Jedna od najviših i najznačajnijih planina u Julijksim Alpama. Kao gospodar zapadnog dela slovenačkih Julijskih Alpa, Mangart svojim ogromnim masivom razdvaja severozapadni deo Slovenije od severoistočnog dela Italije. Prema južnoj slovenačkoj strani skoro 2000 m kosine pada u dolinu Koritnice. Ka italijanskoj strani severna stena pada 1300 m u dolinu Mangartskih jezera (Belopeška jezera). Sa svojih 2679 mnv, Mangart je četvrta najviša planina u Sloveniji.


   U subotu ujutro 17. sept. 2011. oko 6 sati naša grupa je, nakon Trbiža (ital. Tarvisio), stigla do doline Mangartskih jezera (ital. Laghi di Fusine, slov. Belopeški jezeri) na oko 930 mnv, nedaleko od slovenačkog gradića Rateče. To su lednička jezera, Gornje (929 mnv) i Donje (924 mnv). Odatle je put za saobraćaj zatvoren, s obzirom da smo ušli u nacionalni prak. Sledi prepakivanje, priprema i polazak na uspon, prvo kolskim putem, a zatim markiranom stazom ka jugu. Blaga jutarnja izmaglica dok prilazimo šumi i prvi jutarnji zraci sunca na vrhovima Mangartskog masiva najavljivali su lepo prepodne. Na jednoj uzvisini po izlasku iz šume pravimo prvu pauzu. Pogled unazad na jezera je prelep, a ispred nas uzdiže se prelepa Mangartska stena.

Bivak Nogara, 1850m

Nakon narednog sata hoda, i do tada ukupno pređenih 800 m visine, pristižemo i do bivka Nogara na 1850 mnv. Bivak je opremljen sa 9 ležajeva, savršeno je čist i uredan. Na obližnjem izvoru točimo vodu, to je poslednje mesto na kojem ima vode, do silaska u dom. Odatle se ulazi u stenu i potrebno je uzeti svu neophodnu opremu za uspon feratom.