Visoke Tatre,

20. - 23.06.2013.

 

Visoke Tatre su deo planinskog masiva Karpata koji se proteže od Češke preko Poljske, Slovačke, Ukrajine, Mađarske i Rumunije, do Dunava. Upravo se u ovom masivu nalaze i najviši vrhovi nabrojanih zemalja. Visoke Tatre se protežu duž severne granice Slovačke, odnosno južne granice Poljske. U ovom masivu se nalazi preko 25 vrhova iznad 2500 m, a najviši je Gerlahovski Štit (2655 m). Krivi vrh ili Krivan (2495 m) je po svom obliku dominantan i lako prepoznatljiv. Simbol je Slovačke i planinari ga najčešće penju. Na samoj granici sa Poljskom se nalazi i najviši vrh Poljske, Risi (2499 m). Planina je ukrašena sa 85 planinskih jezera. Najveće je Hincovo jezero. Mnogobrojne doline, potoci, vodopadi i jezera čine planinu izvanredno lepom. Prirodna katastrofa izazvana orkanskim vetrom 2007. godine uništila je preko tri miliona stabala četinarske šume. Tatre su povezane, u dužini od preko 350 km, planinarskim stazama koje su ucrtane u precizne planinarsko-turističke karte. Štrbsko pleso na zapadu je povezano sa Tatranskom Lomnicom, a na istoku zupčastom železnicom.

 

Krenuli smo u petak naveče, manjim autobusom, ka Tatrama. Navikli smo da noću putujemo, a danju planinarimo. Ispod Krivana stižemo oko 7.30 i odmah se spremamo za uspon. Polazna tačka uspona na Krivan su Tri studenca, koja se nalaze na visini od 1360 m. Napunili smo čuturice, jer do vrha nema izvora. Na početku uspona, staza se probija kroz šumovite predele. Ujednačenim tempom se izvlačimo iz šume na zelene travnate terene. Ukazao nam se vrh u koga su nam oči stalno uprte. Naslućujemo stazu koja iz kamenite doline izlazi na greben. U podnožju grebena se spajamo sa stazom koja ide od Jamskog jezera i kojom planiramo povratak. Krivan je stalno skriven u magli i oblacima. Na grebenu su već poveće grupe planinara. Izlaskom na greben pojavljuju se predivni vidici ka Štrbskom plesu i ledničkim jezerima. Sačekujemo najsporije na grebenu i lagano nastavljamo ka vrhu. Završni deo uspona je eksponiran, pa je potrebna maksimalna opreznost. Za manje od pet sati stižemo na vrh sa koga se vide glečerska jezera i najviši vrhovi u Tatrama.
 
 
Tri studenca Polazna tačka za Krivan Konačno izađosmo iz šume

Imali smo dovoljno vremena za odmor i fotografisanje na vrhu. Razvijamo klupske i državnu zastavu kraj neuobičajenog krsta koji stoji i na slovačkoj zastavi. Vraćamo se grebenom do raskršća i nastavljamo ka Štrbskom plesu. Voda nam je ponestala, pa smo poveću pauzu napravili kraj prvog potoka. Uslikali smo i Jamsko jezero čije plavetnilo je najverovatnije zbog velike dubine. Tatranskom magistralom, kako se naziva glavna markirana staza, stižemo u Štrbsko pleso. Kratko smo se zadržali u ovom, na daleko poznatom skijaškom centru, i nastavili busom ka Kralevoj Lehoti, gde nas je sačekao naš stari prijatelj Fridrih sa toplom supom i večerom. Rano odlazimo na spavanje, jer nas već sutra čekaju nova iskušenja.
 
Krivan(2495m) Grupa na vrhu
Krivansko jezero sa vrha Silazak
Koprovski štit Na Koprovkom štitu
 
Sutradan ustajemo po planu i autobusom stižemo do Popradskog plesa (1500 m). Nakon kratkog ubeđivanja sa domaćinima planinarskog doma, uspeli smo da okrenemo autobus da ga ne bismo vozili unazad najmanje pet kilometara. Prepoznatljivom stazom započinjemo uspon na Risi i Koprovski štit. Već posle pola sata uspona, grupa se razdvaja na dva dela. Sa Goganom polaze oni planinari koji su prošle godine bili na najvišem vrhu Poljske, na Koprovski štit. Drugi, veći deo grupe, krenuo je na najviši vrh Poljske, Risi. Markiranom stazom, preko Žabljeg jezera, stižemo do planinarskog doma na najvišoj visini (2225 m) u Slovačkoj. Odmaramo se i sakupljamo snagu za završni uspon na najviši vrh Poljske, koji se nalazi na granici Slovačke i Poljske. Imamo sreću sa vremenom, jer nas je na vrhu dočekalo sunce.
           
Žablje jezero Dom na najvećoj visini u Slovačkoj-2250m
 
Grmljavina koja se približavala požurivala nas je sa vrha ka domu, gde smo napravili dužu, zasluženu pauzu. Biti u planinarskom domu Slovačke, a ne probati buhtle, bila bi prava šteta. Istom stazom se vraćamo do busa i Popradskog plesa, gde sačekujemo grupu koja je preko Hincovog plesa popela Koprovski štit (2363 m). Hincovo pleso je najveće jezero u Tatrama, pa ga zbog talasa koje stvaraju vetrovi, nazivaju Hincovim morem. U povratku ka Lehoti, obišli smo Poprad, najveći gtad ispod Tatri. Još jednu noć smo proveli u interesantnom zamku. Naredni dan je bio planiran za povratak. Opraštamo se od ljubaznog domaćina i nastavljamo ka Budimpešti.
 
Rysy-2499m

Štrbsko pleso
 
Zajedno obiđosmo Citadelu i centar grada i nastavljamo za Beograd, gde stižemo u razumno vreme.
 
 
Vođa puta, izveštaj: Vladisav Matković
Fotografije: Dragica Kocić