Sveta Gora - Atos - Jerisos

20.avgust

Grupa se okupila na parkingu Sava Centra. Vreme prijatno za putovanje. Krenuli smo u 21h. 

21.avgust

Na grčku granicu smo stigli oko 06.30h. Skoro dva sata smo proveli na granici zbog kontrole viza. Oko 9.30h nastavili smo ka Solunu i našem krajnjem odredištu Jerisosu. 

	Zastali smo kod Kakova, metoha manastira Hilandar, da vođa akcije Veroljub Kovačević ode po dozvolu za odlazak naše grupe na Svetu Goru. Po dolasku u  Jerisos oko 12.30h grupa se smestila u apartmane i ubrzo smo skoro svi bili na plaži. Jerisos je mesto koje još nije komercijalizovano. Tiho, mirno, plaža divna, more veoma toplo. Vode ima u svako doba, čak i travnjake redovno zalivaju.
Kakovo

22.avgust

Tokom popodneva jedna manja grupa je krenula sa Veroljubom u obilazak okoline Jerisosa. Prvo smo obišli ruševine antičkog grada Akantosa, a potom smo videli spomenik palim herojima Jerisosa u borbi za oslobođenje od Turaka 1821. godine. 

	Posle kraćeg hodanja stigli smo do tačke sa pogledom na Svetu Goru i grad Uranopolis gde se ocrtavala kula kralja Milutina.
Uranopolis, iza Atos

23.avgust

Kao i prethodnih dana i ovaj je sunčan, divan za kupanje i sunčanje. Uveče kraće šetnje po Jerisosu, potom druženje. 

24.avgust

Pre podne kupanje. Kristalno plavo nebo i sunce je nešto na šta smo se veće navikli, nešto što se podrazumeva. Posle podne smo imali dogovor sa Veroljubom u vezi sutrašnjeg odlaska na Svetu Goru. Pošto je broj ljudi koji tokom jednog dana može da ode na Svetu Goru ograničen, Veroljub nas je podelio na nekoliko manjih grupa. Tako je 23.avg otišao samo Jovanović Miloš. Petar Živanović je otišao u Hilandar dan kasnije kako bi obavio pripreme za krštenje Dragana Đukića. Najveća grupa je krenula 25.avg: Ljubomir Bošković, Dragan Đukić, Miodrag Nićiforović, Venceslav Pavlović, i Milan Mutić. Dan potom kreću Dragan Šulja, Miodrag  Mrdović i Nenad Stojmenović. Poslednja grupa, Veroljub Kovačević, Nikola Tripković i Sakka Jovan kreće 27.avgusta. Svi su obišli Hilandar   i  našli se sutradan (osim dvijice)  u Dafniju pred uspon na Atos.

25.avgust

Pošli smo autobusom iz Jerisosa u 08.15. Za pola sata  stigli smo u Uranoplis gde smo uzeli Diamontirion – svojevrsnu vizu za ulazak na Svetu Goru.

Trajekt “Agios Panteleimon” za Jovanicu, arsanu tj. pristanište manastira Hilandara i ostala pristaništa manastira duž zapadne uvale Svete Gore kreće u 09.45h. Jedno vreme plovidbe pratili su nas galebovi  i delfini. Videli smo dosta velikih meduza. U Jovanicu smo stigli oko 11h. Nije bilo mesta u džipu za sve koji su se iskracali pa je nas nekoliko ostalo da sačeka povratak džipa. Gledali smo i slikali novouređenu kuću  i lepo sređenu baštu Nemca koji je prešao u pravoslavlje. I sada tu živi. Dok smo čekali džip upoznali smo Kolotvin Stanislava, iz bratske Rusije, grada Moskve koji tamo studira na Teološkom fakultetu. Po preporuci došao je da vidi Hilandar.
	Hilandar, zapadna strana
Po dolasku džipa krenuli smo za Hilandar gde smo stigli nakon pola sata. Prvi, a verovatno i svaki sledeći dolazak u najveću srpsku svetinju izaziva mnoštvo emocija. U knjižari, sadašnjoj gostoprimnici sreli smo oca Mitrofana, tihog, smirenog monaha sa dozom vedrine koja ohrabruje. Obišli smo teško “ranjeni” Hilandar, slikali ga sa saznanjem da ono najdragocenije, crkva i riznica, nisu izgoreli pre nekoliko godina u velikom požaru. Potom smo krenuli u obilazak obližnjeg grčkog manastira Esfigmena koji ima istaknutu zastavu sa natpisom – “Pravoslavlje ili smrt”. Usput smo videli krst i maslinu cara Dušana. Obišli smo staru arsanu Hilandara na istočnoj obali poluostrva, slikali crkvu Svetog Vasilija i prošli pored pirga (kule) kralja Milutina. Vratili smo se u Hilandar, prisustvovali večernjoj službi sa divnim pojanjem mladog iskušenika a nakon toga večera sa monasima. Na počinak smo legli puni utisaka.) kralja Milutina. Vratili smo se u Hilandar, prisustvovali večernjoj službi sa divnim pojanjem mladog iskušenika a nakon toga večera sa monasima. Na počinak smo legli puni utisaka.
	Hilandar, loza Sv. Simeona

