U poslepodnevnim časovima stižemo u Prag, jedan od najlepših i najočuvanijih gradova Evrope, pošteđen od razaranja u II svetskom ratu. Najveći procvat doživeo je u 14. veku, za vreme vladavine rimsko-nemačkog cara i češkog kralja Karla IV. Tada je osnovan i Karlov univerzitet 1348.god, prvi u Srednjoj Evropi. Stari deo grada, sa tvrđavama i podgrađima je formiran na obalama reke Vltave, i ovi delovi grada su na listi svetske baštine UNESCO-a.    

    Dvodnevnu šetnju Pragom osmislila je Deana, a tog poslepodneva prvo na šta nailazimo su zgrada narodnog muzeja, spomen obeležje Janu Palahu, ”Vaclavske Namesti”, Barutna kapija, Gradska kuća, crkva Device Marije pod Tinom, stari praški trg, starogradska Većnica sa astronomskim satom… U večernjim satima, posle obilaska, prepuštamo se slastima češkog piva i kobasica.

       29.04.2012. Već oko 8.30h sedimo u hladu lipe, pogleda uprtih ka Karlovom mostu, dok nam Deana priča o istorijskim događajima, vladarima, verskim reformama, slavnim umetnicima. Zatim obilazimo čuveni Karlov most sa skulpturama, i Hradčani, Praški zamak, najveći u Evropi, katedralu Sv. Vita, kraljevsku palatu, Zlatni sokak… Uz pauze se polako spuštamo i dolazimo do četvrti Jozefovo u kojoj je živela brojna jevrejska zajednica. Obilazimo sinagogu i staro jevrejsko groblje na kome je sahranjen rabin Lov iz 11. veka, za koga se vezuje legenda o Golemu.

   Krkonoše su planinski venac na severu Češke i jugozapadu Poljske, a sama granica se proteže glavnim planinskim grebenom. Najviši vrh Krkonoša je Snežka (1602 mnv), a ujedno je i najviši vrh Češke. Velike oblasti ovih planina su uvršćene u nacionalni park, a pod zaštitom su biosfere UNESCO-a. Reka Elba (češki Laba) izvire u oblasti Krkonoša.

   30.04.2012. Posle tročasovne vožnje autobusom dolazimo do ski centra Pec pod Snežkom na oko 800 mnv. odakle nas čeka lagani uspon na najviši vrh Češke, Snežku (1602 mnv). Prvi deo uspona vodi krivudavom stazom kroz četinarsku šumu posle koje izlazimo do planinarskog doma Ružohorky na 1255 mnv. Pravimo pauzu i nakon okrepe, krećemo ka vrhu. Uspon vodi grebenom u pravcu severa, sa istočne strane pogled se pruža na Poljsku, a sa zapadne na nacionalni park Krkonoše i lavinosne terene ispod vrha Studeničke hore (1554 mnv). Do same Snežke vodi i žičara, pa veliki broj turista izlazi na vrh. Na vrhu se nalazi meteorološka stanica i planinarski dom sa restoranom. Spuštamo se pored planinarskog doma Ślaski Schronisko Gorskie i dolinom reke Upe do polazne tačke. Tura je trajala 6h i 30min, visinska razlika je oko 800m i vrh je popelo 14 planinara “Pobede”.

       Planinski masiv Tatra je deo Karpata koji se proteže od Češke preko Poljske, Slovačke, Ukrajine, Mađarske do Rumunije. Niske Tatre su planinski lanac koji se prostire kroz središnju i istočnu Slovačku i nalaze se južno od Visokih Tatri od kojih ih deli dolina reke Vah, dok ih s južne strane ograničava reka Hron. Venac Niskih Tatri se prostire pravcem zapad-istok u dužini od 80 km i niži delovi su pokriveni gustom četinarskom šumom. Najveći deo pripada Nacionalnom Parku Niske Tatre koji je osnovan 1978. god. i prostire se na 728 km2. Najviši delovi Niskih Tatri nalaze se u zapadnom delu, srednji deo je nesto niži, dok se prema krajnjem istoku predeli opet izdižu. Najviši vrh je Đumbier (2043 mnv), dok se pored njega nalazi niži Chopok (2024 mnv) izlazi i žičara što ga čini jednim od najposećenijih vrhova na Niskim Tatrama. Na krajnjem istoku se nalazi vrh Kralove Hol’a (1946 mnv).
 

    01.05.2012. Nakon noćne vožnje, stižemo oko 5.30h u Demanovsku dolinu, podnožje poznatog skijaškog centra Jasna. Iz Široke doline krećemo istočno do grebena i sedla Javorje (1487mnv) ispod vrha Krakova Hol’a (1751mnv), a zatim tim grebenom uspon vodi na jug. Ispred nas se sve vreme uzdižu vrhovi Chopok i Đumbier, dok se iza nas pruža veličanstven pogled na ceo venac Zapadnih i Visokih Tatri. Na većem delu uspona usporavao nas je vlažan i dubok sneg, dok su nam svi ostali vremenski uslovi išli na ruku. Poslednju pauzu pravimo na prevoju Krupovom sedlu (1921mnv) odakle kamena staza vodi istočno, do našeg cilja na 2043 mnv. Na vrhu srećemo nekolicinu planinara koji, kao i mi, odmaraju i uživaju u pogledu na okolinu. Nakon fotografisanja, užine, kratkog kursa otapanja snega i dopunjavanja čuturica, krećemo nazad. Spust je išao Širokom dolinom gde nas je u podnožju čekao autobus sa ostatkom ekipe koja je dan provela u obilasku skijaškog centra i Demanovske pećine. Tura je ukupno trajala 9h i 15min, uz ukupnu visinsku razliku od oko 1200m, na usponu je bilo 14 planinara.