U okviru priprema za ekspediciju “Denali 2007”, grupa u sastavu Maja Nikolić, Miralem Husanović - Muri, Siniša Vujić, Aleksandar Rašin, Dejan Dujmović, Duško Matić i Zoran Stepanović provela je dva dana na Durmitoru. U planu nam je bio uspon severnom stranom Malog Medjeda, izrada bivaka u snegu i noćenje u njemu, kao i vežbe spašavanja partnera iz ledničke pukotine.

    U petak uveče u 20h, krenuli smo iz Beograda iznajmljenim kombijem ka Žabljaku, u koji smo stigli oko 06h ujutru. Sat kasnije sa rampe kod Crnog jezera krenuli smo na uspon ka Indinim dolovima ispod severne strane Malog Medjeda. Zahvaljujući Miralemu koji je doneo četiri para krplji, imali smo priliku da ih po prvi put isprobamo. Veoma koristan deo opreme. Uprkos najavi lošeg vremena od strane većine prognostičara vreme je bilo odlično, izuzev činjenice da su veliki pramenovi snega nošeni vetrom sa vrhova ukazivali da gore duva snažan vetar.

Indini dolovi (1750m), Mali Medjed (2223m) u pozadini

U 09h stigli smo do Indinih dolova i ubrzo smo našli mesto na kome ćemo po povratku sa uspona podići bivak. Sat kasnije nastavili smo ka Malom Medjedu (2223m). Vetar sa zapada je nosio ogromne zavese snega sa vrha niz severnu stranu. Do visine od 1930 metara visine nagib uspona je umeren, mestimično smo dosta propadali kroz sneg. Nadalje počinje strmiji teren, nagiba od 40-50° do vrha. Na visini od 2030 metara podelili smo se u tri naveze : Siniša, Maja i Dule, Muri i Raša, Stepa i Dejan.

Uspon severnom stranom Malog Medjeda

Skoro na vrhu, Crno jezero i Žabljak u pozadini

Siniša (sa Majom i Duletom) i Muri (sa Rašom) su izabrali penjanje smerom koji započinje vrlo uskim kuloarom sredinom severne strane Malog Medjeda, a ja sam (sa Dejanom) izabrao kuloar levo od tog smera. Odlučio sam da se ne navezujem sa Dejanom dok nam se to ne učini neophodnim, dok su ostale dve naveze uspon uskim kuloarom nagiba 50° započele u klasičnom navezu. Iz tog razloga smo Dejan i ja bili malo brži i na vrh izašli u 12:30. Vetar je bio izuzetno jak, tako da smo poslednjih 10-ak metara dopuzali na vrh i zadržali se na njemu manje od jednog minuta. U silasku smo sreli ostatak naše grupe, koja je sat kasnije osvojila vrh. Na mesto predvidjeno za bivak spustili smo se u 15h.

Mali Medjed – severna strana sa ucrtanim smerovima

Mali Medjed - gornji deo severne strane sa smerovima

Ukupna visina oba smera iznosi po 300 metara. Desnom smeru Siniša je dao ime «Muri». Nagib mu je 40-50°. Levi smer je nagiba 40-45° sa kratkim deonicama nagiba 50°.

Na vrhu Malog Medjeda

Pogled sa Malog Medjeda

Odmah po silasku počeli smo sa izradom bivaka u snegu. Siniša i Muri odlučili su se da bivak improvizuju uz stenu, Dejan i Raša su se odlučili za vučju jamu, Dule takodje, a Maja i ja za iglo. U toku noći je padala prvo kiša, a zatim sneg. Vetar je i dalje duvao.

U „vučjoj jami“ – Dule

U „vučjoj jami“ - Muri

Ujutru smo ustali u 06h i odlučili da se spustimo na Crno jezero da bi tamo vežbali izvlačenja partnera iz ledničke pukotine. Na jezero smo stigli u 10:30 i do 14h smo radili vežbe.

Vežbe izvlačenja iz pukotine

Dule, Dejan, Maja, Stepa, Muri, Raša i Siške na Crnom Jezeru (1416m) ispod Malog Medjeda (2223m)

U 16:30 krenuli smo za Beograd, Valjevo, Zrenjanin, Lazarevac i Banovice.

Beograd, 15. mart 2007.

vodja puta: Zoran Stepanović izveštaj: Zoran Stepanović fotografije: Duško Matić i Siniša Vujić PD Pobeda, Beograd