Crkva Sv.Vasilija	Kula ispod manastira Sv.Pavla

26.avgust

Ustajanje u 06h. Odlazak na jutarnju molitvu, a potom doručak. Oko 10h kreće grupa kojoj se sada pridružio  Jovan Armić sa minibusom prema Jovanici. Na jednoj koti oko 4km od Hilandara izlazimo I krećemo pešačkom stazom za bugarski manastir Zograf. Tamo smo stigli oko 11h. Nakon kraćeg razgledanja i slikanja krećemo putem za arsanu Zografa na moru. Preovlađujuća boja na Svetoj Gori je zelena jer je veoma šumovita.  Ima puno izvora vode. Na obalu mora smo stigli oko 13h. Tu smo se odmarali pola sata,  potom nastavili da pešačimo do grčkog manastira Dohijara. U manastir smo stigli oko 14.30h. Razgledanje, slikanje i osvežavanje vodom su deo našeg odmora od pola sata. Iz Dohijara smo krenuli u 15h i stigli u Ksenofont u 15.30. Iz Ksenofonta smo krenuli u 16h i stigli u ruski manastir Sveti Pantalejmon oko 17. Tu smo prisustvovali večernjoj službi koja će, verujem, svima nama ostati u nezaboravnom sećanju zbog predivnog horskog pojanja ruskih monaha. Nakon večere svi smo polegali, veoma umorni ali u dubili duše veoma zadovoljni danom koji je bio iza nas. 

27.avgust

U pola šest ujutro otišli smo na jutarnju službu. Sveće u mraku i složno pojanje su davali posebnu atmosferu. Kako je svanjivao dan videli su se pozlaćeni svećnjaci i luster u sredini crkve. Vidi se raskoš carske Rusije. Nakon doručka, otišli smo do manastirskog pristaništa da sačekamo trajekt “Svetu Anu” (Agios Anos) kako bi otišli do Dafne, malu luku na zapadnoj obali Svete Gore. Trajekt je krenuo u 11h od Pantalejmona i nakon samo 15 minuta stigao u Dafne. Tu smo u drugom pokušaju uspeli da uđemo u autobus i nakon pola sata vožnje stigli u Kareju, administrativni centar Svete Gore. Otišli smo u skit (možda najlepšu definiciju šta je to skit koju sam čuo je da je to “istureno odelenje” manastira”) Svetog Andreja, koji je nekad bio ruski skit, a sada je grčki. Tu smo potražili arhontariki (gostoprimnicu), grčki monah nas je primio uz obavezni ratluk, vodu, cipuro ili uzo. U okviru skita je ogromna crkva za koju nam je Pera rekao da je bila najveća pravoslavna crkva na Balkanu do izgradnje Hrama Svetog save. Sada je u rekonstrukciji pa je nažalost nismo videli. Otišli smo da obiđemo isposnicu Svetog Save gde je otac Nikodim čijim trudom je isposnica i bašta oko nje veoma sređena. Potom smo otišli do konaka manastira Hilandara iz koga se pruža predivan pogled na okolinu. 

28.avgust

	Priprema za povratak u Dafne. Autobus je krenuo iz Kareje oko 9.30h. Oko 10h stigli u Dafne. Tu smo, po dogovoru sačekali Veroljuba i njegovu grupu i svi zajedno isplovili trajektom  “Sveta Ana” u 12.30h i stigli u pristanište Sve Ane u 13.50h. Rančeve na leđa i penjanje stepenicama do skita Svete Ane gde smo stigli u 14.40h.
Skiti Sv.Ana
>	Prepakovali smo stvari koje su nam bile potrebne za uspon na Atos i krenuli ka vrhu u 15.15h. penjanje stazom kojom povremeno prolaze mazge natovarene vodom i drugim materijalima. Kod krsta na 750m visine stigli oko 17h. Odmor od pola sata. Na hiljadu pedeset metara pauza od 10 min pa nastavak uspona. Negde na visini između 1300 i 1400m imali smo pauzu od 10min. Kod Panagije smo stigli u 20h.15 min. Nisu nas pustili da spavamo u Panagiji niti oko Panagije. Otišli smo stotinak  metara dalje i ispod jednog starog bora prostrli podmetače i uvukli se u vreće. Bilo je hladno i duvao je jak vetar.
Panagija, 1500 m

29.avgust

Pun mesec na nebu i rojevi zvezda. Ustali smo u 02.30h, poneli malo vode  krenuli na uspon oko 3h da savladamo poslednjih 300 m do vrha. Usput priča, šale I iščekivanje. Na vrh Atosa, 2033m  izašli  smo oko 04.30h. U grupi je bilo 10 planinara. Tu smo zatekli jednog Rusa, zove se Leo. Pored izlaska sunca, on nam je priredio najsvečaniji trenutak očitavši molitvu na ruskom. Pogled  koji se prostire sa vrha Atosa na momente zaustavlja dah. Tu smo obavili i već “ritualno” slikanje. Sa vrha smo krenuli nazad. Silazak je za mnoge teži nego uspon. U skit Svete Ane smo stigli u nekoliko grupica. Tu su Veroljub, Dragan Đukić i Pera krenuli za manastir Dionisijat oko podneva. Ostatak grupe se trajektom “Sveta Ana” vratio u Uranopolis, a potom u Jerisos. Trojica koji su otišli za manastir Dionisijus su tamo stigli oko 15h. Tamo su prespavali. 

Atos	Na vrhu sunce izgreja

30.avgust

Ujutro  sišli su  na obalu. Trajekt za Dafne je krenuo u 10.30h. Tamo je bio oko 11.30h. Trajekt  za Uranopolis je krenuo u 12.40h. U Uranopolis su stigli oko 14h i uhvatili autobus za Jerisos u 14.10h.

Skoro kompletna grupa (ukupno nas je bilo 21) se pretposlednje veče sakupila u kafani kod Steliosa,   pričala o svojim utiscima. Sa grupom su bile i Aleksandra, Ivana, Bilja, Vanja i Ljilja. One su pričale o nekim svojim izletima: liturgija u Kakovu koju je služio Atanasije Jeftić kao i izlet do Stagire – rodno mesto Aristotela. 

31.avgust

Svi smo krenuli nazad za Beograd u 18h. U Beograd smo stigli oko 06.30h.

-  Početna strana -