Prvog dana smo se popeli na Chopok. Krenuli smo od Grand hotela belom stazom. Bela staza je za početnike skijanja. Nakon kraja bele staze put nas vodi kroz borovu šumu do druge skijaške staze koja polazi od ski hotela. Skijaškom stazom odlazimo do Lukove (1650m). Lukova je kraj skijaške staze i preuređen restoran. Veoma hladno vreme je produžilo pauzu u domu. Termometar je pokazivao -18⁰. Ka Hopoku je staza mestimično zaleđena. Dve planinarke odustaju na prvoj zaleđenoj strmini.

    Sačekujemo se kod zaleđene meteorološke stanice i odmah krećemo ka najvišem vrhu. Za manje od dva sata smo na 2024m. Pogled sa Chopoka na Visoke Tatre je predivan. Prebrojavamo vrhove koje smo peli u letnjim uslovima. Kao na dlanu poređali su se Bistra, Krivan, Risi, Gerlahovski, Koprovski, Ladovij i Slavkovski štit. Ispod vrha se nalazi Kamena chata koja je preko cele godine otvorena za planinare. Uživali smo u kuvanim vinima i toplim čorbama. Za prvi dan je bilo sasvim dosta. U povratku je bilo vetrovito sa maglom. U koloni se vraćamo do Lukove a dalje žičarom do planinarskog doma Kolesko i pešice do autobusa.

       Drugog dana se žičarom prebacujemo do Lukove. Dan je bio hladniji od prethodnog. Smrzli smo se vozeći se žičarom. Nije nam bilo po planu da svraćamo u Lukovu ali smo svratili da malo zagrejemo i ruke i noge. Dalje nastavljamo sa derezama ka Hopoku. I staza i led su nam poznati. Grebenom silazimo skoro 250m do Demanovskog sedla (1756m). Ponovo se penjemo zimskom markacijom do Krupovog sedla (1921m). Na južnoj strani planine protglo se magleno more. Od Krupovog sedla za manje od jednog sata izlazimo na vrh. Nalazimo se na najvišem vrhu Niskih Tatri - Djumbijer (2043m). Razleđujemo aparate kako bismo zabeležili naš uspeh. Temperatura je bila niža od -25⁰. Sa vrha smo sišli do Krupovog sedla i skrenuli grebenom ka Širokoj dolini. Usput nailazimo na krdo divokoza. Verovatno su bile iznenađene našim dolaskom. Po mraku stižemo do čate Lučki na osveženje.

    Trećeg dana smo pešačili od hotela Grand do Široke doline i čate Lučki. Krenuli smo od hotela Grand do pl. kuće Kolesko skijaškom stazom. Dalje nas je vodila planinarska staza na drugu skijašku stazu i široki plato u podnožju Lukove. Od skijaških staza se odvajamo i markiranom stazom nastavljamo ka Širokoj dolini. Na početku je staza bila utabana ali se kasnije izgubila. Po dubokom snegu dođosmo do Široke doline. Do čate Lučki put nam je bio poznat. Po završetku skijanja i pešačenja uživali smo u termalnim bazenima akva parka-Teranova.

       Četvrtog dan smo obišli Demanovsku pećinu i od pećine prepešačili prelepom dolinom do Mikulaške čate. U Demanovskoj pećini smo uživali u predivnom pećinskim ukrasima. Pešačka tura je bila lagana i prihvatljiva za početnike. Popodne se vreme promenilo. Zbog jakog vetra žičare su stale. Ostatak vremena, do polaska autobusa,  provodimo u planinarskim domovima. Skijaši su već naučili svaku stazu napamet.

Petog dana je veća grupa planinara pešačila kružnom stazom od hotela Grand do tri vode i kraja žičare Benuške. Manja grupa je nastavila ka Polani ali je odustala na stotinak metara od polanskog sedla zbog zaleđene staze.

Šestog dana je uspon na Slavkovski štit. Grupa od šest planinara, najbolje utreniranih, je krenula autobusom do Starog Smokovca. Prvom žičarom se prebacujemo do Hrebjonka (1285m) odakle započinjemo uspon. Skijaškom stazom dolazimo do vidikovca(1650m). Prolazno vreme na usponu više nego dobro. Nastavljamo dalje dobro utabanom stazom. Letnja markacija je bila vidljiva a serpentinama je bilo najsigurnije ka vrhu. Do 2000m je temperatura bila iznad nule. Iznad 2000m stavljamo dereze i krećemo ka vrhu. Skupljamo snagu za završni uspon. Staza ide vertikalno na vršni greben. Na vrh stižemo po planiranom vremenu. Fotografišemo se se zastavom. Malo osveženje je prijalo. Bez vetra je na vrhu ali se naslućuje promena vremena. Vraćamo se istom stazom. U silasku nas zahvati sneg i  sitna kiša. Finiširamo ka zadnjoj vožnji zupčaste železnice i stižemo u minut do polaska. Danas pijemo zasluženo pivo.