Afrika

Put u Afriku je isplaniran u leto 2001. godine, a izveden u periodu od 22. novembra do 11. decembra iste godine. U akciji su učestvovali moj brat od tetke Darren Chiari iz Australije i moja malenkost. Bio je to i planinarski i turistički i istraživački, a pre svega avanturistički prvorazredni događaj. Ovaj opis nije literalno delo, nije ni hvalospev našem izuzetno uzbudljivom putu. To je pre svega pomoć svima koji žele da dođu "na kraj sveta" i da se srećno sa njega vrate puni sećanja koja će ih svakako pratiti do kraja života.

Možda će opis biti suviše opširan, možda čak na momente i dosadan, ali verujte, ako ikada dođete u Tanzaniju, biće vam jasno zašto su sve pojedinosti bitne. Pisaću po naslovima, pa ako vas nešto ne zanima slobodno preskočite.

Pre nego što uopšte pođete potrebno je primiti vakcinu protiv žute groznice (10 dana pred put najmanje). To možete obaviti u Republičkom zavodu za zdravstvenu zaštitu, Dr. Subotića br. 5 u Beogradu. (tel. 011/684-566). Cena vakcine je 800 din. Poželjno je primiti i tetanus kod doktora opšte prakse ili isto u Dr. Subotića, a cena je 350 din. Moj savet je da bez obzira na razne priče ipak primite tetanus. Što se, pak tiče čuvene i širom poznate malarije, protiv nje imate tri vrste lekova: Hlorokin, Paludrin i Larijam. Lično sam uzimala Larijam. Problem kod ove vrste tableta je da su dosta jake i mogu izazvati mučninu, malaksalost i to da dan kada ga popijete ostanete u krevetu. Pije se jednom nedeljno uz dosta hrane i tečnosti. Upozorenje je da alkohol ne dolazi u obzir, mada su neki Australijanci i Kanađani namerno mešali te dve supstance kako bi se što pre opili. Ja sam ih super podnela (bez alkohola, naravno). Jedina nus pojava je bila – loši snovi. Tablete možete naručiti u apoteci "Ivković i sin" i u roku od 10-15 dana ćete ih imati za "skromnu" sumu od 1920 dinara. Sigurno ćete se naslušati priča o dezinfekciji hrane, a pre svega vode. Ja ništa nisam radila od toga iz prostog razloga jer je nemoguće, a i bezpotrebno. Ali, ako ste paranoični ili možda ne želite da izazivate sudbinu nabavite vojne tablete za vodu i Milton za dezinfekciju hrane. Ako nekome trebaju tablete za dezinfekciju vode, mogu se obratiti meni, imam ih bar 500 komada. U svakom slučaju kupujte flaširanu vodu i jedite sve – super je! Da, Autan protiv komaraca je obavezan! I to svež, znači da mu nije istekla važnost. Potreban je svako jutro i veče.

Ako po povratku kojim slučajem dobijete povišenu temperaturu morate proveriti zdravlje na infektivnoj klinici, jer kažu "sve je malarija dok se ne dokaže suprotno". Radi se test krvi uzete iz prsta tzv. "Gusta kap".

V i z u za Tanzaniju možete dobiti na aerodromu i košta od 40-50 US dolara. Ja sam je izvadila u Londonu u tanzanijskoj amabasadi i stajala me je tačno 25 funti. Postoji i treći način, možda i najlakši, poslati pasoš u bilo koju tanzanijsku ambasadu u Evropi. Tako ćete izeći dosadna pitanja u stilu - gde idete i gde je uopšte to.

Beograd – London – Amsterdam – Nairobi – Dar Es Salaam. Ako je ikako moguće izbegnite Nairobi. Let iz Nairobija za Dar je bio pomeren. Na tom aerodromu sam provela punih osam sati umesto planiranih 15 minuta. Sreća je što sam ponela moje knjige koje su mi pomogle da prebrodim beskrajno duge sate čekanja i neizvesnosti. Da bude još gore kada sam doletela u Dar moj prtljag uopšte nije bio sa mnom. KLM je izgubio ranac i svu potrebnu opremu. Sreća je što sam unapred bila pripremljena na takve stvari od ljudi koji su već iskusili organizovanost avio kompanija. Stoga sam sa sobom u ličnom prtljagu nosila najpotrebnije – tablete i Autan. U Daru me je sačekao moj brat Darren koji je već u Africi boravio par meseci i napokon sam bila smirena, jer sam do tada putovala potpuno sama.

Sa internacionalnog aerodroma smo otišli na susedni, pa pravac za Zanzibar. Bila bi velika šteta da ne posetite ovo ostrvo. Do njega možete stići privatnim avionom (oko 20 minuta leta) i cena je 60 $ po osobi ili ferijem (oko 1,5 sati plovidbe) po ceni od 35 $. Ima više ferija, ali preporučujem samo dva: "Seabus" u 10 sati i "Seastar" u 13. Prvo stižete u grad Zanzibar. U samom centru ima tri bara i tu je najbolji đus od ananasa koji sam ikad pila. Uveče obavezno probajte "Zanzibar pizzu". Tačno je da se kupuje na ulici i da ne izgleda baš čisto, ali je zato vrlo ukusna.

