Sveta gora, Atos i Jerisos, 30. avgust - 10. septembar 2005.

- prvi deo -

      30.08.
Grupa  od osamnaest planinara krenula je put Grčke, odnosno Jerisosa i Svete Gore. Putovanje i smeštaj su bili u organizaciji turističke agencije «Follow me».

        31.08.-02.09.
Prije Jerisosa u Kakovu, hilandarskom metohu, svratili smo nas trojica da bi  ocu  Serafimu predali potrebna dokumenta radi dobijanja dozvole za ulazak na Svetu Goru i nakon toga otišli u Jerisos gde smo se smestili u vilu «Paradiso». Naredni dani provedeni u odmoru, kupanju i kraćim šetnjama u okolini mesta. 

        03.09.
Ujutro oko 8.20 nas devetorica smo krenuli autobusom za Uranopolis, tamo podigli dijamonitire, kupili karte  i po velikom pljusku se ukrcali na brod SOTIRAS. Iskrcali smo se u prvoj arsani (pristanište i brodogradilište, po potrebi) - Jovanici oko 10.40 odakle se ide u Hilandar. Stvari smo utovarili u jedan džip a mi krenuli u 10km udaljeni Hilandar.
Brodom ka Jovanici
 Put se prvo penje, prolazi se pored skita Sv. Filipa, izlazi na zaravnjeni deo, a od ukrštanja sa starom stazom iz manastira Zografa počinje spuštanje novom trasom puta. I najzad sa jedne krivine ugledasmo dole u dolini kako proviruju pirg Sv. Save, dizalice, ostaci dimnjaka, konaka i čempresi. Uskoro silazimo na glavni put koji vodi od Hilandarske arsane i dolazimo do ispred manastirskih zidina. Na ulazu nas dočekuje monah zadužen za prijem gostiju, bivamo počašćeni ratlukom i kavom i pravimo raspored za smeštaj u dva objekta jer konaci manastirski su izgoreli. Vreme do večernje službe koristimo za obilazak manastira spolja i iznutra, neki odlaze do kule Kralja Milutina i do mora. U 17 sati prisustvujemo večernjoj službi, poklonjenje hilandarskoj svetinji Bogorodici Trojeručici, večera i počinak.
Najzad Hilandar
Čudotvorna loza Simeona Mirotočivog
        04.09.
  Ujutro u 5 sati odlazimo na jutarnju molitvu, nedeljnu liturgiju i svečani doručak. Ali plan je takav da moramo dalje. Trojica odlaze sa stvarima džipom za Jovanicu i dalje za Dafni i Kareju a nas šestorica krećemo posle 10 sati putem niz dolinu. Prolazimo pored krsta i masline Cara Dušana, lijevo ostaje kula Kralja Milutina  i na moru manastir Sv. Vasilija ali mi skrećemo desno prolazeći kroz plantaže maslina i voćnjaka.
Krst Cara Dušana
Kula Kralja Milutina

 Uskoro stižemo u manastir Esfigmen na morskoj obali. Gore natpis na grčkom «Pravoslavlje ili smrt». To je zilotski manastir. Ne zadržavamo se mnogo i nastavljamo dalje stazom do brda Dafnara odakle se silazi dobrom popločanom starom stazom ka Vatopedskom zalivu. Dolazimo na morsku obalu sa visokim talasima. Kratko kvasimo noge i ponovo uspon i blagi silazak ponovo na more iznad koga se na brežuljku nalazi manastir Vatoped /13.30/, jedan od najvećih na Svetoj Gori. Odmor u hladovini velikog trema. Sve mirno, monasi odmaraju, tiho obilazimo spolja zaključane crkve i nastavljamo dalje uzbrdo do brda Plakaria /395m/.
Manastir Esfigmen
Manastir Vatoped
 

Na istoku iz mora izranja ostrvo Tasos. Tu nas stiže kombi koji nam uštede još dva sata pešačenja do Kareje. U Kareju ,“glavni grad“ Svete Gore Atonske, stigli smo oko 16. sati. Tamo su već bila stigla ona trojica sa stvarima i smestili se svi u hilandarski konak. Pogled ispred konaka na krovove i kupole Kareje kao i na suncem okupani Atos. Uveče na morskoj pučini u daljini svetla mesta na ostrvima Tasos, Samotrake i na jugu Lesbos.
Kareja, u daljini Atos
Sunce iznad Tasosa
Hilandarski konak na Kareji

za nastavak kliknite ovde.