Stara planina - Botev,  20. - 25. april 2006.

Početak uspona

Stara planina:       Stara Planina je planinski masiv koji se proteže od granice SCG do Crnog Mora. Republiku Bugarsku deli na dva dela: severni, podunavski deo, i juzni - trakijski. Trojanski Balkan zauzima centralni deo masiva sa najvišim vrhom Botev (2376m). Od trojanskog prevoja, koji povezuje severni ijužni deo Bugarske, ka istoku se nižu sledeći vrhovi: Ambarica (2166m), Kupena (2169m), Zltec (2226m), Djuscal (2255m) i Botev(2376m). Sa vrhova trojanskog Balkana se vide Vitoša, Rila, Pirin, Osogovo, Srednja gora, cela Trakija iSrebrnasta traka Dunava. Na Trojanskom Balkanu izviru reke Beli vit, Beli Osm, Crni Osm, Vidima, Strjama i mnogobrojni bistri potoci. U ovom masivu se nalazi najdublja pećina u Bugarskoj (Rajčovata Dupka - 383m) i najveći vodopad na Balkanu - Rajsko Prskalo (128m).

        Manja grupa planinara je krenula sa orijentircima u masiv Trojanskog Balkana sa severne strane. Posle dugog noćnog putovanja stižemo u Sofiju, razgledamo grad i nastavljamo dalje ka Trojanu. Obilazimo Trojanski manastir i krećemo ka Vidimi i pl. kući Vidima (690m). Nakon prepakivanja i kraće pauze, krećemo dolinom reke Vidime ka pl. kući Pleven. Vreme promenljivo ali prijatno za pešačenje. Za dva sata ugledali smo planinarski dom sa kosim krovom do zemlje. U neposrednoj blizini doma nalazi se skijalište. Dočekali su nas ljubazni domaćini i zagrejan dom.

     Planinarski dom Pleven se nalazi na visini od 1394m i raspolaže sa 250 ležaja, velikom trpezarijom i ljubaznim osobljem. Jedan je od najopremljenijih bugarskih planinarskih objekata. Zbog loših vremenskih uslova dom je bio prazan. Popodne smo odmarali čekajući sutrašnji naporan dan.

     Sutradan vreme oblačno sa izmaglicom i sitnom kišom. Pravi jesenji dan. Krenuli smo ka Botevu zimskom markacijom. Bez većih zadržavanja stižemo u podnožje čelične sajle koja vodi na sam greben masiva. Pripremamo se kao da ćemo na Mon Blan. Dereze stavljamo na noge, priprema se pupkovina. Krećemo uz sajlu. Ne skidamo dereze bez obzira što uspon ide preko okromnih kamenih blokova. Prava vežba. Za nešto više od sata izlazimo na greben. Odmaramo, sačekujemo grupu i donosimo odluku da krenemo ka Botevu. Ko da čeka sutrašnji dan kada je bio planiran uspon. Vreme promenljivo sa maglom i po kojim tračkom sunca. Ubrzano stižemo na prevoj izmedju Boteva i Djuščela, izgubivši na visini za 250m. Započinjemo završni uspon. Čas je sunčano, čas je maglovito. Nije nam smetalo da za sat i po stignemo na 2376m.

         Ljubazni domaćin nas je dočekao sa vrućim čajem. Na samom vrhu se nalazi meteorološka stanica. Slikamo se na vrhu, odmaramo i ponovo nazad istom stazom. Nakon 9 časova planinarenja ponovo smo u planinarskom domu.
        Sutradan smo napravili pešačku turu ka Javorovom domu i popeli na prvi zub grebena koji vodi ka centralnom grebenu Balkan planine. Uveče smo zajedno proslavili  jučerasnji uspeh i Uskrs.

       Trećeg dana boravka u masivu Trojanskog Balkana je bio povratak ka pl. kući Vidima. Grebenskom stazom, slabo markiranom, sa čestim pauzama, stižemo u planinarski dom sa neljubaznim domaćinima. Bez rančeva prošetali smo se do sela Vidime, malo se okrepili hranom i ponovo vratili u dom. Sačekali smo autobus sa orijentircima i krenuli ka Beogradu. U svitanje, narednog dana, stižemo sa Boteva i sa medaljama.

	Beograd, 8. maj 2006. izveštaj - vođa puta: Vladislav Matković fotografije: Aleksandar Matković

| Početna strana |