29/30. april
Iz Skerlićeve smo krenuli sa dva mini-busa u 20 časova. U grupi je bilo tridesetdva planinara. Preko Vršca i Temišvara stigli smo do Arada a onda prema Salonti smo sporo napredovali jer se put proširuje pa smo na mnogobrojnim semaforima izgubili mnogo vremena. Još gore stanje je bilo na putu u podnožju planine. Gore uz planinu na putu sa serpentinama takođe se izvode radovi ali nije bilo većih zadržavanja osim što su busevi zbog velikog nagiba brektali i jedva uspeli da se dokopaju ravnijeg puta, i nekako stignu do Cabane Varasoaia.

Vladeasa, tipičan predeo

Zbog puta od oko trinaest sati, izmučeni od celonoćnog truckanja a i ne baš povoljnih vremenskih uslova odlučili smo da korigujemo plan, tako da ne idemo na travnatu površ Vladease već da napravimo kružnu turu po klisuri, ili kanjonu Cheile Somesului Cald.

     

02.maj
Uveče je počela da pada kiša koja je ujutro bila još jača. Na planiranu turu Ponor /Cetatile Ponorului/ po ovakvm vremenu se nije moglo ići, odnosno sačekali smo do 10 sati kao krajnje vreme do kojeg se moglo krenuti na ovu turu. Međutim kiša nije prestajala tako da smo i dalje čekali poboljšanje vremena. Negde pre 12 sati vreme se stabilizovalo pa smo krenuli na jednu kraću turu po okolini Vrtopa, odnosno do lokaliteta, ogromnog odrona - urvine Groapa Ruginoasa. Kada smo stigli do ivice odrona još je bila magla pa nismo mogli ništa videti, možda samo pedesetak metara. Nastavili smo dalje stazom kroz šumu preko jednog brda/1426m/, zatim sišli na prevoj, pa preko vrha Vartop otišli još malo napred, zatim sišli u dolinu reke Ariešul i uz dolinu putem se vratili na Vartop. Dužina ture je bila oko 10km. Deo grupe je ponovo otišao do Groapa Ruginoase jer se vreme bilo poboljšalo. Imali su sreće da vide ogromnu, strumu, crveno-žutu izbrazdanu urvinu u pravoj veličini.