Karpati-Moldoveanu,

30.10.–02.11.2015.

U Rumunskim Karpatima i Fagaraškom planinskom masivu nalazi se najviši vrh Rumunije Moldoveanu visok 2544m. Upravo je to bijo cilj planinara Pobede, Konjuha i ostalih planinarskih društava Srbije.

Znalismo da nas očekuju veliki napori puno kilometara i velike visinske razlike. Iskoristili smo, možda, zadnje jesenje lepe dane za ovu planinarsku akciju.

Krenuli smo u petak naveče ka Karpatima i stigli u svitanje na čuvene Fagaraške serpentine. Iz minibusa ih nismo ni primećivali sve dok nismo krenuli na uspon i pogledali unazad. Minibus se zaustavijo na jezeru Balea kraj istoimenog planinarskog doma(2034m). Suce polako izviruje iz planine. Ako se po jutru poznaje dan očekivalo nas je prelepo vreme upravo kako je bila i najava. Nakon prepakivanja krećemo serpentinama ka prevoju Capra(2315m) gde nas konačno ogreja sunce. Pogled predivan na masiv Karpata. Neznaš gde da gledas dali na jezera ili vrhove.

Na prevoju sčekasmo zaostale planinare, videlo se na startu da su pojedinci nedorasli za velike napore. Sa prevoja Capri se spustamo do istoimenog jezera, ponovo se penjemo na greben i ulazimo na poveću dolinu. Pri silasku zaobilazimo zaleđene delove staze i srećom po izohipsi dolazimo do prevoja Arpasului(2175m).

Odmaramo na prevoji i razmišljemo kojim putem dalje. Crvena markacija vodi zaobilazno grebenom sa manjim promenama visine ili plavom markacijom kraćim putem sa većim promenama visine. Odlučismo da nastavimo plavom markacijom ka planinarskom domu Podragu. Plava staza dva puta vodi u dolinu i dva puta nas penje na greben.

Za nešto više od šest sati stigosmo u hladan planinarski dom na obali jezera Podragu(2136m). Za danas je dosta pešačenja posle neprospavane noći. Znalismo da se dom negreje ali nismo znali da će, po zalasku sunca, baš toliko da bude hladno. Da nebeše vrućeg čaja ko zna kako bi nam bilo.

Verovatno nikada nismo tako rano otišli u naše vreće, na spavanje.

Sutradan, naspavani, jedva smo dočekali buđenje. Po mraku se pripremamo za završni uspon. Zagrejasmo se jutarnjim čajem i krenusmo na uspon na najviši vrh Rumunije. Za pola sata izlazimo na prevoj Podraguluji(2307m) koji je obasjan jutarnjim suncem. Zaslepljuju nas dugi sunčani farovi pa jedva stazu naslućujemo. Sa veoma malim visinskim razlikama, skoro po izohipsi, stižemo u podnožje najvišeg vrha Rumunije.

Nakon kraće pauze započinjemo završni uspon na predvrh Vistea mare(2527m). Laganim konstantnim hodom izlazimo na predvrh i sačekujemo ostatak grupe. Dvoje planinara zaostaju više od planiranog pa je ovaj predvrh njima i glavni cilj. Uskim grebenom, koji je delimično osiguran sajlama, izlazimo na Moldoveanu.

Radost učesnika je beskrajna a vreme kako se samo može poželeti. Nakon fotografisanja i osveženja na vrhu istom stazom se ubrzano vraćamo u planinarski dom Podragu.

Ponovo su nam teški rančevi na leđima. Nakon pozdravljanja sa ljubaznim domaćinima, užurbano se spuštamo u dolinu. Usput se kratko zadržavamo u planinarski dom Turnuri(1520m). Staza, markirana trouglastim znacima, vodi niz potok Arpašul sa povremenim usponima sve do makadamskog puta i napuštenog doma gde nas je čekao mini bus. Današnji dan smo započeli i završili po mraku prepešačivši 31km. Usput smo se počastili i nazdravili za današnji uspon u jednom pristojnom hotelu. Ni prebrza vožnja nam nije smetala da utonemo u san sve do Beograda. Da nebeše granice verovatno bi se probudili kod crkve Sv. Save odakle smo i krenuli na jednu predivnu planinarsku akciju.

Izveštaj, vođa puta: Vladislav Matković