Oko dva sata vožnje od Zanzibara town-a nalazi se mesto Nungvi koje svi zovu raj na zemlji. Zaista je raj na zemlji. Ako ronite, postoje dva ronilačka kluba u kojima možete iznajmiti kompletnu opremu. Ja sam išla samo do dubine od 10-11 metara iz predostrožnosti zbog predstojećeg uspona na Kilimandžaro.

Indijski okean je božanstven – puno je riba svih boja, korala i raznih životinja. Savet je da ih ne dirate jer su pojedine kao "koprive", peku, svrbe i ostavljaju trag na koži 3-4 dana. Darren je ima to iskustvo. Imali smo susret sa jednom ogromnom ribom za koju sam prvo pomislila da je ajkula, ali kada sam je videla spreda bilo mi je lakše.

U Nungviju imate tri restorana i hrana je odlična. U ovom mestu je najviše belaca i svi su ronioci. Jako je interesantno kada provedete nekoliko dana i večeri sa ljudima iz oko petnaestak različitih zemalja.

Iz Dar es Salama smo išli ka severu u grad Aruša, koji se nalazi na dva sata od Kilimandžara. Tamo smo imali rezervisan ceo aranžman. Greškom (nismo gledali gde taksista vozi) otišli smo na lokalnu autobusku stanicu u Daru i krenuli autobusom koji staje bukvalno svuda i ne čeka ni minut posle pauze. Ne treba ni spomenuti da smo bili jedini belci u busu i klackali smo se punih 9,5 sati. Naplatili su nam cenu kao u dobrom prevozu povećanu za naš prtljag, ali nije bilo izbora. Morala sam da skinem sav nakit i da dobro pazim na stvari. Bez obzira na sve, mogu reći, lepo iskustvo, ali nikad više. Srećom, u snalaženju pomogla nam je devojka, koja je sedela do nas, inače iz garda Moši. U Aruši smo našli dobar restoran i završili poslednje pripreme za Kili.

Uplate za uspon i pripreme možete izvršiti po dolasku bilo u grad Moši, ili u Aruši (saleću vas non-stop sa svih strana). Mi smo uplatili 5 dana, ali je mnogo bolje 6, zbog visinske bolesti. Za nas dvoje bili je zaduženo pet ljudi – vođa, dva nosača i dva kuvara. Cena je oko 100 $ za dan po osobi i svuda je ista.

Pogled na Kili

Što se tiče opreme koja je potrebna za ovaj uspon, morate imati dobre planinarske cipele, jaknu za kišu, baterijsku (čeonu) lampu, a za poslednju noć i opremu za zimske uspone. Dereze i cepin ne morate nositi. Dosta pomažu trekking štapovi, a kreme za zaštitu od Sunca su obavezne. Ja nisam imala kremu na licu svega 20 minuta na Gilmans Point-u u 6 sati ujutro, jer sam zaustavljala krvarenje iz nosa i poprilično sam izgorela. Ako ne ponesete svu opremu od kuće možete je iznajmiti pri ulasku u park Kilimandžaro. Trekking štapovi su 7 $, jakna za kišu je 10 $, vreća za spavanje je takođe 10 $... Cene i nisu prevelike sobzirom da je to za celu petodnevnu akciju.

Protiv visinske bolesti možete kupiti tablete Diamox-a, koji sam probala, ali sam počela dosta kasno da ih uzimam, pa su mi verovatno samo malo pomogle. Ipak, u potpunosti sam zadovoljna svojim usponom, jer je to najviši vrh do sada na koji sam se popela. Na kraju se dobija i diploma kao dokaz o usponu.

U Aruši smo se odmorili jedan dan i pošli na već ugovoreni safari. Mislili smo da je to običan turizam, a ispostavilo se da je to prava avantura.

Darren, dvoje Kanađana i ja, sa vozačem i kuvarom smo krenuli džipom na petodnevni izlet nacionalnim parkovima Tanzanije. Cena je ista kao i za uspon na Kili, tj. oko 100 $ na dan, po osobi, naravno.

Prvi utisak je – majmuni (babuni) su na sve strane i otimaju naše lunch pakete. Oduševili smo se kada smo videli svog prvog slona, na šta je naš vozač rekao – "pa to je samo slon, pih!" Kasnije nam je jasno zašto je tako reagovao, ima ih na desetine. U ovom parku videli smo: slonove, par žirafa, dva lava, puno babuna i mungose. Noć smo proveli u kampu, u jednom selu, ali nismo smeli da napuštamo logor iz bezbedonosnih razloga.

