KOŽUF-2197m,
FALAKRO-2232, PANGEO-1955m, BELASICA-2029m
     
30.04.-06.05.2013.

   

30.04. Kao što je planirano iz Beograda smo pošli u 20 časova. U grupi je bilo dvadeset planinara.


01.05. Oko 6 sati ujutro stigli smo u Đeveliju. Skoro ništa nije radilo, sačekali smo malo da se otvoti neko kafanče barem kafu da popijemo . Posle odmora krenuli smo putem ka skijaškom centrau na Kožufu. Put vodi uz Konjsku reku do sela Konjsko a zatim se dolazi do Smrdlive vode. Odavde počinje uspon na putu sa mnogobrojnim odronima koje smo uspeli nekako da prođemo i da stignemo do planiranog mesta za polazak na turu.

Tura KOŽUF. Krećemo sa puta ispod jednog prevoja/1665m/ na predelu Džibarica. Idemo bilom severnog kraka planine u pravcu juga preko kota 1807m i 1999m do granične kote 2112m, granični kamen br.82. Na ovom vrhu se nalazi predajnik.

Prvi pogled na planinu
 		Silazak sa kote 2112m

 
Zatim graničnom stazom silazimo na prevoj gde se nalazila karaula Markovo ezero a odatle se snežnom padinom penjemo se na najviši vrh planine Zelenbreg-2167m. Vrh je na granici Mekedonije i Grčke.
   
Zelenbreg, trasa uspona i silaska Na Zelenbregu-2167m.
 
I ako je bilo lepo i sunčano vreme sa vrha nije bio dobar pogled, jedino se na zapadu video Kajmakčalan a ostale planine su bile u izmaglici. Povratak nazad skoro istom stazom .
     
Silazak sa vrha Istocni deo Kozufa
   
Dužina ture je bila oko 13km, uspona oko 750m, vreme trajanja 5 sati, broj učesnika 20. Po završetku ture vratili smo se u Đevđeliju i otišli za Grčku u mesto Orfanio gde smo prenoćili četiri naredne noći.
 
 
02.05. Planina se nalazi stotinak kilometara severno od Orfanija. Posle podužeg putovanja preko grada Drame stigli smo do sela Pirgi na južnom podnožju planine.
Tura FALAKRO. Iz sela Pirgi/630m/ krenuli smo oko 9 sati. Prvo idemo putem koji vodi uz dolinu reke Sosice do jednog plan.skloništa ispod strme stene na ulasku u klisuru. Ulazimo u klisuru kojom protiče reke Naskvica što dolazi iz južnog cirka planine.
 
    .
Skloniste na ulasku u klisuru  Pogled na juzne stene
  
Staza je delimično zarasla ali ima oznaka pored pa je moguće proći klisurom. Na sledećem raskršću skrećemo desno uz strmu stazu ukopanu u steni. Kasnije szata je prilično zarasla i zatrpana lišćem kao da njome niko ne prolazi. Na kraju te doline izlazi se na proplanak sa bukovom šumom na kone se nalaze korita za pojenje stoke i jedna crkvica. Tu zatekosmo krdo konja i magaraca ali brzo pobegoše. Voda je već presušila. Uspon dalje ide desnim golim obodom velikog južnog „kratera“ planine.
   
 
Prvi proplanak i kraj sume Na prevoju juznog oboda
 
Uspon dalje ide desnim golim obodom velikog južnog „kratera“ planine. Posle nekoliko uspona na nekoliko „predvrhova“ dolazimo na najviši vrh Sv.Ilija-2233m.
   
  >
Jos malo pa vrh Sv.Ilija-2236m
   
Cela južna ivica vertikalnog kamenog zida je ograđena drvenom ogradom da skijaši ne bi sleteli u provaliju. Silazimo niz spadine sa snegom u pravcu SZ do mesta gde počinje žičara i gde prestaje put koji vodi do ovog centra
Najzad silazak
   
U povratku svraćamo u Dramu i zadržavamo se oko sat vremena, Dužina ture je oko 18km, uspona oko 1700m. vreme trajanja 9 sati, broj učesnika 17.
   
Nastavak (drugi deo)