GALIČICA i ZLATOVRH
10-13. juni 2005. godine
10.06.2005.
Iz Beograda smo krenuli sa zakašnjenjem od 45minuta, znači u
19,45 sati.
11.06.2005.
Zora i lep dan su osvanuli negde oko Gradskog. Sa prevoja Pletvar
ispred nas se ukazala prostrana Pelagonija sa Prilepom ispod Markovih
kula i severnije pusti granitni predeo iz koga štrči kao zub
vrh Zlatovrh. Približavali smo se Bitolju i sve bliže bili Pelisteru,
okupanim prvim jutarnjim zracima i oblakom na vrhu koji se dugo nije
skidao sa njega. Sa drugog prevoja Đavato novi prizor, u ravnici Resen,
iza dugački greben Galičice sa svojim oblakom na vrhu a levo početak
plavog Prespanskog jezera. I najzad oko 6 sati stigosmo u Pretor, malo
metašce na istočnoj obali jezera. Sa teškom mukom
nekako smo se smestili u sobe i malo odmorili do osam sati. Ka Galičici
otišli smo preko Oteševa odakle počinje
konstantan uspon kroz šumu do oko 1400m a posle goli
kameniti predeo. Odozgo dobar pogled na Prespansko jezero koje ostaje
iza nas.
|
|
|
|
Ohridsko
jezero, pogled sa Galičice
|
Pogled
sa Prespe na Galičicu
|
Sa prevoja /1560m/ oko 9.15 počeli smo uspon ka vrhu. Nismo pogodili
pravu stazu već smo prvih 300m išli prilično zaraslim i
strmim stazicama kroz šumu da bi izašli iz
šume negde na 1800m odakle se ukazao pogled na oba jezera,
na istoku Prespansko, a na zapadu Ohridsko sa Ohridom i Strugom na
severnoj obali. Odatle travnatom severnom padinom izlazimo na predvrh i
blagom zaravni oko 11,30 stižemo na najviši vrh Magaro
/2255m/, mada gore na kamenu piše 2245m.
Nedaleko na susednom grebenu albanska granica. Sa vrha se vidi u
Albaniji prostrana ravnica na jug od Ohridskog jezera ka mestu Korca i
poveliko mesto Podgradec na obali jezera. U daljini obrisi snežnih
vrhova masiva Pinda u Grčkoj. U zavetrini smo dugo ostali čekajući da
svi stignu ali troje je stiglo do predvrha tako da nas je na vrh
izašlo 34. Sa vrha smo se vratili slabo markiranom stazom
koja ide nešto istočnije od naše kojom smo se
peli. Dole smo stigli oko 14 sati.
|
|
|
|
Ohridsko
jezero, albanski deo
|
Na
vrhu Magaro
|
Sišli smo putem do Sv. Nauma, stare
crkve čiji su konaci pretvoreni u hotel i restoran a Crni Drim i dalje
posle više izvora bistre vode u kojoj pliva mnogo pastrmki
žuri da što pre prođe jezero i stigne do Struge pa da
postane prava rijeka. Oko 17 sati smo stigli u Ohrid a po gradu je
išao i obilazio ko je šta hteo. U Ohridu se dosta
kuća obnavlja i gradi, crkve pretvorene u muzeje, plaćaju se ulaznice a
jezero veliko i valovito pa podseća na more.
|
|
|
|
Okamenjena
lava
|
Putuju
senke
|
Posle 20 sati krenuli smo iz Ohrida nazad preko
Resena u Pretor, pa smo
prilično umorni od puta i planine jedva dočekali odmor.
12.06.2005.
U 7 sati polazimo iz Pretora, svraćamo uzanim putem u selo Kurbinovo.
Kod žene kod koje stoji ključ od crkve udaljene oko 2km od sela ne
nalazimo ključ i vraćamo se nazad i odlazimo u Bitolj. Na periferiji
Bitolja odlazimo do antičkog naselja Herekleje. Tu nam ljubazni vodič
prvo smanjuje upola cenu ulaznica, a potom nas provodi kroz ostatke
grada i detaljno priča o njemu. Obilazimo kupatila, bazilike, predivne
podne mozaike, fontanu, amfiteatar i na kraju muzej.
|
|
|
|
Crkva
Sv.Jovan Kaneo
|
Fontana
u Herakleji
|
Iz Bitolja žurimo ka Prilepu gde stižemo na polazno mesto oko 10,30. Iz
Varoši makadamskim putem istočnim padinama Markovog grada
krećemo na sever ka Zlatovrhu i manastiru Treskavac. Sa makadama
skrećemo na stazu kroz kamaniti granitni predeo sa raznim kamenim
oblicima. I u takvom kameljaru nailazimo na nekolka izvora vode. Jedan
od njih planinari iz Prilepa su upravo pretvarali, odnosno zidali
česmu. Gore u stenama ispod Zlatovrha stižemo do manastira Treskavac
koga je u 14. veku obnovio Car Dušan. Manastir se sada
obnavlja, raskopava i treba da se zaštiti. Ono staro drvo za
koje su vezane neke legende beše osečeno i balvani se
suše u dvorištu.
|
|
|
|
Manastir
Sv. Arhangela Mihaila
|
Manastir
Treskavac
|
Posle odmora u hladovini manastirskih konaka
krenuli smo ka vrhu.
Markacija nas je odvela pogrešno ispod vrha na istok
što nam je odmah bilo sumljivo pa smo se vratili nazad i
najlogičnijim pristupom izašli na pravu ali nemarkiranu
stazu sa ukopanim nogostupima u granitnoj steni ali bez klinova i
sajli. Do dvadestak metara ispod vrha Zlatovrh-1422m
su mogli stići svi, a na vrh je od 22 izašlo trinaestoro
najhrabrijih. Gore krst pored koga može stati 2-3 planinara.
|
|
|
|
Markov
grad
|
Markove
kule i gradovi
|
Vratili smo se u manastir gde nas je jedan mladi
arheolog pozvao na
kafu i čaj i malo nam ispričao o manastiru. Oko 16 sati krenuli smo
nazad istom stazom, veći deo grupe u povratku je izašao na
Markove grad. Neki su sišli pored manastira Sv.Arhangela
Mihaila prilepljenog uz strme stene a neki pravo u Prilep. Grupa koja
nije išla na Zlatovrh obišla je natenane Markov
grad i manastir. Svi smo se oko 19 sati našli kod autobuske
stanice i krenuli nazad kući. Do Velesa dan, a posle noć i brujanje
autobusa.
|
|
|
|
Kamene
ptice ispod Zlatovrha
|
Povratak
sa Zlatovrha
|
13.06.2005.
U Beograd stiogosmo oko 4 sata ujutro, pospani i ukočeni od sedenja.
| Početna
strana |