Fenomenalni park sa puno životinja. Oko jezera Makati obitavaju gomile ružičastih flaminga koji svojom bojom daju divnu sliku. E, onda kreće avantura. U logoru od 10 šatora pala je noć. Sa nama zajedno nalazilo se par slonova koje smo slušali kako lome drveća naokolo. Sve slatkiše smo morali odneti u džip jer se noću šetaju "bush" svinje i rovare po šatoru, ako osete miris hrane. Oko ponoći dve svinje su bile pored našeg šatora, i kada smo izašli da ih vidimo nisu bile baš male, kako nam je inače rečeno.

Najveći Nacionalni park Afrike. Neverovatan broj svih vrsta afričkih životinja. Prve noći u ovom parku hvatala nas je jeza. Lavovi su se šetali svuda okolo i uopšte ih nismo videli, samo smo ih jako dobro čuli.

Razmišljala sam se da li da opišem i sledeći događaj. Ali za nauk svima koji idu na safari bolje je pisati. Uveče smo pili dosta tečnosti i naravno da smo tokom noći imali potrebu za toaletom. Međutim, problem je u tome što se ne sme izlaziti iz šatora. Pošto nisam imala izbora, morala sam to da obavim u prednjem delu šatora. E, baš u tom momentu lav se nalazio na svega 3 metra od ulaza u šator i pio je vodu na pojilu. Nisam se uopšte osećala prijatno jer smo te večeri, dok smo išli u obližnju vilu na piće, videli lavicu kako ubija ni manje ni više nego ogromnog gnua, dok nam je naš vodič objašnjavao da se to zaista retko viđa. Ujutro mi je bilo lakše kada sam primetila da svi idu u WC na istom mestu na kome sam i ja. Naredno veče nisam ništa pila.

Tu noć je bilo desetak lavova u okolini naših šatora i sigurno je da se nismo baš naspavali. Užasan je osećaj kada ih čujete kako se kreću okolo, a samo vas tanko šatorsko platno deli od njihovih oštrih kandži i zuba. Tada smo poželeli onu noć sa slonovima i "pitomim" buš svinjama.

Oko 6 sati ujutro krenula sam u toalet, jer je tada navodno sigurno. Pošto sam ja na ovom putu očigledno imala najviše "sreće" lav je bio svega nekoliko metara od mene. Uopšte me nije konstatovao, što se za mene nikako ne bi moglo reći. Verovatno je jeo dobro predhodne noći, bar su mi tako rekli naši vodiči pokazujući mi na ostatke pojedene životinje nedaleko od nas.

U podne smo krenuli polako ka Aruši i imali smo da pređemo tačno 319 km. Da bi avantura bila još bolja, tokom ručka su nas obletale ptice i otimale nam hranu. Jedva da se može shvatiti kako to vešto rade. Ričard (Kanađanin) je zaradio dobru ogrebotinu na ruci i ostao bez jednog sendviča.

Sve u svemu bila je to jedna predivna avantura i drago mi je što sam je doživela. Ipak, od sada ću radije te životinje gledati na TV-u i u ZOO vrtu.

Iz Aruše smo otišli normalnim autobusom za Dar es Salam, u kome smo proveli par dana u razgledanju grada, muzeja, botaničkih bašta... Interesantno je još otići u kockarnicu, jer je zanimljivo videti koliko su spori i nevešti prilikom kockanja. Pri tome i jako greše. U Dar-u ima dosta dobrih restorana, a piletina je najbolja. Bilo bi dobro da nabavite knjigu "Tanzanija", jer su sve informacije i opisi jako verni. Čak su i cene iz knjige približne trenutnim, iako je knjiga stara nekoliko godina.

Na ovakav put, između ostalog, treba poneti američke dolare ili engleske funte. 1 $ je oko 900 tanzanijskih šilinga. Morate se cenkati za sve što kupujete ili pak za taxi. Cenkanje kreće sa jako visokim cenama, a završava se na ceni koja je i deset puta manja od prvobitne. Primera radi, za jednu afričku masku prodavac je tražio 20000 šilinga, a na kraju sam je platila svega 2000.

Džambo	Zdravo
Rafiki	Prijatelj
Karibu	Dobro došli
Pole-pole	Polako-polako
Hasanti sante	Hvala puno
Poli sana	Veoma mi je žao
Ni shiling gapi?	Koliko šilinga košta?
Njigi sana	To je mnogo

Često će vam se dešavati da vam prilaze razni ljudi i da vas pitaju sve i svašta. Neki samo žele da razgovaraju, a neki su i dileri droge. Teško ih je skinuti sa vrata i morate se brzo navići na to.

A ovo smo mi...

U svakom slučaju ovaj put je nešto najuzbudljivije što sam do sada doživela i mogu ga preporučiti svima uz dovoljne mere predostrožnosti.

2. DAN Ngorongoro Crater
	Na dnu vulkanskog kratera je Lake Makati

A F R I K A