za oko tri sata hoda, ali pošto je našu grupu čekao dug put odlučili smo se za prevoz prastarim terenskim vozilima ruske proizvodnje.
	Na putu ka Kazbeku

	Vidikovac	Kazbegi-Panorama
	Po povraku sa planine, krećemo ka Istočnoj Gruziji, Kahetiji, koja je za razliku od surovih planina na severu pitomi vinogorski predeo sa prekrasnim dolinama gde se već sedam hiljada godina gaji vinova loza. Bili smo smešteni u Telaviju (22,000 stanovnika), glavnom gradu provincije. Obilazili smo mnogobrojne spomenike u okolini grada, kao što je Ikalto Akademija, gde se u 12 v. školovao Šota Rustaveli, najveći pesnik Gruzije. Akademija je osnovana u 6 v. i ovde se pored teologije, filosofije… izučavaju i prirodne nauke – astronomija, anatomija, itd. Od brojnih spomenika izdvaja se Alaverdi, manastirski kompleks iz 6 v. Veličanstvena katedralna crkva Alaverdija (11 v.) je do izgradnje Samebe (2004 g.) u Tbilisiju bila najveća i najviša crkva Gruzije. Signagi je najmanji (2,000 stanovnika) i najlepši gradić Gruzije.
		Nalazi se na brdu iznad doline Alazani i okružen je masivnim zidinama koje je podigao kralj Iraklije Drugi. Gruzini ga rado porede sa Kineskim zidom.
	Manastir Alaverdi
	Signagi podseća na gradiće Toskane, sa trgovima, fontanama, skulpturama, uskim ulicama, itd. Nedaleko od Signagija, u šumi kiparisa, se nalazi jedna od najvećih svetinja Gruzije – manastir Bodbe, gde je sahranjena Sv. Nino. Na tom mestu još u 4 v. kralj Mirijan podiže prvu crkvu. Kasnije, u 8 v., sagradjena je trobrodna bazilika, isto nad skromnom kriptom u kojoj počivaju mošti prve svetiteljke Gruzije.

	crkva sv.Nino	Bodbe-sahranjena Sv.Nino
	U vreme Sovjeta, manastir je služio kao bolnica. 1991g. Gruzijskoj Crkvi su vraćeni posedi i manastirski život biva obnovljen. U Kahetiji smo obišli i dve vinarije. U obe smo degustirali u svetu čuvena vina od autohtonih sorti groždja. Prva od njih se nalazi na nekadašnjem posedu prinčevske porodice Čavčavadze, pored sela Tsinandali. Palata-letnjikovac je okružena izuzetnim parkom i pretvorena je u muzej posvećen porodici Čavčavadze, koja je kroz vekove igrala značajnu ulogu na istorijskoj sceni zemlje. Druga vinarija, u dolini Alazani, je relativno nova, ali je gradjena u tradicionalnom stilu uz pomoć nemačkog kapitala. Ručali smo u njihovom restoranu, i normalno, pili savršena vina! Posle vinskog pohoda krećemo ka jugu zemlje gde se na samoj granici sa Azerbajdžanom nalaze pustinjski manastiri. To je najveći monaški kompleks Gruzije, sa 19 manastira, oko pet hiljada monaških kelija, crkava i kapela uklesanih u stene... Pred lavru Sv. Davida Garedžijskog stižemo u sumrak. Neverovatna svetlost zalazećeg sunca obasjava pustinju i manastir koji je ukopan u stene tri nivoa ispod linije tla sa unutrašnjim dvorištem koje liči na ogromni bunar sa kružnim galerijama, isposnicama, kelijama, konacima. Mislim da smo ovde svi imali snažan doživljaj da se nalazimo u prostoru koji pripada nekom drugom vremenu. Emotivno i duhovno smo ušli u Srednji vek Gruzije. Ceo kompleks je zapusteo u vreme SSSR-a. Monasi su proterani, a Garedžijska pustinja je korišćena kao vojni poligon.

	Cvece Kavkaza	Gargeti
	Danas je obnovljen monaški život samo u lavri Sv. Davida. Vraćamo se u Tbilisi gde konačimo sledeće četiri noći. Obišli smo najznačajnije spomenike u gradu: Mtatsminda (Sveta planina), simbol Gruzije, sa crkvom Sv. Davida Garedžijskog i panteonom čuvenih Gruzina, gradsku tvrdjavu Narikala iz 4 v., crkvu Metehi, Sionsku katedralu gde se čuva krst od grančica vinove loze koji je pripadao Sv. Nino. U nedelju 08.08. smo prisustvovali liturgiji u katedrali Tsminda Sameba, koja je završena 2004 g., posle desetogodišnje izgradnje.
	To je najviša crkva Gruzije, od tla do vrha pozlaćenog krsta ima 84 m. Tom prilikom prisutan je bio i patrijarh Gruzijske Apostolske Crkve kao i brojno sveštenstvo, narod, mladi, deca...
		Tsminda Sameba
	Posetili smo i riznicu u Gradskom muzeju, gde se čuvaju dela gruzijskih zlatara, koji su za vladare i Crkvu, stvarali remek dela primenjene umetnosti – nakit, putire, krstove, sasude, kandila, tzv. okovane ikone u posebnim starim tehnikama obrade metala koje su danas zaboravlejne. U ovoj riznici se čuva triptih iz manastira Hahuli i ikona Hrista Spasa iz manastira Anči za koju je okov radio najčuveniji zlatar Gruzije Beka Opizari. Obe čudotvorne ikone su iz Tao Klardžetija. U Srednjem veku ta oblast je pripadala Gruziji, a danas je u granicama Turske. Prošle godina tokom Velikog puta smo obišli te gruzijske manastire. Tbilisi, izuzetan grad, je prestonica Gruzije od 5 .v. Nalazi se na obalama reke Kure (Mtkvari). Osnivač grada je kralj Vahtang Gorgaslani.

	Tbilisi-panorama	Tbilisi centralni trg
	Gradski park sa sumpornim izvorima gde je kralj po legendi ustrelio jelena koji je pao u vodu pa se kasnije isceljen digao je i danas omiljeno šetalište stanovnika i turista. Na području grada ima oko trista sumpornih izvora sa temperaturom oko 67 stepeni celzijusa. Zelenilu se ovde poklanja izuzetna pažnja. Ima divnih parkova, a većina ulica je sa drvoredima. Glavna ulica ne nosi ime nekog istorjskog ili aktuelnog vladara već pesnika iz 12 v. - Šote Rustavelija. Naziv glavne ulice je i posredna priča o vrednostima koje poštuje ovaj narod. U ulici Rustaveli su monumentalne zgrade ministarstva, opere, nekoliko pozorišta, itd. Ovaj grad je imao pozorište još u 12 v., u vreme kralja Davida. Posle proglašenja nezavisnosti 1991g., Gruzija je prošla kroz težak period – privatizacija, tajkuni, korupcija, kriminal, ekonomska kriza, izbeglice iz Abhazije.... sve se to vidi kad se malo skrene sa glavnih ulica. Tbilisi nema sjaj evropskih prestonica, ali ima nekakav čudesni šarm i atmosferu...
	Nastavak (Jermenija)